- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Banjalučani u Alpima: Opuštanje na 4.000 metara
Banjalučanin Zoran Šarić, diplomirani ekonomista, dugo će pamtiti 20. avgust i svoj 30. rođendan.
Sa drugarima je zapevao nezvaničnu himnu onih koji ulaze u četvrtu deceniju života - "Dođe leto trideseto, godina mi žao nije" - daleko od rodnog grada, u Alpima, sa italijanske strane. Skromno slavlje je obavljeno u krugu najboljih prijatelja nakon što se ekspedicija vratila sa vrha Luskam il Naso, visokog 4.272 metra.
Šarić je sa Zoranom Novakovićem (38), informatičarem, Milenkom Đurićem (28), ekonomistom, i Lukom Kukrićem (28), arhitektom, dočekao rođendan na godišnjem odmoru.
I nije to bio običan i uobičajen odmor, već pomalo ekstreman i stran našim navikama, ali - za pamćenje.
- Dok su se naši sugrađani kuvali na plus 40 pa i više, dok su po Bosni i Srbiji gorele šume i planine, mi smo osvajali vrhove Alpa. Sa italijanske i austrijske strane. Za 15 dana uspeli smo se na 11 vrhova od kojih nijedan nije bio niži od 4.000 metara nad morem. Koliko smo kilometara prepešačili tek ćemo izračunati, ali znamo da smo uz blagi napor uživali u svakom danu godišnjeg odmora. Nije nam bilo hladno ni onda kada je temperatura merila negativni predznak od 15 stepeni. A što smo pešačili kroz dubok sneg ili se poput alpinista penjali na stenovite vrhove samo je naš osećaj, koji je teško rečima opisati - priča za naš list Luka Kukrić.
Luka, Milenko i dva Zorana iz Banjaluke su se u pravcu Alpa zaputili 10. avgusta. Šator i opremu su jedva ugurali u gepek Đurićevog karavana i avantura je počela. Prolazeći kroz Hrvatsku, priseća se Kukrić, Milenku Đuriću je iznenada potekla krv iz nosa.
Morali smo stati na zaustavnom delu auto-puta i 20 minuta sačekati da krvarenje prestane. Baksuzluk, pomislili smo. Međutim, to je jedina krv koja je pala za naše dve avanturističke sedmice. Prvo smo se stacionirali u jednom kampu male varošice na severu Italije, u pokrajini Aosta, a već sutradan smo krenuli dalje. Naravno, autom do prve baze, a onda pešice i sa opremom na leđima - priča Luka.
Planinske staze su bile besprekorno i jasno označene za hodače ili bajkere.
- Planinske kolibe, domovi i skloništa su uredni i čuvani, a to u nama izaziva gorčinu jer ih poredimo sa našim ponašanjem i odnosom prema planinarskim domovima. Za vreme odmora promenili smo nekoliko smeštajnih baza, gde je krevet za noć koštao desetak evra - zaključuje Luka.
SVA GODIŠNjA DOBA
Dva Zorana, Milenko i Luka su za 15 dana prošli kroz sva četiri godišnja doba. Bilo je, kažu, sunčanih perioda, ali i kišnih dana. Najviše dana su proveli pešačeći kroz dubok sneg, koji je na pojedinim deonicama bio visok i do metar. Najuzbudljivije je bilo dok su, poput alpinista, osvajali kamenite visove. Tada su birali najpogodnije vreme, bez vetra i padavina.
Izvor:
Novosti.rs
Banjalučanin Zoran Šarić, diplomirani ekonomista, dugo će pamtiti 20. avgust i svoj 30. rođendan.
Sa drugarima je zapevao nezvaničnu himnu onih koji ulaze u četvrtu deceniju života - "Dođe leto trideseto, godina mi žao nije" - daleko od rodnog grada, u Alpima, sa italijanske strane. Skromno slavlje je obavljeno u krugu najboljih prijatelja nakon što se ekspedicija vratila sa vrha Luskam il Naso, visokog 4.272 metra.
Šarić je sa Zoranom Novakovićem (38), informatičarem, Milenkom Đurićem (28), ekonomistom, i Lukom Kukrićem (28), arhitektom, dočekao rođendan na godišnjem odmoru.
I nije to bio običan i uobičajen odmor, već pomalo ekstreman i stran našim navikama, ali - za pamćenje.
- Dok su se naši sugrađani kuvali na plus 40 pa i više, dok su po Bosni i Srbiji gorele šume i planine, mi smo osvajali vrhove Alpa. Sa italijanske i austrijske strane. Za 15 dana uspeli smo se na 11 vrhova od kojih nijedan nije bio niži od 4.000 metara nad morem. Koliko smo kilometara prepešačili tek ćemo izračunati, ali znamo da smo uz blagi napor uživali u svakom danu godišnjeg odmora. Nije nam bilo hladno ni onda kada je temperatura merila negativni predznak od 15 stepeni. A što smo pešačili kroz dubok sneg ili se poput alpinista penjali na stenovite vrhove samo je naš osećaj, koji je teško rečima opisati - priča za naš list Luka Kukrić.
Luka, Milenko i dva Zorana iz Banjaluke su se u pravcu Alpa zaputili 10. avgusta. Šator i opremu su jedva ugurali u gepek Đurićevog karavana i avantura je počela. Prolazeći kroz Hrvatsku, priseća se Kukrić, Milenku Đuriću je iznenada potekla krv iz nosa.
Morali smo stati na zaustavnom delu auto-puta i 20 minuta sačekati da krvarenje prestane. Baksuzluk, pomislili smo. Međutim, to je jedina krv koja je pala za naše dve avanturističke sedmice. Prvo smo se stacionirali u jednom kampu male varošice na severu Italije, u pokrajini Aosta, a već sutradan smo krenuli dalje. Naravno, autom do prve baze, a onda pešice i sa opremom na leđima - priča Luka.
Planinske staze su bile besprekorno i jasno označene za hodače ili bajkere.
- Planinske kolibe, domovi i skloništa su uredni i čuvani, a to u nama izaziva gorčinu jer ih poredimo sa našim ponašanjem i odnosom prema planinarskim domovima. Za vreme odmora promenili smo nekoliko smeštajnih baza, gde je krevet za noć koštao desetak evra - zaključuje Luka.
SVA GODIŠNjA DOBA
Dva Zorana, Milenko i Luka su za 15 dana prošli kroz sva četiri godišnja doba. Bilo je, kažu, sunčanih perioda, ali i kišnih dana. Najviše dana su proveli pešačeći kroz dubok sneg, koji je na pojedinim deonicama bio visok i do metar. Najuzbudljivije je bilo dok su, poput alpinista, osvajali kamenite visove. Tada su birali najpogodnije vreme, bez vetra i padavina.
Izvor:
Novosti.rs