- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Balkanski mediji i školstvo podgrevaju predrasude
Izvor:
Blic.rs
Prevazilaženje predrasuda je dug proces, ali obrazovanje, mediji i lično iskustvo najefikasnije doprinose njihovom razbijanju - kaže za “Blic” dr. Božo Skoko, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu i stručnjak za imidže naroda.
Skoko je autor knjiga „Država kao brend“, „Hrvatska i susedi“ i brojnih istraživanja o stereotipima i imidžima naroda na Balkanu, od kojih je poslednje o balkanskim predrasudama povod za ovaj razgovor. Skoko ističe da su mediji, a delom i obrazovni sistem, u protekloj deceniji više radili na očuvanju, nego na razbijanju balkanskih predrasuda. Pri tome, kako dodaje, ne može se generalizovano govoriti ni o jednom narodu na Balkanu. Kako kaže, svi su prilično skloni predrasudama, a razlike se uočavaju među različitim društvenim grupama, stepenu obrazovanja i sličnom.
- Što pre Balkan postane prepoznat u Evropi po napretku, međusobnom poštovanju i normalnoj saradnji, svima će nam biti bolje. Jedno pravilo u brendiranju država kaže kako ljudi u svetu pamte neko mesto po poslednjem velikom događaju. A svoje nazore počnu menjati tek kad se tamo dogodi nešto značajnije. Dakle, vreme je da vesti o sukobima, zločinima i mržnji zameni neki veliki iskorak u normalizaciji.
Koliko su narodi na Balkanu skloni predrasudama i stereotipima? Vladaju li predrasude u većini?
- Svi narodi su skloni predrasudama. Bez obzira na stepen civilizacije. Jednostavno, često nemamo prilike, vremena ili želje upoznavati druge u pravome svetlu. Zatrpani smo hiljadama informacija svaki dan i naš mozak ne stigne racionalno sve da analizira, pa pribegavamo stereotipiziranju. Tako se više i ne čudimo kad čujemo u svakodnevnom govoru „škrt ko Škot“, iako svi Škoti nipošto nisu škrti, ili „siromaštvo kao u Africi“ iako na tom kontinentu ima nekoliko prilično bogatih država. Stereotipe i predrasude o drugima nalazimo kod svih naroda u ovom delu Evrope. Kod onih društvenih grupa koje bolje poznaju pravo stanje stvari stereotipa i predrasuda je manje.
Koje su najčešće predrasude balkanskih naroda? Šta nam je zajednička karakteristika?
- Uvek nam je kriv neko drugi za nevolje i probleme, vrlo teško prihvatamo kritiku, nismo baš spremni priznati svoje loše strane. Jednostavnije je – umesto preuzimanja sopstvene odgovornosti, odgovornost prebaciti na drugoga. Takođe, imamo jako puno predrasuda o svetu koji nas okružuje. Nažalost ili na sreću, realnost nam često pokaže da nam nisu baš prijatelji oni koje smo decenijama tako percipirali, a ni neprijatelji oni koje smo tako nazivali.
Od čega sve zavisi utisak o jednom narodu?
- Uglavnom na imidž utiče sve što se događa u državi – od toga ko je na vlasti, pa do toga kako se država odnosi prema manjinama, ljudskim pravima, kako funkcioniše demokratija, ekonomija. Drugi važan kanal su proizvodi iz određene države, pa tako moda govori o Francuskoj, dobri automobili o Nemačkoj, tehnika o Japanu, satovi i čokolada o Švajcarskoj. Treći način je kako se država promoviše kroz turizam, kulturu, medije, sport. Zatim, kako o njoj izveštavaju strani mediji, u kom kontekstu se spominje u filmovima. Dakle, puno je kanala kroz koje nastaje imidž države. Imidž države se gradi godinama, a može se promeniti u dva dana.
Koliko su predrasude opasne?
- Predrasude mogu dovesti do nesagledivih posledica. Nacionalne ili etničke predrasude omogućavaju pojedincu i širim grupama iluziju razrešenja sopstvene frustrirajuće situacije. Izvori predrasuda mogu biti društveno-istorijski, kao što su ratovi ili ekonomski odnosi, socijalno-kulturni, poput različitih običaja, vere, jezika; situacijski, poput krize, nezaposlenosti, te psihodinamički, kao što su nezadovoljstvo, agresija, unutrašnji konflikti. Delovanje pod uticajem predrasuda, kad ono dobije na intenzitetu, redovno pokazuje pad u primitivne oblike ponašanja. Otvoreno izražavanje se može manifestovati kroz ogovaranje, izbegavanje, diskriminaciju, fizički napad, te istrebljenje, kao konačni izraz antipatije i neprijateljstva prema jednoj grupi ili narodu.
Da li su i narodi u EU skloni predrasudama, kada je Balkan u pitanju?
- Itekako. Proteklih 20 godina smo svašta mogli čuti i pročitati o ovom delu Evrope – od toga da ovde žive divlja plemena, naoružana vekovnom mržnjom, pa do toga da je ovo područje izvor zla i nestabilnosti za ceo kontinent. Ali moramo biti realni, pa priznati da smo im i sami davali povoda, odnosno da su mnogi događaji koji su se ovde dogodili dodatno podgrevali takve stavove.
Izvor:
Blic.rs
Prevazilaženje predrasuda je dug proces, ali obrazovanje, mediji i lično iskustvo najefikasnije doprinose njihovom razbijanju - kaže za “Blic” dr. Božo Skoko, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu i stručnjak za imidže naroda.
Skoko je autor knjiga „Država kao brend“, „Hrvatska i susedi“ i brojnih istraživanja o stereotipima i imidžima naroda na Balkanu, od kojih je poslednje o balkanskim predrasudama povod za ovaj razgovor. Skoko ističe da su mediji, a delom i obrazovni sistem, u protekloj deceniji više radili na očuvanju, nego na razbijanju balkanskih predrasuda. Pri tome, kako dodaje, ne može se generalizovano govoriti ni o jednom narodu na Balkanu. Kako kaže, svi su prilično skloni predrasudama, a razlike se uočavaju među različitim društvenim grupama, stepenu obrazovanja i sličnom.
- Što pre Balkan postane prepoznat u Evropi po napretku, međusobnom poštovanju i normalnoj saradnji, svima će nam biti bolje. Jedno pravilo u brendiranju država kaže kako ljudi u svetu pamte neko mesto po poslednjem velikom događaju. A svoje nazore počnu menjati tek kad se tamo dogodi nešto značajnije. Dakle, vreme je da vesti o sukobima, zločinima i mržnji zameni neki veliki iskorak u normalizaciji.
Koliko su narodi na Balkanu skloni predrasudama i stereotipima? Vladaju li predrasude u većini?
- Svi narodi su skloni predrasudama. Bez obzira na stepen civilizacije. Jednostavno, često nemamo prilike, vremena ili želje upoznavati druge u pravome svetlu. Zatrpani smo hiljadama informacija svaki dan i naš mozak ne stigne racionalno sve da analizira, pa pribegavamo stereotipiziranju. Tako se više i ne čudimo kad čujemo u svakodnevnom govoru „škrt ko Škot“, iako svi Škoti nipošto nisu škrti, ili „siromaštvo kao u Africi“ iako na tom kontinentu ima nekoliko prilično bogatih država. Stereotipe i predrasude o drugima nalazimo kod svih naroda u ovom delu Evrope. Kod onih društvenih grupa koje bolje poznaju pravo stanje stvari stereotipa i predrasuda je manje.
Koje su najčešće predrasude balkanskih naroda? Šta nam je zajednička karakteristika?
- Uvek nam je kriv neko drugi za nevolje i probleme, vrlo teško prihvatamo kritiku, nismo baš spremni priznati svoje loše strane. Jednostavnije je – umesto preuzimanja sopstvene odgovornosti, odgovornost prebaciti na drugoga. Takođe, imamo jako puno predrasuda o svetu koji nas okružuje. Nažalost ili na sreću, realnost nam često pokaže da nam nisu baš prijatelji oni koje smo decenijama tako percipirali, a ni neprijatelji oni koje smo tako nazivali.
Od čega sve zavisi utisak o jednom narodu?
- Uglavnom na imidž utiče sve što se događa u državi – od toga ko je na vlasti, pa do toga kako se država odnosi prema manjinama, ljudskim pravima, kako funkcioniše demokratija, ekonomija. Drugi važan kanal su proizvodi iz određene države, pa tako moda govori o Francuskoj, dobri automobili o Nemačkoj, tehnika o Japanu, satovi i čokolada o Švajcarskoj. Treći način je kako se država promoviše kroz turizam, kulturu, medije, sport. Zatim, kako o njoj izveštavaju strani mediji, u kom kontekstu se spominje u filmovima. Dakle, puno je kanala kroz koje nastaje imidž države. Imidž države se gradi godinama, a može se promeniti u dva dana.
Koliko su predrasude opasne?
- Predrasude mogu dovesti do nesagledivih posledica. Nacionalne ili etničke predrasude omogućavaju pojedincu i širim grupama iluziju razrešenja sopstvene frustrirajuće situacije. Izvori predrasuda mogu biti društveno-istorijski, kao što su ratovi ili ekonomski odnosi, socijalno-kulturni, poput različitih običaja, vere, jezika; situacijski, poput krize, nezaposlenosti, te psihodinamički, kao što su nezadovoljstvo, agresija, unutrašnji konflikti. Delovanje pod uticajem predrasuda, kad ono dobije na intenzitetu, redovno pokazuje pad u primitivne oblike ponašanja. Otvoreno izražavanje se može manifestovati kroz ogovaranje, izbegavanje, diskriminaciju, fizički napad, te istrebljenje, kao konačni izraz antipatije i neprijateljstva prema jednoj grupi ili narodu.
Da li su i narodi u EU skloni predrasudama, kada je Balkan u pitanju?
- Itekako. Proteklih 20 godina smo svašta mogli čuti i pročitati o ovom delu Evrope – od toga da ovde žive divlja plemena, naoružana vekovnom mržnjom, pa do toga da je ovo područje izvor zla i nestabilnosti za ceo kontinent. Ali moramo biti realni, pa priznati da smo im i sami davali povoda, odnosno da su mnogi događaji koji su se ovde dogodili dodatno podgrevali takve stavove.