LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Avganistan: Pokvareni odnosi sa SAD
Izvor: B92, Beta, Tanjug, Pentagon
Kabul/Kandahar -- Bombaški napad na automobil - 13 civilnih žrtava. Talibani prekinuli pregovore s Amerikancima. Predsednik Karzai traži odlazak američkih vojnika u vojne baze.
Kandahar: Posledice bombe od koje je poginulo 13 civila (Beta - 15.03.2012.)
Najmanje trinaest civila, četiri žene i devetoro dece, poginulo je od posledica eksplozije bombe na putu u provinciji Uruzgan na jugu Avganistana. „Talibani su postavili minu na put i aktivirali je kada je putnički kombi prelazio preko nje“, rekao je portparol policije Farid Hajel. Poginule su četiri žene i devetoro dece, dok je dvoje ranjeno.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 3.000 civila ubijeno je u Avganistanu 2011. godine, što je peta godina za redom da broj civilnih žrtava raste.
Bezbednost je najveći problem u Avganistanu, a avganistanske snage postepeno preuzimaju odgovornost od snaga NATO u skladu sa planovima o povlačenju većine stranih borbenih trupa do kraja 2014. godine.
Talibani: Prekid pregovora s Amerikancima
Avganistanski pokret talibana objavio je da prekida sve pregovore sa zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Predstavnik za javnost talibana Zabuila Mudžahid kaže da su pregovori suspendovani zbog „slabašni, neodmerenih i nejasnih“ stavova SAD.
„Islamski Emirat je odlučio da suspenduje pregovore s Amerikancima, koji se održavaju u Kataru [počev od četvrtka, 15. marta] do daljeg, sve dok Amerikanci ne pojasne svoje stavove o ključnim pitanjima i dok ne pokažu volju da ispune svoja obećanja, umesto da gube vreme,“ navodi se u saopštenju talibana.
Talibani i američki pregovarači su se u Kataru okupili na preliminarnim mirovnim razgovorima, gde je trebalo da talibanski pokret, koji sebe smatra vladom „Islamskog Emirata Avganistana“, ima stalno predstavništvo.
Hamid Karzai: Američki vojnici da idu u bazu
Uoči objave talibana, predsednik Avganistana Hamid Karzai je svoje najbliže saveznike u svetu da ustuknu. Amerikance je pozvao da svoje vojne jedinice odmah povuku iz sela i seoskih oblasti.
Avganistan želi da već 2013, umesto 2014. godine, preuzme kontrolu nad nacionalnom bezbednošću, potvrdio je šef avganistanske države.
Saopštenje predsednika Hamida Karzaija usledilo je nekoliko časova posle njegovog sastanka sa sekretarom za odbranu SAD leonom panetom, koji je bio u nenajavljenoj poseti Kabulu.
Šef Pentagona je, sa svoje strane, posle sastanka s predsednikom Karzaijem, izrazio uverenje da će Vašington i Kabul postići sporazum o američkom vojnom prisustvu u Avganistanu i po isteku roka za povlačenje snaga SAD iz te zemlje 2014. godine.
Uprkos tome zahtevu, u saopštenju iz kabineta Hamida Karzai se navodi da je američkom ministru odbrane rekao da je „Avganistan spreman da preuzme sveukupnu odgovornost za bezbednost u selima i seoskim oblastima“. U saopštenju se još navodi:
„Naš zahtev je da taj proces bude sproveden brzo, i da odgovornost bude predata Avganistancima.“
Predsednik Karzai ocenjuje da bi dve strane trebalo zajednički da se angažuju kako bi međunarodne snage predale kontrolu avganistanskim trupama 2013. godine, umesto 2014, kako je prvobitno bilo planirano.
Sekretar za odbranu SAD Leon Paneta je izrazio uverenje da će dve strane uspeti da nađu rešenje za pitanje noćnih napada, koje je glavna prepreka za sporazum, pre samita NATO-a u Čikagu u maju.
Hamid Karzai se protivi noćnim akcijama napada, tvrdeći da ugrožavaju bezbednost avganistanskih porodica u sopstvenim domovima i da izazivaju veliki broj civilnih žrtava, što SAD osporavaju.
Američka vojska navodi da su napadi, čija su meta domovi pobunjeničkih lidera, od ključnog značaja za gušenje talibanske pobune.
Jedinice Međunarodnih snaga za bezbednost (ISAF), koje predvode NATO odnosno SAD, trebalo bi da predaju dužnost avganistanskim trupama i povuku se iz te zemlje do kraja 2014. godine.
Strateški sporazum o kome pregovaraju predstavnici Vašingtona i Kabula treba da obuhvati odnose dveju zemalja i posle tog roka, a SAD žele da zadrže vojno prisustvo u Avganistanu kako bi, kako navode, pomogle toj zemlji da ne postane ponovo utočište al-Kaide.
Poseta sekretara Leona Panete, koja je trebalo da bude prilika da se izglade odnosi sa avganistanskim liderima, protiče pod senkom tragičnog incidenta pošto je, navodno, jedan američki vojnik u ranim jutarnjim časovima 11. marta ubio 16 avganistanskih civila.
Američki vojnici su u februaru u vojnoj bazi spalili primerke Kur’ana, što je izazvalo prvo zahlađenje u odnosima dveju zemalja i proteste širom Avganistana. Pokolj 16 civila u dva sela u oblasti Kandahar je samo „dolio ulje na vatru“.
Sekretar Leon Paneta ponovlja da, uprkos tim „incidentima“, ne treba smetnuti sa uma misiju koju NATO ima u Avganistanu.
Analitičari smatraju da će ubistvo civila u 11. marta razgovore o eventualnom prisustvu SAD u toj zemlji posle 2014. godine, za koje je Kabul i ranije odbijao da odobri legalne okvire, sada postati bespredmetni.
Šef Pentagona je Hamidu Karzaiju obećao da će vojnik odgovoran za ubistva biti izveden pred lice pravde, i da će Pentagon istragom utvrditi okolnosti pod kojima se incident dogodio. To je daleko od zahteva Avganistanaca da se vojnicima za koje se sumnja da su izvršili gnusni zločin, sudi u Kandaharu.
Izvor: B92, Beta, Tanjug, Pentagon
Kabul/Kandahar -- Bombaški napad na automobil - 13 civilnih žrtava. Talibani prekinuli pregovore s Amerikancima. Predsednik Karzai traži odlazak američkih vojnika u vojne baze.
Kandahar: Posledice bombe od koje je poginulo 13 civila (Beta - 15.03.2012.)
Najmanje trinaest civila, četiri žene i devetoro dece, poginulo je od posledica eksplozije bombe na putu u provinciji Uruzgan na jugu Avganistana. „Talibani su postavili minu na put i aktivirali je kada je putnički kombi prelazio preko nje“, rekao je portparol policije Farid Hajel. Poginule su četiri žene i devetoro dece, dok je dvoje ranjeno.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 3.000 civila ubijeno je u Avganistanu 2011. godine, što je peta godina za redom da broj civilnih žrtava raste.
Bezbednost je najveći problem u Avganistanu, a avganistanske snage postepeno preuzimaju odgovornost od snaga NATO u skladu sa planovima o povlačenju većine stranih borbenih trupa do kraja 2014. godine.
Talibani: Prekid pregovora s Amerikancima
Avganistanski pokret talibana objavio je da prekida sve pregovore sa zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Predstavnik za javnost talibana Zabuila Mudžahid kaže da su pregovori suspendovani zbog „slabašni, neodmerenih i nejasnih“ stavova SAD.
„Islamski Emirat je odlučio da suspenduje pregovore s Amerikancima, koji se održavaju u Kataru [počev od četvrtka, 15. marta] do daljeg, sve dok Amerikanci ne pojasne svoje stavove o ključnim pitanjima i dok ne pokažu volju da ispune svoja obećanja, umesto da gube vreme,“ navodi se u saopštenju talibana.
Talibani i američki pregovarači su se u Kataru okupili na preliminarnim mirovnim razgovorima, gde je trebalo da talibanski pokret, koji sebe smatra vladom „Islamskog Emirata Avganistana“, ima stalno predstavništvo.
Hamid Karzai: Američki vojnici da idu u bazu
Uoči objave talibana, predsednik Avganistana Hamid Karzai je svoje najbliže saveznike u svetu da ustuknu. Amerikance je pozvao da svoje vojne jedinice odmah povuku iz sela i seoskih oblasti.
Avganistan želi da već 2013, umesto 2014. godine, preuzme kontrolu nad nacionalnom bezbednošću, potvrdio je šef avganistanske države.
Saopštenje predsednika Hamida Karzaija usledilo je nekoliko časova posle njegovog sastanka sa sekretarom za odbranu SAD leonom panetom, koji je bio u nenajavljenoj poseti Kabulu.
Šef Pentagona je, sa svoje strane, posle sastanka s predsednikom Karzaijem, izrazio uverenje da će Vašington i Kabul postići sporazum o američkom vojnom prisustvu u Avganistanu i po isteku roka za povlačenje snaga SAD iz te zemlje 2014. godine.
Uprkos tome zahtevu, u saopštenju iz kabineta Hamida Karzai se navodi da je američkom ministru odbrane rekao da je „Avganistan spreman da preuzme sveukupnu odgovornost za bezbednost u selima i seoskim oblastima“. U saopštenju se još navodi:
„Naš zahtev je da taj proces bude sproveden brzo, i da odgovornost bude predata Avganistancima.“
Predsednik Karzai ocenjuje da bi dve strane trebalo zajednički da se angažuju kako bi međunarodne snage predale kontrolu avganistanskim trupama 2013. godine, umesto 2014, kako je prvobitno bilo planirano.
Sekretar za odbranu SAD Leon Paneta je izrazio uverenje da će dve strane uspeti da nađu rešenje za pitanje noćnih napada, koje je glavna prepreka za sporazum, pre samita NATO-a u Čikagu u maju.
Hamid Karzai se protivi noćnim akcijama napada, tvrdeći da ugrožavaju bezbednost avganistanskih porodica u sopstvenim domovima i da izazivaju veliki broj civilnih žrtava, što SAD osporavaju.
Američka vojska navodi da su napadi, čija su meta domovi pobunjeničkih lidera, od ključnog značaja za gušenje talibanske pobune.
Jedinice Međunarodnih snaga za bezbednost (ISAF), koje predvode NATO odnosno SAD, trebalo bi da predaju dužnost avganistanskim trupama i povuku se iz te zemlje do kraja 2014. godine.
Strateški sporazum o kome pregovaraju predstavnici Vašingtona i Kabula treba da obuhvati odnose dveju zemalja i posle tog roka, a SAD žele da zadrže vojno prisustvo u Avganistanu kako bi, kako navode, pomogle toj zemlji da ne postane ponovo utočište al-Kaide.
Poseta sekretara Leona Panete, koja je trebalo da bude prilika da se izglade odnosi sa avganistanskim liderima, protiče pod senkom tragičnog incidenta pošto je, navodno, jedan američki vojnik u ranim jutarnjim časovima 11. marta ubio 16 avganistanskih civila.
Američki vojnici su u februaru u vojnoj bazi spalili primerke Kur’ana, što je izazvalo prvo zahlađenje u odnosima dveju zemalja i proteste širom Avganistana. Pokolj 16 civila u dva sela u oblasti Kandahar je samo „dolio ulje na vatru“.
Sekretar Leon Paneta ponovlja da, uprkos tim „incidentima“, ne treba smetnuti sa uma misiju koju NATO ima u Avganistanu.
Analitičari smatraju da će ubistvo civila u 11. marta razgovore o eventualnom prisustvu SAD u toj zemlji posle 2014. godine, za koje je Kabul i ranije odbijao da odobri legalne okvire, sada postati bespredmetni.
Šef Pentagona je Hamidu Karzaiju obećao da će vojnik odgovoran za ubistva biti izveden pred lice pravde, i da će Pentagon istragom utvrditi okolnosti pod kojima se incident dogodio. To je daleko od zahteva Avganistanaca da se vojnicima za koje se sumnja da su izvršili gnusni zločin, sudi u Kandaharu.