LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Bahate gazde štite propisi i država
8. avgust 2010. | 00:05 | Izvor: Blic Beograd -- Vojvođanski biznismen V. D. godinama nije plaćao poreze i plate radnicima, ali mu to nije smetalo da posećuje mondenska letovališta i organizuje luksuzne žurke.
Država je sve to tolerisala, a kada se setila da otvori stečaj, ispostavilo se da njegove firme, od kojih je polovina nekad bila društvena, skoro da nemaju imovinu jer ju je razvukao na sve strane. Žigove nekih svojih proizvoda, najvredniju imovinu, registrovao je na firme u stranim zemljama pa mu država ne može baš ništa.
Ministarstva ekonomije, rada, finansija, poreska uprava i policija, MUP i Agencija za privatizaciju zaduženi su da spreče privatne vlasnike da upropašćavaju privatizovana preduzeća, razvlače i zadužuju njihovu imovinu. Njihova briga bi trebalo da bude i poštovanje prava radnika u tim firmama, ali koliko to zaista i čine, znaju radnici po celoj Srbiji.
"Mnoge gazde u Srbiji ne isplaćuju radnicima zarade mesecima, i ništa. Radnici se najpre obrate Agenciji za privatizaciju, ona ih uputi na Ministarstvo rada, tamo im kažu da se jave Inspekciji rada, koja prizna da je to njen posao. Ako inspektori i odrede neke kazne, one su smešno niske", kaže Zoran Ristić, direktor Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS Nezavisnost.
On dodaje da su "do tada već prošli meseci, a od privatizovanog preduzeća ostala je ljuštura s ogromnim dugovima radnicima, dobavljačima, državi. Glavni problem je što se zakoni u Srbiji ne poštuju, u ovom slučaju najviše Zakon o radu".
Šta kažu oni koji treba da zaštite radnike koji rade a ne primaju plate? U Ministarstvu ekonomije upućuju na Ministarstvo rada, a u Ministarstvu finansija na prethodna dva. U Inspektoratu za rad kažu da bahate gazde rade to što rade jer su kazne male, odnosno smanjuju ih sudovi. Dodali su da spremaju promene zakona, a na pitanje šta su čekali dosad, kažu da su ukazivali sudovima na male kazne, a tražili su i da sami izriču kazne, ali ih nije podržalo Ministarstvo pravde.
Nadležni ne samo da su spori i skloni prebacivanju odgovornosti, već i donose loše propise. Javna je tajna da kupci društvenih firmi prelivaju kapital u svoje privatne firme zaduživanjem privatizovanog preduzeća, prodajom robe po niskim cenama, naručivanjem usluga po visokim cenama.
To rade jer kao osnivači DOO preduzeća ne garantuju za dugove koje naprave svojom ličnom imovinom, već samo imovinom te firme. Tako oni, kad ocene da su neku firmu preterano zadužili, samo iskoriste sledeću rupu u propisima i registruju novo preduzeće i mogu da rade sve ispočetka.
Zašto to niko ne sprečava? Na ovo pitanje ćute u Ministarstvu ekonomije, u Agenciji za privredne registre (APR), u čijoj nadležnosti je registrovanje preduzeća, u Poreskoj upravi... Istina, nešto su rekli u APR, ali ponovo uz prebacivanje odgovornosti.
„Propisi ne sprečavaju registraciju firme čiji osnivač ima dugovanja. Ali prilikom dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) novoj firmi Poreska uprava ima ovlašćenje da kontroliše dugove osnivača i da zbog duga ne dodeli PIB, bez koga nema računa u banci, niti početka poslovanja“, rekli su u APR, ali ne i šta su uradili da se propisi promene.
Najprozivanija institucija – Agencija za privatizaciju, negira odgovornost za lošu privatizaciju. Naravno, i prozivaju druge, čak i neke nove institucije. U Agenciji kažu da Centar za kontrolu izvršenja ugovora proverava kupoprodajni ugovor, i ponavlja da su za poslovanje svih preduzeća nadležne poreska policija u okviru Ministarstva finansija, Inspektorat za rad, a ukoliko se utvrde neke nepravilnosti, Agencija obaveštava MUP.
"Sami ne možemo da otkrijemo sve. Sada, na primer, kontrolišemo 700 firmi, a u Centru nemamo dovoljno zaposlenih. Bitno je i da posle raskidanja ugovora zastupnik kapitala koga postavlja Akcijski fond ili stečajni upravnik uradi sve kako bi naplatio potraživanja od firmi bivšeg vlasnika ili mu onemogućio da on nešto naplati na ime neke saradnje", odgovara Jelena Šarenac, zamenik direktora Centra za kontrolu izvršenja ugovora Agencije za privatizaciju.
Oduzimati imovinu
Da bi spasli nešto, ako se to uopšte može, kragujevački sindikalci predlažu da se donese zakon koji bi omogućio oduzimanje imovine vlasnicima za koje se u sudskom postupku dokaže da su namerno uništili preduzeće. Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost, kaže da je ideja zakasnela, što ne znači da je ne treba sprovesti. „Tamo gde je neko kupio firmu da bi dobio zemljište, malo toga se može uraditi, država se odlučila za konverziju, pa je to manje-više gotova stvar. Prostor da se nešto uradi treba tražiti u onim slučajevima gde je neko upropašćavajući društveno preduzeće prebacio kapital u neku drugu firmu. Takve pojedince treba javno prozvati, a nadležni organi treba sve da ispitaju“, savetuje Stojiljković, i ističe da je u takvim slučajevima najveći krivac Agencija za privatizaciju.
Kako su Slovenci rešili slične probleme
"Oni su prihvatili dobar deo Zakona o privatizaciji iz 1989. godine Ante Markovića, modifikovali ga i dozvolili više modela prodaje, a preduzeće je biralo jedan od njih. Proces je podrazumevao striktna pravila, nije ista institucija i sprovodila i kontrolisala prodaju, niko nije imao široka ovlašćenja koja su mogla da se tumače i ovako i onako, a sve je pratila striktna primena zakona. A kod nas ste imali samo jedan model privatizacije, Agencija za privatizaciju je imala široka ovlašćenja – odlučivala je ko će se prodati na tenderu, a ko na aukciji, kome će se dati dodatni rok da ispuni kupoprodajni ugovor, a kome neće, sama je sebe kontrolisala. U Sloveniji nikome nije padalo na pamet da krši zakone, da ne isplaćuje zarade, jer je država sprovodila propise koji su štitili radnike", kaže sindikalac Ristić.
B92
8. avgust 2010. | 00:05 | Izvor: Blic Beograd -- Vojvođanski biznismen V. D. godinama nije plaćao poreze i plate radnicima, ali mu to nije smetalo da posećuje mondenska letovališta i organizuje luksuzne žurke.
Država je sve to tolerisala, a kada se setila da otvori stečaj, ispostavilo se da njegove firme, od kojih je polovina nekad bila društvena, skoro da nemaju imovinu jer ju je razvukao na sve strane. Žigove nekih svojih proizvoda, najvredniju imovinu, registrovao je na firme u stranim zemljama pa mu država ne može baš ništa.
Ministarstva ekonomije, rada, finansija, poreska uprava i policija, MUP i Agencija za privatizaciju zaduženi su da spreče privatne vlasnike da upropašćavaju privatizovana preduzeća, razvlače i zadužuju njihovu imovinu. Njihova briga bi trebalo da bude i poštovanje prava radnika u tim firmama, ali koliko to zaista i čine, znaju radnici po celoj Srbiji.
"Mnoge gazde u Srbiji ne isplaćuju radnicima zarade mesecima, i ništa. Radnici se najpre obrate Agenciji za privatizaciju, ona ih uputi na Ministarstvo rada, tamo im kažu da se jave Inspekciji rada, koja prizna da je to njen posao. Ako inspektori i odrede neke kazne, one su smešno niske", kaže Zoran Ristić, direktor Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS Nezavisnost.
On dodaje da su "do tada već prošli meseci, a od privatizovanog preduzeća ostala je ljuštura s ogromnim dugovima radnicima, dobavljačima, državi. Glavni problem je što se zakoni u Srbiji ne poštuju, u ovom slučaju najviše Zakon o radu".
Šta kažu oni koji treba da zaštite radnike koji rade a ne primaju plate? U Ministarstvu ekonomije upućuju na Ministarstvo rada, a u Ministarstvu finansija na prethodna dva. U Inspektoratu za rad kažu da bahate gazde rade to što rade jer su kazne male, odnosno smanjuju ih sudovi. Dodali su da spremaju promene zakona, a na pitanje šta su čekali dosad, kažu da su ukazivali sudovima na male kazne, a tražili su i da sami izriču kazne, ali ih nije podržalo Ministarstvo pravde.
Nadležni ne samo da su spori i skloni prebacivanju odgovornosti, već i donose loše propise. Javna je tajna da kupci društvenih firmi prelivaju kapital u svoje privatne firme zaduživanjem privatizovanog preduzeća, prodajom robe po niskim cenama, naručivanjem usluga po visokim cenama.
To rade jer kao osnivači DOO preduzeća ne garantuju za dugove koje naprave svojom ličnom imovinom, već samo imovinom te firme. Tako oni, kad ocene da su neku firmu preterano zadužili, samo iskoriste sledeću rupu u propisima i registruju novo preduzeće i mogu da rade sve ispočetka.
Zašto to niko ne sprečava? Na ovo pitanje ćute u Ministarstvu ekonomije, u Agenciji za privredne registre (APR), u čijoj nadležnosti je registrovanje preduzeća, u Poreskoj upravi... Istina, nešto su rekli u APR, ali ponovo uz prebacivanje odgovornosti.
„Propisi ne sprečavaju registraciju firme čiji osnivač ima dugovanja. Ali prilikom dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) novoj firmi Poreska uprava ima ovlašćenje da kontroliše dugove osnivača i da zbog duga ne dodeli PIB, bez koga nema računa u banci, niti početka poslovanja“, rekli su u APR, ali ne i šta su uradili da se propisi promene.
Najprozivanija institucija – Agencija za privatizaciju, negira odgovornost za lošu privatizaciju. Naravno, i prozivaju druge, čak i neke nove institucije. U Agenciji kažu da Centar za kontrolu izvršenja ugovora proverava kupoprodajni ugovor, i ponavlja da su za poslovanje svih preduzeća nadležne poreska policija u okviru Ministarstva finansija, Inspektorat za rad, a ukoliko se utvrde neke nepravilnosti, Agencija obaveštava MUP.
"Sami ne možemo da otkrijemo sve. Sada, na primer, kontrolišemo 700 firmi, a u Centru nemamo dovoljno zaposlenih. Bitno je i da posle raskidanja ugovora zastupnik kapitala koga postavlja Akcijski fond ili stečajni upravnik uradi sve kako bi naplatio potraživanja od firmi bivšeg vlasnika ili mu onemogućio da on nešto naplati na ime neke saradnje", odgovara Jelena Šarenac, zamenik direktora Centra za kontrolu izvršenja ugovora Agencije za privatizaciju.
Oduzimati imovinu
Da bi spasli nešto, ako se to uopšte može, kragujevački sindikalci predlažu da se donese zakon koji bi omogućio oduzimanje imovine vlasnicima za koje se u sudskom postupku dokaže da su namerno uništili preduzeće. Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost, kaže da je ideja zakasnela, što ne znači da je ne treba sprovesti. „Tamo gde je neko kupio firmu da bi dobio zemljište, malo toga se može uraditi, država se odlučila za konverziju, pa je to manje-više gotova stvar. Prostor da se nešto uradi treba tražiti u onim slučajevima gde je neko upropašćavajući društveno preduzeće prebacio kapital u neku drugu firmu. Takve pojedince treba javno prozvati, a nadležni organi treba sve da ispitaju“, savetuje Stojiljković, i ističe da je u takvim slučajevima najveći krivac Agencija za privatizaciju.
Kako su Slovenci rešili slične probleme
"Oni su prihvatili dobar deo Zakona o privatizaciji iz 1989. godine Ante Markovića, modifikovali ga i dozvolili više modela prodaje, a preduzeće je biralo jedan od njih. Proces je podrazumevao striktna pravila, nije ista institucija i sprovodila i kontrolisala prodaju, niko nije imao široka ovlašćenja koja su mogla da se tumače i ovako i onako, a sve je pratila striktna primena zakona. A kod nas ste imali samo jedan model privatizacije, Agencija za privatizaciju je imala široka ovlašćenja – odlučivala je ko će se prodati na tenderu, a ko na aukciji, kome će se dati dodatni rok da ispuni kupoprodajni ugovor, a kome neće, sama je sebe kontrolisala. U Sloveniji nikome nije padalo na pamet da krši zakone, da ne isplaćuje zarade, jer je država sprovodila propise koji su štitili radnike", kaže sindikalac Ristić.
B92