- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
AUTOCAD tutorijal 2.dio
DATOTEKA CRTEŽA
Kao što smo već pomenuli svaki AutoCAD crtež je u stvari skup informacija sadržanih u okviru jedinstvene datoteke. Zato je od presudne važnosti razumevanje funkcija koje su nam na raspolaganju, kada se radi o kreiranju i snimanju novih, kao i pronalaženju i otvaranju postojećih crteža.
Započinjanje novog crteža
Novi crtež u AutoCAD-u započinjemo već samim pokretanjem programa jer se automatski pred korisnika dovodi radni ekran u kome je moguće crtati. S druge strane, mnogi od bitnih parametara vezanih za rad će tada biti podešeni na podrazumevane vrednosti koje često nisu poželjne. Zbog toga je ipak bolje zahtevati od AutoCAD-a da izvrši kompletnu proceduru započinjanja novog crteža. Za tu namenu je predviđena komanda New iz File menija, a po njenom izboru na ekranu će se pojaviti Dialog Box sa sledećim opcijama:
Polje "Instruction"
Polje Instruction je pomoćnog karaktera i služi za pružanje dodatnih objašnjenja o ostalim funkcijama koje se nalaze u okviru Dialog Box-a.
Polje "Start from Scratch"
Izborom polja Start from Scratch se započinje novi crtež, ali sa parametrima koji su unapred definisani i jedini izbor koji je moguće napraviti je između metričkog i imperijalnog sistema jedinica. Nažalost, i u ovom slučaju imamo situaciju u kojoj nismo u mogućnosti da utičemo na postavku crteža pa se ovaj način započinjanja novog crteža nemože preporučiti.
Polje "Use a Template"
Uz pomoć ove opcije AutoCAD nudi mogućnost da se za početne parametre novog crteža automatski preuzmu vrednosti koje su sadržane u nekom već postojećem crtežu - šablonu. Lista koja se pojavljuje u srednjem delu ekrana je spisak raspoloživih crteža, a pored toga na raspolaganju su i polja u kojima možemo videti njihov sadržaj i pročitati kratak opis. Ovakav pristup radu se u praksi može veoma dobro iskoristiti, jer se u situacijama kada je potrebno izraditi seriju sličnih crteža mnogo truda štedi ako zajedničke elemente imamo unapred definisane u crtežu - šablonu.
Polje "Use a Wizard"
Izborom ovog polja pokrećemo tzv. Wizard - čarobnjaka, odnosno proceduru koja nas korak po korak vodi kroz proces podešavanja početnih parametara novog crteža. Postoje dva načina da se to uradi: Quick - brzi (samo za osnovne parametre) i Advanced - prošireni, koji pruža mogućnost podešavanja većeg broja parametara.
Quick Setup
Quick, tj. brzi postupak podešavanja osnovnih parametara za novi crtež se sastoji iz svega dva koraka. Prvi je izbor mernog sistema u kome želimo da radimo (ponuđeni metrički sistem je ujedno i odgovarajući), a izborom polja Next dolazimo do dialoga u kome je potrebno odrediti drugi parametar tj. veličinu radnog polja.
Radno polje ili Drawing Limits u terminologiji AutoCAD-a je neophodno odrediti iz čisto praktičnih razloga. To znači da bez obzira na činjenicu da u AutoCAD-u možemo raspolagati sa teoretski neograničenom radnom površinom, ipak je bolje da se u fazi pripreme novog crteža odlučimo i odredimo koliko prostora želimo za osnovnu radnu površinu. U praksi se ta veličina usklađuje sa gabaritom objekta koji želimo da prikažemo, što znači da u polja za širinu i visinu granica crteža treba uneti vrednosti koje predstaljaju stvarne dimenzije, npr. osnove kuće, mašinskog sklopa itd. U našem primeru će te dimenzije iznositi 8000 jedinica za širinu i 6000 jedinica za visinu radnog polja, znači 8x6m (za usvojeni odnos 1 AutoCAD jedinica = 1 mm stvarnog prostora). Izborom opcije Done AutoCAD završava Quick Setup i otvara novi crtež.
Advanced Setup
Advanced, ili prošireni postupak podešavanja parametara za novi crtež se sastoji iz ukupno sedam koraka koje je potrebno preći. Prvi i peti se tiču parametara koje smo pomenuli u Quick
Setup postupku, a ostali služe za izbor pravca od koga se računaju veličine uglova (pozitivni pravac x-ose), zatim pozitivnog smera (obrnuto od kazaljke na satu), preko izbora crteža - šablona (Title block), do mogućnosti za aktiviranje naprednih režima crtanja što je u ovom trenutku ipak bolje isključiti izborom vrednosti No iz sedmog dijaloga. Na kraju, opcija Done završava prošireni postupak podešavanja i otvara novi crtež.
Mogućnost naknadne promene veličine radnog polja (LIMITS)
Ukoliko se u toku izrade crteža pojavi potreba za povećenjem ili smanjenjem veličine radnog polja, to je moguće lako izvesti upotrebom komande Drawing Limits iz Format menija. Pri tome AutoCAD traži od korisnika da unese koordinate prvo donjeg levog ugla formata (tipično 0.0000,0.0000 - što je dovoljno potvrditi pritiskom na taster ENTER) a zatim i gornjeg desnog ugla i na taj načIn odredi dimenzije nove radne površine. Treba imati u vidu da veličina radnog polja ne pretstavlja ograničenje za crtanje elemenata koji se nalaze van definisanih granica, ali je zgodno da se njene dimenzije usklađuju sa nacrtanim objektom.
Snimanje završenog crteža
Svi podaci koji opisuju geometriju elemenata AutoCAD crteža se u toku njegove izrade nalaze u radnoj memoriji računara. To je neophodno da bi se omogućio brz pristup svim delovima crteža i neometan rad bez zastoja. S druge strane, bilo kakav problem u radu računara (nestanak struje, kvar i sl.) bi doveo do gubitka svih do tada unetih podataka. Da bi izbegli takve probleme a naravno i da bi imali mogućnost da naknadno nastavimo rad na željenom crtežu neophodno je da podatke "spasavamo", odnosno snimamo u datoteku na disk računara.
Komanda Save
Komanda Save služi za snimanje podataka o aktivnom crtežu na disk računara. Izborom komande se aktivira tipičan Windows dijalog za izbor foldera i unos imena datoteke koju treba snimiti. U slučaju da je crtež već ranije snimljen tj. da mu je određen položaj i ime, komanda Save će automatski, bez ikakvih dodatnih zahteva, izvršiti snimanje nove verzije crteža na mesto stare.
Komanda Save As
Komanda Save As pruža mogućnost da aktivan crtež snimimo pod izmenjenim imenom. To je naročito pogodno u situacijama kada želimo da zadržimo i prethodnu verziju crteža, jer ona ostaje netaknuta dok pod novim imenom beležimo izmenjenu varijantu.
Otvaranje postojećeg crteža
Svaki snimljeni crtež je uvek na raspolaganju za naknadne izmene i dopune odnosno nastavak rada. To nam obezbeđuje AutoCAD-ova komanda Open.
Komanda Open
Komandom open pronalazimo i aktiviramo - otvaramo crteže koji se nalaze na disku računara. Uz listu datoteka u odabranom folderu kao dodatna pomoć u pronalaženju željenog crteža postoji i uprošćeni - Prewiev prikaz izabrane datoteke.
U slučaju da niste sigurni u kom folderu ili pod kojim imenom ste snimili crtež za kojim tragate, tu je opcija Find File koja će vam pomoći da kroz Browse režim sagledate sve crteže u aktivnom folderu ili da u Search režimu naložite AutoCAD-u da potraži imenovanu datoteku na nekom od raspoloživih diskova vašeg računara.
ODREĐIVANJE POLOŽAJA TAČKE
Za odredivanje položaja tačke u AutoCAD-u koristimo Dekartov pravougaoni koordinatni sistem. Drugim rečima, baratamo podacima koji određuju rastojanje između koordinatnog početka i nekog elementa crteža. U većini slučajeva koordinatni početak se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi može pozicionirati i na neko drugo mesto.
Po načinu interpretacije ovih podataka možemo razlikovati dva sistema: pravougaoni i polarni.
Pravougli koordinatni sistem
Položaj tačke u pravougaonom koordinatnom sistemu izražavamo njenim rastojanjem u odnosu na koordinatni početak mereno po pravcima koordinatnih osa. Pri tome se unosi podatak u odbliku X,Y koordinatnog izraza kod koga zarez koristimo za razdvajanje X od Y vrednosti, a tačku kao oznaku za decimalno mesto.
Polarni koordinatni sistem
Polarnim koordinatama određujemo položaj tačke preko njenog rastojanja od koordinatnog početka i ugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose. Ugao se meri u pravcu suprotnim od smera okretanja kazaljke na satu, a format u kome je potrebno uneti podatke je sedeći: prvo se unese rastojanje praćeno znakom < (manje od), a zatim i ugao.
Apsolutne koordinate
Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva poznate veličine uvek izražene u odnosu na koordinatni početak, odnosno tačku sa koordinatom 0.0000,0.0000. To istina i nije često slučaj, ali zato omogućava da sa maksimalnom pouzdanošću odredimo položaje važnih repernih tačaka na crtežu (granice parcele, glavnu osu rotacije ...).
Relativne koordinate
Relativne koordinate koristimo kada želimo da pozicioniramo novu tačku, ali sa poznatim rastojanjem u odnosu na zadnju, prethodno unetu, a ne kao kod apsolutnih u odnosu na koordinatni početak. U tom slučaju se rastojanje unosi sa prefiksom Ž (at) praćenim X i Y vrednostima za pravougaoni, ili rastojanjem i uglom, za polarni koordinatni sistem..
Poslednja tačka
Znak Ž (at) je u AutoCAD-a univerzalna prečica koja nam služi da za unos koordinate upotrebimo položaj zadnje unete tačke, odnosno nulto rastojanje od nje. Na primer, ako je prethodno uneta tačka sa apsolutnim položajem 5,5 unos znaka Ž (at) ponavlja istu tačku. Tu prečicu možemo koristiti u okviru svih komandi koje zahtevaju unos podatka o položaju tačke.
Upotreba miša i tastature
Uobičajeni način za određivanje položaja nekog elementa u AutoCAD-u se svodi na upotrebu miša, odnosno dovođenje koordinatnog krsta (kursora) do željenog mesta i pritiska na levi taster, ali je naravno u tom smislu moguće koristiti i tastaturu (za unos numeričkih vrednosti), što je ipak daleko sporiji i nezgodniji način.
DATOTEKA CRTEŽA
Kao što smo već pomenuli svaki AutoCAD crtež je u stvari skup informacija sadržanih u okviru jedinstvene datoteke. Zato je od presudne važnosti razumevanje funkcija koje su nam na raspolaganju, kada se radi o kreiranju i snimanju novih, kao i pronalaženju i otvaranju postojećih crteža.
Započinjanje novog crteža
Novi crtež u AutoCAD-u započinjemo već samim pokretanjem programa jer se automatski pred korisnika dovodi radni ekran u kome je moguće crtati. S druge strane, mnogi od bitnih parametara vezanih za rad će tada biti podešeni na podrazumevane vrednosti koje često nisu poželjne. Zbog toga je ipak bolje zahtevati od AutoCAD-a da izvrši kompletnu proceduru započinjanja novog crteža. Za tu namenu je predviđena komanda New iz File menija, a po njenom izboru na ekranu će se pojaviti Dialog Box sa sledećim opcijama:
Polje "Instruction"
Polje Instruction je pomoćnog karaktera i služi za pružanje dodatnih objašnjenja o ostalim funkcijama koje se nalaze u okviru Dialog Box-a.
Polje "Start from Scratch"
Izborom polja Start from Scratch se započinje novi crtež, ali sa parametrima koji su unapred definisani i jedini izbor koji je moguće napraviti je između metričkog i imperijalnog sistema jedinica. Nažalost, i u ovom slučaju imamo situaciju u kojoj nismo u mogućnosti da utičemo na postavku crteža pa se ovaj način započinjanja novog crteža nemože preporučiti.
Polje "Use a Template"
Uz pomoć ove opcije AutoCAD nudi mogućnost da se za početne parametre novog crteža automatski preuzmu vrednosti koje su sadržane u nekom već postojećem crtežu - šablonu. Lista koja se pojavljuje u srednjem delu ekrana je spisak raspoloživih crteža, a pored toga na raspolaganju su i polja u kojima možemo videti njihov sadržaj i pročitati kratak opis. Ovakav pristup radu se u praksi može veoma dobro iskoristiti, jer se u situacijama kada je potrebno izraditi seriju sličnih crteža mnogo truda štedi ako zajedničke elemente imamo unapred definisane u crtežu - šablonu.
Polje "Use a Wizard"
Izborom ovog polja pokrećemo tzv. Wizard - čarobnjaka, odnosno proceduru koja nas korak po korak vodi kroz proces podešavanja početnih parametara novog crteža. Postoje dva načina da se to uradi: Quick - brzi (samo za osnovne parametre) i Advanced - prošireni, koji pruža mogućnost podešavanja većeg broja parametara.
Quick Setup
Quick, tj. brzi postupak podešavanja osnovnih parametara za novi crtež se sastoji iz svega dva koraka. Prvi je izbor mernog sistema u kome želimo da radimo (ponuđeni metrički sistem je ujedno i odgovarajući), a izborom polja Next dolazimo do dialoga u kome je potrebno odrediti drugi parametar tj. veličinu radnog polja.
Radno polje ili Drawing Limits u terminologiji AutoCAD-a je neophodno odrediti iz čisto praktičnih razloga. To znači da bez obzira na činjenicu da u AutoCAD-u možemo raspolagati sa teoretski neograničenom radnom površinom, ipak je bolje da se u fazi pripreme novog crteža odlučimo i odredimo koliko prostora želimo za osnovnu radnu površinu. U praksi se ta veličina usklađuje sa gabaritom objekta koji želimo da prikažemo, što znači da u polja za širinu i visinu granica crteža treba uneti vrednosti koje predstaljaju stvarne dimenzije, npr. osnove kuće, mašinskog sklopa itd. U našem primeru će te dimenzije iznositi 8000 jedinica za širinu i 6000 jedinica za visinu radnog polja, znači 8x6m (za usvojeni odnos 1 AutoCAD jedinica = 1 mm stvarnog prostora). Izborom opcije Done AutoCAD završava Quick Setup i otvara novi crtež.
Advanced Setup
Advanced, ili prošireni postupak podešavanja parametara za novi crtež se sastoji iz ukupno sedam koraka koje je potrebno preći. Prvi i peti se tiču parametara koje smo pomenuli u Quick
Setup postupku, a ostali služe za izbor pravca od koga se računaju veličine uglova (pozitivni pravac x-ose), zatim pozitivnog smera (obrnuto od kazaljke na satu), preko izbora crteža - šablona (Title block), do mogućnosti za aktiviranje naprednih režima crtanja što je u ovom trenutku ipak bolje isključiti izborom vrednosti No iz sedmog dijaloga. Na kraju, opcija Done završava prošireni postupak podešavanja i otvara novi crtež.
Mogućnost naknadne promene veličine radnog polja (LIMITS)
Ukoliko se u toku izrade crteža pojavi potreba za povećenjem ili smanjenjem veličine radnog polja, to je moguće lako izvesti upotrebom komande Drawing Limits iz Format menija. Pri tome AutoCAD traži od korisnika da unese koordinate prvo donjeg levog ugla formata (tipično 0.0000,0.0000 - što je dovoljno potvrditi pritiskom na taster ENTER) a zatim i gornjeg desnog ugla i na taj načIn odredi dimenzije nove radne površine. Treba imati u vidu da veličina radnog polja ne pretstavlja ograničenje za crtanje elemenata koji se nalaze van definisanih granica, ali je zgodno da se njene dimenzije usklađuju sa nacrtanim objektom.
Snimanje završenog crteža
Svi podaci koji opisuju geometriju elemenata AutoCAD crteža se u toku njegove izrade nalaze u radnoj memoriji računara. To je neophodno da bi se omogućio brz pristup svim delovima crteža i neometan rad bez zastoja. S druge strane, bilo kakav problem u radu računara (nestanak struje, kvar i sl.) bi doveo do gubitka svih do tada unetih podataka. Da bi izbegli takve probleme a naravno i da bi imali mogućnost da naknadno nastavimo rad na željenom crtežu neophodno je da podatke "spasavamo", odnosno snimamo u datoteku na disk računara.
Komanda Save
Komanda Save služi za snimanje podataka o aktivnom crtežu na disk računara. Izborom komande se aktivira tipičan Windows dijalog za izbor foldera i unos imena datoteke koju treba snimiti. U slučaju da je crtež već ranije snimljen tj. da mu je određen položaj i ime, komanda Save će automatski, bez ikakvih dodatnih zahteva, izvršiti snimanje nove verzije crteža na mesto stare.
Komanda Save As
Komanda Save As pruža mogućnost da aktivan crtež snimimo pod izmenjenim imenom. To je naročito pogodno u situacijama kada želimo da zadržimo i prethodnu verziju crteža, jer ona ostaje netaknuta dok pod novim imenom beležimo izmenjenu varijantu.
Otvaranje postojećeg crteža
Svaki snimljeni crtež je uvek na raspolaganju za naknadne izmene i dopune odnosno nastavak rada. To nam obezbeđuje AutoCAD-ova komanda Open.
Komanda Open
Komandom open pronalazimo i aktiviramo - otvaramo crteže koji se nalaze na disku računara. Uz listu datoteka u odabranom folderu kao dodatna pomoć u pronalaženju željenog crteža postoji i uprošćeni - Prewiev prikaz izabrane datoteke.
U slučaju da niste sigurni u kom folderu ili pod kojim imenom ste snimili crtež za kojim tragate, tu je opcija Find File koja će vam pomoći da kroz Browse režim sagledate sve crteže u aktivnom folderu ili da u Search režimu naložite AutoCAD-u da potraži imenovanu datoteku na nekom od raspoloživih diskova vašeg računara.
ODREĐIVANJE POLOŽAJA TAČKE
Za odredivanje položaja tačke u AutoCAD-u koristimo Dekartov pravougaoni koordinatni sistem. Drugim rečima, baratamo podacima koji određuju rastojanje između koordinatnog početka i nekog elementa crteža. U većini slučajeva koordinatni početak se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi može pozicionirati i na neko drugo mesto.
Po načinu interpretacije ovih podataka možemo razlikovati dva sistema: pravougaoni i polarni.
Pravougli koordinatni sistem
Položaj tačke u pravougaonom koordinatnom sistemu izražavamo njenim rastojanjem u odnosu na koordinatni početak mereno po pravcima koordinatnih osa. Pri tome se unosi podatak u odbliku X,Y koordinatnog izraza kod koga zarez koristimo za razdvajanje X od Y vrednosti, a tačku kao oznaku za decimalno mesto.
Polarni koordinatni sistem
Polarnim koordinatama određujemo položaj tačke preko njenog rastojanja od koordinatnog početka i ugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose. Ugao se meri u pravcu suprotnim od smera okretanja kazaljke na satu, a format u kome je potrebno uneti podatke je sedeći: prvo se unese rastojanje praćeno znakom < (manje od), a zatim i ugao.
Apsolutne koordinate
Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva poznate veličine uvek izražene u odnosu na koordinatni početak, odnosno tačku sa koordinatom 0.0000,0.0000. To istina i nije često slučaj, ali zato omogućava da sa maksimalnom pouzdanošću odredimo položaje važnih repernih tačaka na crtežu (granice parcele, glavnu osu rotacije ...).
Relativne koordinate
Relativne koordinate koristimo kada želimo da pozicioniramo novu tačku, ali sa poznatim rastojanjem u odnosu na zadnju, prethodno unetu, a ne kao kod apsolutnih u odnosu na koordinatni početak. U tom slučaju se rastojanje unosi sa prefiksom Ž (at) praćenim X i Y vrednostima za pravougaoni, ili rastojanjem i uglom, za polarni koordinatni sistem..
Poslednja tačka
Znak Ž (at) je u AutoCAD-a univerzalna prečica koja nam služi da za unos koordinate upotrebimo položaj zadnje unete tačke, odnosno nulto rastojanje od nje. Na primer, ako je prethodno uneta tačka sa apsolutnim položajem 5,5 unos znaka Ž (at) ponavlja istu tačku. Tu prečicu možemo koristiti u okviru svih komandi koje zahtevaju unos podatka o položaju tačke.
Upotreba miša i tastature
Uobičajeni način za određivanje položaja nekog elementa u AutoCAD-u se svodi na upotrebu miša, odnosno dovođenje koordinatnog krsta (kursora) do željenog mesta i pritiska na levi taster, ali je naravno u tom smislu moguće koristiti i tastaturu (za unos numeričkih vrednosti), što je ipak daleko sporiji i nezgodniji način.