Bakterija koja jede kese
Izvor: Politika
B. Novović
objavljeno: 29.11.2010.
Utvrđivanje odnosa proteina i algumina koji se talože u jetri pastrmke što utiče na kvalitet ribljeg mesa. – Otkud Kinezi u Sopotu
Bakterijama na zagađivače: Aleksej Drino; O kineskim migrantima: Sanja Srećković (Foto B. Novović)
Valjevo – Ekološka svest i budućnost zaštite životne sredine su u Srbiji u dobrim je rukama. Ovakav utisak mogao se steći na devetoj Konferenciji „Korak u nauku” na kojoj je 110 polaznika ovoletošnjih seminara, kurseva i radionica organizovanih u Istraživačkoj stanici „Petnica” kod Valjeva, predstavilo 82 istraživačka rada odnosno projekta. Naime, veliki broj prezentovanih radova, čiji su autori srednjoškolci, bavio se ovim izuzetno značajnim pitanjem, ali i izazovom. U maniru pravih naučnika pojedini od polaznika ne samo da su „začeprkali” u svet čistača kontaminiranih prostora, već su uspeli da „nagovore” pojedine mikroorganizme da povećaju apetit u obračunu sa sve većim brojem zagađivača.
Među tim čistačima pravi „udarnici” su bakterije i mikroorganizmi koji su najrasprostranjeniji u našem okruženju i od čijih imena se niko ne oseća lagodno. Nikola Škorić, učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, u svom radu se bavio ispitivanjem rasta bakterija na biorazgradivim kesama koje se sve više koriste u domaćim trgovinama i pijacama.
– Ja sam zapravo hteo da proverim da li je tačno ono što piše na kesama da su 100 odsto razgradive. Dobio sam pozitivne rezultate i da u razgrađivanju tih kesa učestvuju bakterije koje su svuda rasprostranjene kao na primer ešerihija koli i njoj slične – kaže novosadski gimnazijalac.
Za razliku od Nikole koji je u svom radu, odnosno naučnom istraživanju koristio već poznate i gotove bakterije, Aleksej Drino, doskorašnji maturant Valjevske gimnazije, radio je na pronalaženju onih mikroorganizama koji imaju mogućnost da pomoću svojih enzima uklone odgovarajuće zagađivače. Prvenstveno se fokusirao na izlečenje zemljišta ili vode zagađenih naftom.
– Da ne komplikujem, ja sam metodama remedijacije i optimalizacije našao da bakterije stafilokokus aureus i bacilus genus imaju sposobnost degradacije nafte. One je zapravo koriste kao hranu i ako dnevno jedna bakterija pojede gram nafte metodom optimalizacije moguće ju je naterati da pojača apetit. Metoda koju sam istraživao je pre svega praktično primenljiva i vrlo jeftina što je za uspešnu borbu protiv zagađivača jako bitno. U slučaju da dođe do pojave naftne mrlje u Dunavu bakterije koje sam ja izolovao nalaze se zamrznute u epruvetama i odmah bi se mogle uključiti u posao bez opasnosti da ugroze lokalni ekosistem –objašnjava Aleksej, koji dodaje da mu je u realizaciji ovog projekta pomogao Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering iz Beograda, sa svojim stručnim konsultantima i delom opreme.
Zanimljiv susret bio je i sa Ankom Jevremović, gimnazijalkom iz Arilja, koja je utvrđivala odnos proteina i algumina koji se talože u jetri ribe pastrmke koja živi u reci i druge iz ribnjaka. Obe vrste proteina bitno utiču na kvalitet ribljeg mesa koji je još uvek visokog stepena.
Ovu priču sa naučne Konferencije „Korak u nauku” u Petnici, završićemo zanimljivim radom Sanje Srećković, učenice Srednje ekonomske škole iz Sopota, koja je istraživala šta je privuklo nekoliko kineskih porodica da se dosele i rade u njenom gradu. Koristeći poznate teorije za ovu oblast utvrdila je da je za uspeh ove transkontinentalne migracije bio presudno dobro ponašanje migranata, ali i gostoprimstvo meštana Sopota. Vanja je da bi što kvalitetnije obavila svoje istraživanje skoro mesec dana radila u jednoj od tri kineske radnje koliko ih ima Sopotu.
Izvor: Politika
B. Novović
objavljeno: 29.11.2010.
Utvrđivanje odnosa proteina i algumina koji se talože u jetri pastrmke što utiče na kvalitet ribljeg mesa. – Otkud Kinezi u Sopotu
Bakterijama na zagađivače: Aleksej Drino; O kineskim migrantima: Sanja Srećković (Foto B. Novović)
Valjevo – Ekološka svest i budućnost zaštite životne sredine su u Srbiji u dobrim je rukama. Ovakav utisak mogao se steći na devetoj Konferenciji „Korak u nauku” na kojoj je 110 polaznika ovoletošnjih seminara, kurseva i radionica organizovanih u Istraživačkoj stanici „Petnica” kod Valjeva, predstavilo 82 istraživačka rada odnosno projekta. Naime, veliki broj prezentovanih radova, čiji su autori srednjoškolci, bavio se ovim izuzetno značajnim pitanjem, ali i izazovom. U maniru pravih naučnika pojedini od polaznika ne samo da su „začeprkali” u svet čistača kontaminiranih prostora, već su uspeli da „nagovore” pojedine mikroorganizme da povećaju apetit u obračunu sa sve većim brojem zagađivača.
Među tim čistačima pravi „udarnici” su bakterije i mikroorganizmi koji su najrasprostranjeniji u našem okruženju i od čijih imena se niko ne oseća lagodno. Nikola Škorić, učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, u svom radu se bavio ispitivanjem rasta bakterija na biorazgradivim kesama koje se sve više koriste u domaćim trgovinama i pijacama.
– Ja sam zapravo hteo da proverim da li je tačno ono što piše na kesama da su 100 odsto razgradive. Dobio sam pozitivne rezultate i da u razgrađivanju tih kesa učestvuju bakterije koje su svuda rasprostranjene kao na primer ešerihija koli i njoj slične – kaže novosadski gimnazijalac.
Za razliku od Nikole koji je u svom radu, odnosno naučnom istraživanju koristio već poznate i gotove bakterije, Aleksej Drino, doskorašnji maturant Valjevske gimnazije, radio je na pronalaženju onih mikroorganizama koji imaju mogućnost da pomoću svojih enzima uklone odgovarajuće zagađivače. Prvenstveno se fokusirao na izlečenje zemljišta ili vode zagađenih naftom.
– Da ne komplikujem, ja sam metodama remedijacije i optimalizacije našao da bakterije stafilokokus aureus i bacilus genus imaju sposobnost degradacije nafte. One je zapravo koriste kao hranu i ako dnevno jedna bakterija pojede gram nafte metodom optimalizacije moguće ju je naterati da pojača apetit. Metoda koju sam istraživao je pre svega praktično primenljiva i vrlo jeftina što je za uspešnu borbu protiv zagađivača jako bitno. U slučaju da dođe do pojave naftne mrlje u Dunavu bakterije koje sam ja izolovao nalaze se zamrznute u epruvetama i odmah bi se mogle uključiti u posao bez opasnosti da ugroze lokalni ekosistem –objašnjava Aleksej, koji dodaje da mu je u realizaciji ovog projekta pomogao Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering iz Beograda, sa svojim stručnim konsultantima i delom opreme.
Zanimljiv susret bio je i sa Ankom Jevremović, gimnazijalkom iz Arilja, koja je utvrđivala odnos proteina i algumina koji se talože u jetri ribe pastrmke koja živi u reci i druge iz ribnjaka. Obe vrste proteina bitno utiču na kvalitet ribljeg mesa koji je još uvek visokog stepena.
Ovu priču sa naučne Konferencije „Korak u nauku” u Petnici, završićemo zanimljivim radom Sanje Srećković, učenice Srednje ekonomske škole iz Sopota, koja je istraživala šta je privuklo nekoliko kineskih porodica da se dosele i rade u njenom gradu. Koristeći poznate teorije za ovu oblast utvrdila je da je za uspeh ove transkontinentalne migracije bio presudno dobro ponašanje migranata, ali i gostoprimstvo meštana Sopota. Vanja je da bi što kvalitetnije obavila svoje istraživanje skoro mesec dana radila u jednoj od tri kineske radnje koliko ih ima Sopotu.