LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Avganistan: Ruske baze za Amerikance
Novosti
Dogovor Moskve i NATO o korišćenju ruskih vazdušnih baza u Avganistanu. Nema odricanja od ciljeva zbog saradnje u borbi protiv proizvodnje droge
SARADNjA Rusije i SAD u Avganistanu, u usponu od 2008. godine, otišla je korak dalje dogovorom koji omogućava NATO trupama da prvi put uspostave logistiku na ruskoj teritoriji. Pentagon već kupuje rusko gorivo za helikoptere, preko teritorije Rusije se snabdevaju američke trupe, a sada je dogovoreno da NATO koristi ruske vazdušne baze za transport.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov - napominjući da će NATO trupe imati dozvolu za tranzit, ali ne i zadržavanje - tvrdi da je uspeh Alijanse pre povlačenja od ključnog značaja za sprečavanje širenja terorizma i ilegalnih droga u Rusiju i Centralnu Aziju. Iz sedišta NATO u Briselu stiže eho da "NATO i Rusija imaju zajednički interes u stabilnom Avganistanu":
- Pomažemo koaliciji iz sopstvenih interesa - ističe Lavrov, dok ruski mediji primećuju da će zahvaljujući ovom ustupku Moskva dobiti šansu da dobije nešto zauzvrat.
U trenutku kada su Barak Obama i Dejvid Kameron, lideri SAD i Britanije, zemalja predvodnica rata u Avganistanu, prvi put Vašingtonu najavili preusmeravanje borbene uloge NATO na savetodavnu za avganistanske trupe, pred povlačenje planirano do kraja 2014. godine, dogovor Amerike i Rusije tumači se kao signal "otopljavanja" odnosa dve sile, zategnutih zbog američkih odbrambenih planova u Evropi i krize u Siriji.
Iako Obama tvrdi da učestali incidenti američke vojske koji izazivaju gnev lokalnog stanovništva ne diktiraju ranije povlačenje, vašingtonska objava se tumači i kao znak, kako rešenosti, tako i hitnost, napuštanja ratišta. A interesa?
- Sa nastavkom, ili čak ubrzanjem, povlačenja iz regiona, moguće je da će SAD i NATO prihvatiti veću rusku ulogu u Centralnoj Aziji. Rusko-američke napetosti će se, ipak, nastaviti, zbog bazičnih razlika u taktici, kao i radi geopolitičke konkurencije. Nijedna nije spremna da se odrekne svojih ciljeva zbog bolje saradnje u borbi protiv narkotika - ističe se u analizi firme "Oksford analitika".
Tokom protekle decenije Avganistan je proizveo i izvezao više heroina nego bilo koja druga zemlja, posebno od 2008. godine otkad SAD i NATO umesto sprečavanja proizvodnje opijuma, više pomažu Avganistancima da obuzdaju trgovinu narkoticima. Moskva, međutim, kritikuje NATO, jer ne ulaže napor za suzbijanje uzgajanja opijuma.
Moskva želi da se unište polja narkotika, koji potom prelazi porozne granica bivših sovjetskih republika, nanoseći štetu Rusiji. SAD bi u akciju suzbijanja trgovine drogom da uključe centralnoazijske države, ali se Rusija protivi toj inicijativi u regionu koji smatra svojom zonom uticaja.
SUĐENJE JENKIJU
KABUL - Avganistanski poslanici gnevno su reagovali zbog odluke SAD da prebace iz zemlje američkog vojnika koji je ubio 16 avganistanskih civila, ističući da bi krivcu trebalo da se sudi u Avganistanu. Poslanici avganistanskog parlamenta pozvali su vladu u Kabulu da ne potpiše sporazum o prisustvu američkih vojnika u zemlji ukoliko se američki vojnik sa pravdom ne suoči u Avganistanu.
Novosti
Dogovor Moskve i NATO o korišćenju ruskih vazdušnih baza u Avganistanu. Nema odricanja od ciljeva zbog saradnje u borbi protiv proizvodnje droge
SARADNjA Rusije i SAD u Avganistanu, u usponu od 2008. godine, otišla je korak dalje dogovorom koji omogućava NATO trupama da prvi put uspostave logistiku na ruskoj teritoriji. Pentagon već kupuje rusko gorivo za helikoptere, preko teritorije Rusije se snabdevaju američke trupe, a sada je dogovoreno da NATO koristi ruske vazdušne baze za transport.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov - napominjući da će NATO trupe imati dozvolu za tranzit, ali ne i zadržavanje - tvrdi da je uspeh Alijanse pre povlačenja od ključnog značaja za sprečavanje širenja terorizma i ilegalnih droga u Rusiju i Centralnu Aziju. Iz sedišta NATO u Briselu stiže eho da "NATO i Rusija imaju zajednički interes u stabilnom Avganistanu":
- Pomažemo koaliciji iz sopstvenih interesa - ističe Lavrov, dok ruski mediji primećuju da će zahvaljujući ovom ustupku Moskva dobiti šansu da dobije nešto zauzvrat.
U trenutku kada su Barak Obama i Dejvid Kameron, lideri SAD i Britanije, zemalja predvodnica rata u Avganistanu, prvi put Vašingtonu najavili preusmeravanje borbene uloge NATO na savetodavnu za avganistanske trupe, pred povlačenje planirano do kraja 2014. godine, dogovor Amerike i Rusije tumači se kao signal "otopljavanja" odnosa dve sile, zategnutih zbog američkih odbrambenih planova u Evropi i krize u Siriji.
Iako Obama tvrdi da učestali incidenti američke vojske koji izazivaju gnev lokalnog stanovništva ne diktiraju ranije povlačenje, vašingtonska objava se tumači i kao znak, kako rešenosti, tako i hitnost, napuštanja ratišta. A interesa?
- Sa nastavkom, ili čak ubrzanjem, povlačenja iz regiona, moguće je da će SAD i NATO prihvatiti veću rusku ulogu u Centralnoj Aziji. Rusko-američke napetosti će se, ipak, nastaviti, zbog bazičnih razlika u taktici, kao i radi geopolitičke konkurencije. Nijedna nije spremna da se odrekne svojih ciljeva zbog bolje saradnje u borbi protiv narkotika - ističe se u analizi firme "Oksford analitika".
Tokom protekle decenije Avganistan je proizveo i izvezao više heroina nego bilo koja druga zemlja, posebno od 2008. godine otkad SAD i NATO umesto sprečavanja proizvodnje opijuma, više pomažu Avganistancima da obuzdaju trgovinu narkoticima. Moskva, međutim, kritikuje NATO, jer ne ulaže napor za suzbijanje uzgajanja opijuma.
Moskva želi da se unište polja narkotika, koji potom prelazi porozne granica bivših sovjetskih republika, nanoseći štetu Rusiji. SAD bi u akciju suzbijanja trgovine drogom da uključe centralnoazijske države, ali se Rusija protivi toj inicijativi u regionu koji smatra svojom zonom uticaja.
SUĐENJE JENKIJU
KABUL - Avganistanski poslanici gnevno su reagovali zbog odluke SAD da prebace iz zemlje američkog vojnika koji je ubio 16 avganistanskih civila, ističući da bi krivcu trebalo da se sudi u Avganistanu. Poslanici avganistanskog parlamenta pozvali su vladu u Kabulu da ne potpiše sporazum o prisustvu američkih vojnika u zemlji ukoliko se američki vojnik sa pravdom ne suoči u Avganistanu.