- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
BEOGRAD 29. 08. 2010
PRESS
STIŽE ZAKON O MOBINGU
Bahati šefovi neće više moći da maltretiraju zaposlene
Još samo pet radnih dana ostalo je na raspolaganju bahatim poslodavcima da maltretiraju svoje zaposlene. Naime, u subotu stupa na snagu zakon o mobingu, koji je Skupština Srbije usvojila 26. maja. Tako će već narednog ponedeljka svaki zaposleni koji smatra da nadređeni nad njim vrši torturu biti zaštićen zakonom
Unija poslodavaca Srbije smatrala je donošenje ovog zakona potpuno besmislenim i nepotrebnim, tvrdeći da taj problem može da bude rešen dopunom važećeg Zakona o radu. Ipak, vlasti Srbije, u kojoj se građani otkaza plaše više od smrti i rata, odlučile su da zakonom zabrane svaki vid zlostavljanja na radu.
Zaprećene kazne za nepoštovanje zakona su vrlo visoke, u rasponu od 200.000 do više miliona dinara, a rokovi za otklanjanje neprihvatljivog poslovanja, tj. mobiranja su vrlo kratki. Postupak dokazivanja da nije učinio zlostavljanje je isključivo na poslodavcu, a radnik može da napusti posao dok se postupak pred sudom ne okonča. Za to vreme, poslodavac je obavezan da plaća 100 odsto zarade zaposlenom. Takođe, prema ovom zakonu, zaposleni koji su vodili postupak i svedoci u postupku imaju pravo zaštite od otpuštanja godinu dana po okončanju postupka.
- Pre nego što zakon stupi na snagu, neophodno je da ministar rada potpiše Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih. Rok za donošenje tog podzakonskog akta je 3. septembar - kaže Snežana Bogdanović iz Ministarstva rada.
Mobing najčešći uzrok psihičkih dijagnoza
Klinika za rad u Milanu, prema svojim istraživanjima, u mobingu vidi uzrok 83 odsto psihičkih dijagnoza, u Švedskoj se 13 odsto samoubistava vezuje za probleme na poslu, a u Nemačkoj su izračunali koliko košta mobing. Tako je „Folksvagen" izračunao da mobirani radnik košta poslodavca između 25.000 i 75.000 evra godišnje, zavisno od radnog mesta, zbog bolovanja, smanjenja učinka i grešaka pri radu. Nacionalna šteta od mobinga procenjuje se na 10 odsto bruto nacionalnog dohotka. Sankcije za mobing su svuda prekršajne, osim u Švedskoj, gde se mobing smatra krivičnim delom.
Bogdanovićeva je navela i da je suština novog zakona prevencija mobinga i zaštita zaposlenih koji su žrtve zlostavljanja na radnom mestu.
- Za zaposlene koji se loše ophode prema svojim kolegama predviđena je disciplinska odgovornost, dok poslodavce očekuju prekršajne i novčane kazne.
Inspektorka rada u Beogradu Jasmina Maričić-Vukotić kaže da zaposleni kasno prijavljuju da ih poslodavci maltretiraju, kada je radni odnos već prekinut i inspekcija više ništa ne može da učini niti da dokaže.
- Strah i nesigurnost za radno mesto svakodnevica su u ovom vremenu besparice - kazala je Maričić-Vukotić.
Ona je zaposlenima poručila da dobro prouče svoj ugovor o radu jer je to jedini način da steknu potpunu pravnu sigurnost.
(M. M.)
PRESS
STIŽE ZAKON O MOBINGU
Bahati šefovi neće više moći da maltretiraju zaposlene
Još samo pet radnih dana ostalo je na raspolaganju bahatim poslodavcima da maltretiraju svoje zaposlene. Naime, u subotu stupa na snagu zakon o mobingu, koji je Skupština Srbije usvojila 26. maja. Tako će već narednog ponedeljka svaki zaposleni koji smatra da nadređeni nad njim vrši torturu biti zaštićen zakonom
Unija poslodavaca Srbije smatrala je donošenje ovog zakona potpuno besmislenim i nepotrebnim, tvrdeći da taj problem može da bude rešen dopunom važećeg Zakona o radu. Ipak, vlasti Srbije, u kojoj se građani otkaza plaše više od smrti i rata, odlučile su da zakonom zabrane svaki vid zlostavljanja na radu.
Zaprećene kazne za nepoštovanje zakona su vrlo visoke, u rasponu od 200.000 do više miliona dinara, a rokovi za otklanjanje neprihvatljivog poslovanja, tj. mobiranja su vrlo kratki. Postupak dokazivanja da nije učinio zlostavljanje je isključivo na poslodavcu, a radnik može da napusti posao dok se postupak pred sudom ne okonča. Za to vreme, poslodavac je obavezan da plaća 100 odsto zarade zaposlenom. Takođe, prema ovom zakonu, zaposleni koji su vodili postupak i svedoci u postupku imaju pravo zaštite od otpuštanja godinu dana po okončanju postupka.
- Pre nego što zakon stupi na snagu, neophodno je da ministar rada potpiše Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih. Rok za donošenje tog podzakonskog akta je 3. septembar - kaže Snežana Bogdanović iz Ministarstva rada.
Mobing najčešći uzrok psihičkih dijagnoza
Klinika za rad u Milanu, prema svojim istraživanjima, u mobingu vidi uzrok 83 odsto psihičkih dijagnoza, u Švedskoj se 13 odsto samoubistava vezuje za probleme na poslu, a u Nemačkoj su izračunali koliko košta mobing. Tako je „Folksvagen" izračunao da mobirani radnik košta poslodavca između 25.000 i 75.000 evra godišnje, zavisno od radnog mesta, zbog bolovanja, smanjenja učinka i grešaka pri radu. Nacionalna šteta od mobinga procenjuje se na 10 odsto bruto nacionalnog dohotka. Sankcije za mobing su svuda prekršajne, osim u Švedskoj, gde se mobing smatra krivičnim delom.
Bogdanovićeva je navela i da je suština novog zakona prevencija mobinga i zaštita zaposlenih koji su žrtve zlostavljanja na radnom mestu.
- Za zaposlene koji se loše ophode prema svojim kolegama predviđena je disciplinska odgovornost, dok poslodavce očekuju prekršajne i novčane kazne.
Inspektorka rada u Beogradu Jasmina Maričić-Vukotić kaže da zaposleni kasno prijavljuju da ih poslodavci maltretiraju, kada je radni odnos već prekinut i inspekcija više ništa ne može da učini niti da dokaže.
- Strah i nesigurnost za radno mesto svakodnevica su u ovom vremenu besparice - kazala je Maričić-Vukotić.
Ona je zaposlenima poručila da dobro prouče svoj ugovor o radu jer je to jedini način da steknu potpunu pravnu sigurnost.
(M. M.)