KULA 03. 11. 2010
PRESS
Bakterije bolje od bagera!
Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula - Vrbas - Srbobran treba ukloniti 400.000 kubika otrovnog mulja. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine
Veliki bački kanal prezagađen... Bager za čišćenje mulja
Veliki bački kanal, koji je na deonici Kula - Vrbas - Srbobran dugoj 18,5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi, bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda.Oni kažu da bi pomoću granula s mikroorganizmima, koje proizvodi preduzeće iz Belgije, mulj iz kanala bio uklonjen za upola manje para i bez opasnosti da se njegovim vađenjem i odlaganjem u kasete zagadi okolno zemljište.
Za čišćenje 17 miliona evra
Prema rečima Svetozara Bukvića, predsednika opštine Kula i člana radne grupe za revitalizaciju Velikog bačkog kanala pri Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, iz kanala je neophodno izvaditi 400.000 kubnih metara otrovnog mulja, za šta je planirano da se izdvoji 17 miliona evra, a posao bi trebalo da počne 2012. godine.
Predsednik Odbora za komunalnu delatnost Ekološkog pokreta Novog Sada Gavra Pašćan ističe da bi tehnologijom, koja se uveliko primenjuje u Zapadnoj Evropi, kanal mogao ranije da se sanira.
- Primenom granula s mikroorganizmima smrad iz kanala nestaje posle sedam dana, njegova voda postaje providna za mesec dana, a za godinu dana se prepolovi količina mulja. Ako već hoćemo u Evropu, moramo pratiti naučna dostignuća u razvijenim zemljama, jer granule sa živim organizmima u Belgiji i Holandiji daju zapanjujuće rezultate u čišćenju kanala. Ti učinci mogu lako da se provere, pa nema razloga da se ta tehnologija ne usvoji. Granule se posipaju po kanalu kao što se nekad žito sejalo rukom. Njihov efekat bio bi takav da bi čak i ispod prevodnice u Vrbasu, gde je Veliki bački kanal potpuno degradiran, posle godinu dana mogla da se peca riba - kaže Pašćan.
„Vode Vojvodine" traže dokaze
Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav u JVP „Vode Vojvodine" kaže da mu je nepoznata tehnologija čišćenja kanala pomoću granula s bakterijama.
- Oni koji tvrde da je taj metod efikasan, neka dokaze predoče Ministarstvu zaštite životne sredine i Institutu „Jaroslav Černi" u Beogradu, koji upravljaju projektom čišćenja Velikog bačkog kanala - kaže Ilinčić.
Nova tehnologija kod nasMiroljub Pantić, vlasnik preduzeća „Akvainterma inženjering", koje je zastupnik belgijske firme za proizvodnju biološkog preparata za saniranje zagađenih vodotokova, napominje da se granulama s bakterijama čisti i voda u pariskoj Seni. On kaže da je kod nas ta tehnologija novina i da zato postoji otpor prema njenoj primeni u saniranju Velikog bačkog kanala i ostalih ugroženih vodotokova u Srbiji.
Tehnolog u „Akvainterma inženjeringu" Sveto Đorolijevski objašnjava da su bakterije u granulama efikasne jer je organski mulj za njih pogodna sredina.
- Kad se ubace u takav talog, bakterije proklijaju i počnu naglo da se razmnožavaju, a time što koriste organsku hranu one čiste vodu, u kojoj ostaje samo ugljen-dioksid - kaže on.
Đorolijevski navodi da se granulama s mikroorganizmima već više od deset godina čiste kanali koji se granaju iz reke Nil u Egiptu, i da je tom tehnologijom učinjen plovnim kanal u belgijskom gradu Brižu.
- Nema jeftinijeg, a ni bezbednijeg postupka od ovog. Čišćenjem Velikog bačkog kanala uz pomoć bakterija izbeglo bi se vađenje mulja, koji je teško deponovati i postoji opasnost od ekološkog zagađenja usled raspadanja i ceđenja tog sadržaja i njegovog prodiranja u zemlju. Bakterije bi znatno ublažile sadašnje stanje Velikog bačkog kanala, a za njegovu konačnu sanaciju najbitnije je da se industrija natera da prečišćava svoje otpadne vode - kaže Đorolijevski.
Z. RAJIĆ
PRESS
Bakterije bolje od bagera!
Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula - Vrbas - Srbobran treba ukloniti 400.000 kubika otrovnog mulja. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine
Veliki bački kanal prezagađen... Bager za čišćenje mulja
Veliki bački kanal, koji je na deonici Kula - Vrbas - Srbobran dugoj 18,5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi, bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda.Oni kažu da bi pomoću granula s mikroorganizmima, koje proizvodi preduzeće iz Belgije, mulj iz kanala bio uklonjen za upola manje para i bez opasnosti da se njegovim vađenjem i odlaganjem u kasete zagadi okolno zemljište.
Za čišćenje 17 miliona evra
Prema rečima Svetozara Bukvića, predsednika opštine Kula i člana radne grupe za revitalizaciju Velikog bačkog kanala pri Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, iz kanala je neophodno izvaditi 400.000 kubnih metara otrovnog mulja, za šta je planirano da se izdvoji 17 miliona evra, a posao bi trebalo da počne 2012. godine.
Predsednik Odbora za komunalnu delatnost Ekološkog pokreta Novog Sada Gavra Pašćan ističe da bi tehnologijom, koja se uveliko primenjuje u Zapadnoj Evropi, kanal mogao ranije da se sanira.
- Primenom granula s mikroorganizmima smrad iz kanala nestaje posle sedam dana, njegova voda postaje providna za mesec dana, a za godinu dana se prepolovi količina mulja. Ako već hoćemo u Evropu, moramo pratiti naučna dostignuća u razvijenim zemljama, jer granule sa živim organizmima u Belgiji i Holandiji daju zapanjujuće rezultate u čišćenju kanala. Ti učinci mogu lako da se provere, pa nema razloga da se ta tehnologija ne usvoji. Granule se posipaju po kanalu kao što se nekad žito sejalo rukom. Njihov efekat bio bi takav da bi čak i ispod prevodnice u Vrbasu, gde je Veliki bački kanal potpuno degradiran, posle godinu dana mogla da se peca riba - kaže Pašćan.
„Vode Vojvodine" traže dokaze
Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav u JVP „Vode Vojvodine" kaže da mu je nepoznata tehnologija čišćenja kanala pomoću granula s bakterijama.
- Oni koji tvrde da je taj metod efikasan, neka dokaze predoče Ministarstvu zaštite životne sredine i Institutu „Jaroslav Černi" u Beogradu, koji upravljaju projektom čišćenja Velikog bačkog kanala - kaže Ilinčić.
Nova tehnologija kod nasMiroljub Pantić, vlasnik preduzeća „Akvainterma inženjering", koje je zastupnik belgijske firme za proizvodnju biološkog preparata za saniranje zagađenih vodotokova, napominje da se granulama s bakterijama čisti i voda u pariskoj Seni. On kaže da je kod nas ta tehnologija novina i da zato postoji otpor prema njenoj primeni u saniranju Velikog bačkog kanala i ostalih ugroženih vodotokova u Srbiji.
Tehnolog u „Akvainterma inženjeringu" Sveto Đorolijevski objašnjava da su bakterije u granulama efikasne jer je organski mulj za njih pogodna sredina.
- Kad se ubace u takav talog, bakterije proklijaju i počnu naglo da se razmnožavaju, a time što koriste organsku hranu one čiste vodu, u kojoj ostaje samo ugljen-dioksid - kaže on.
Đorolijevski navodi da se granulama s mikroorganizmima već više od deset godina čiste kanali koji se granaju iz reke Nil u Egiptu, i da je tom tehnologijom učinjen plovnim kanal u belgijskom gradu Brižu.
- Nema jeftinijeg, a ni bezbednijeg postupka od ovog. Čišćenjem Velikog bačkog kanala uz pomoć bakterija izbeglo bi se vađenje mulja, koji je teško deponovati i postoji opasnost od ekološkog zagađenja usled raspadanja i ceđenja tog sadržaja i njegovog prodiranja u zemlju. Bakterije bi znatno ublažile sadašnje stanje Velikog bačkog kanala, a za njegovu konačnu sanaciju najbitnije je da se industrija natera da prečišćava svoje otpadne vode - kaže Đorolijevski.
Z. RAJIĆ