LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Aušvic: Pošta žrtvama Holokausta
27. januar 2011. | 20:30 | Izvor: Beta
Varšava -- Predsednici Nemačke i Poljske Kristijan Vulf i Bronjislav Komorovski odali su u nekadašnjem logoru Aušvic počast preživelima, logorašima i žrtvama Holokausta.
Oni su pri tom apelovali na svet da ne zaboravi stradanja Jevreja.
"Naziv Aušvic, kao nijedan drugi, simbol je zločina Nemaca nad milionima ljudi. Ispunjava nas, Nemce, stidom. Snosimo za to istorijsku odgovornost koja je u potpunosti nezavisna od individualne krivice. Ne smemo nikada da dopustimo da se takvi zločini ponove", rekao je Vulf.
U svetu se danas obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.
Nemački predsednik posebno je odao priznanje spremnosti nekadašnjih žrtava da krenu u proces pomirenja sa Nemcima i naglasio da je to za Nemce velika sreća.
U govoru na mestu gde su njegovi sunarodnici tokom Drugog svetskog rata ubili oko 1,1 milion ljudi, Jevreja i pripadnika drugih evropskih naroda, nemački predsednik podržao je apel da međunarodna zajednica prikupi sredstva da se očuva logor koji polako nagriza zub vremena.
"Današnja omladina mora da sazna istinu o nacističkom režimu. Tada će glasno moći da se suprotstavi onima koji činjenice falsifikuju ili ih negiraju. Moći će da istupe protiv onih koji ništa ne žele da shvate, nipodaštavaju one koji su umrli i rugaju se onima koji su preživeli", rekao je Vulf.
Poljski predsednik Komorovski označio je Aušvic za mesto u kome se prikazuju sećanja na sve stravične zločine Drugog svetskog rata.
"Ovde treba da govorimo. Ne samo zato da pamtimo, da znamo, već i zato da u sebi izazovemo duboku refleksiju da li ti stravični mehanizmi zločina pulsiraju i danas, nekakvim skrivenim životom u našem savremenom svetu", rekao je Komorovski.
Poljski predsednik dodao je da život, uprkos monstruoznom zločinu Holokausta, ide dalje, ali da na svetu mora da postoji neko mesto na kome se sećamo, kako bismo budućnost izgradili na istini ma kako ona bila bolna.
Iz Aušvica je danas upućen apel da međunarodna zajednica pomogne da se u novu međunarodnu fondaciju prikupi 120 miliona evra neophodnih za restauratorske radove u logoru, gde neke barake prete da se pretvore u ruine.
U međunarodni fond za Aušvic prikupljeno je do sada 80 miliona evra, a polovinu neophodne sume dala je Nemačka, svesna, kako je naglasio svojevremeno predsednik Vulf, svoje istorijske odgovornosti čak i ako sadašnje pokolenje Nemaca sa njom nema veze.
Pre popodnevne ceremonije odavanja pošte za šest miliona evropskih Jevreja, žrtava Holokausta, Vulf i Komorovski položili su vence pred Zid smrti u logoru ispred koga su nacisti od 1940. do 1943. godine streljali više hiljada logoraša.
Pre podne u Centru za mlade u Aušvicu Vulf, Komorovski i grupa od 13 logoraša koji su preživeli rat sreli su se sa mladim Nemcima i Poljacima u debati o istoriji Evrope i njenoj budućnosti.
Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile Danom sećanja na žrtve Holokausta. Taj datum je odabran simbolično jer je na taj dan 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila logor u kojem je zatekla svega oko 8.000 izgladnelih logoraša, među kojima i 500 dece.
Većinu logoraša, više od 50.000 ljudi koji bi živi mogli da dočekaju sovjetske vojnike, nacisti su prethodno oterali u Marš srmti u druge logore dalje od fronta.
B92
27. januar 2011. | 20:30 | Izvor: Beta
Varšava -- Predsednici Nemačke i Poljske Kristijan Vulf i Bronjislav Komorovski odali su u nekadašnjem logoru Aušvic počast preživelima, logorašima i žrtvama Holokausta.
Oni su pri tom apelovali na svet da ne zaboravi stradanja Jevreja.
"Naziv Aušvic, kao nijedan drugi, simbol je zločina Nemaca nad milionima ljudi. Ispunjava nas, Nemce, stidom. Snosimo za to istorijsku odgovornost koja je u potpunosti nezavisna od individualne krivice. Ne smemo nikada da dopustimo da se takvi zločini ponove", rekao je Vulf.
U svetu se danas obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.
Nemački predsednik posebno je odao priznanje spremnosti nekadašnjih žrtava da krenu u proces pomirenja sa Nemcima i naglasio da je to za Nemce velika sreća.
U govoru na mestu gde su njegovi sunarodnici tokom Drugog svetskog rata ubili oko 1,1 milion ljudi, Jevreja i pripadnika drugih evropskih naroda, nemački predsednik podržao je apel da međunarodna zajednica prikupi sredstva da se očuva logor koji polako nagriza zub vremena.
"Današnja omladina mora da sazna istinu o nacističkom režimu. Tada će glasno moći da se suprotstavi onima koji činjenice falsifikuju ili ih negiraju. Moći će da istupe protiv onih koji ništa ne žele da shvate, nipodaštavaju one koji su umrli i rugaju se onima koji su preživeli", rekao je Vulf.
Poljski predsednik Komorovski označio je Aušvic za mesto u kome se prikazuju sećanja na sve stravične zločine Drugog svetskog rata.
"Ovde treba da govorimo. Ne samo zato da pamtimo, da znamo, već i zato da u sebi izazovemo duboku refleksiju da li ti stravični mehanizmi zločina pulsiraju i danas, nekakvim skrivenim životom u našem savremenom svetu", rekao je Komorovski.
Poljski predsednik dodao je da život, uprkos monstruoznom zločinu Holokausta, ide dalje, ali da na svetu mora da postoji neko mesto na kome se sećamo, kako bismo budućnost izgradili na istini ma kako ona bila bolna.
Iz Aušvica je danas upućen apel da međunarodna zajednica pomogne da se u novu međunarodnu fondaciju prikupi 120 miliona evra neophodnih za restauratorske radove u logoru, gde neke barake prete da se pretvore u ruine.
U međunarodni fond za Aušvic prikupljeno je do sada 80 miliona evra, a polovinu neophodne sume dala je Nemačka, svesna, kako je naglasio svojevremeno predsednik Vulf, svoje istorijske odgovornosti čak i ako sadašnje pokolenje Nemaca sa njom nema veze.
Pre popodnevne ceremonije odavanja pošte za šest miliona evropskih Jevreja, žrtava Holokausta, Vulf i Komorovski položili su vence pred Zid smrti u logoru ispred koga su nacisti od 1940. do 1943. godine streljali više hiljada logoraša.
Pre podne u Centru za mlade u Aušvicu Vulf, Komorovski i grupa od 13 logoraša koji su preživeli rat sreli su se sa mladim Nemcima i Poljacima u debati o istoriji Evrope i njenoj budućnosti.
Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile Danom sećanja na žrtve Holokausta. Taj datum je odabran simbolično jer je na taj dan 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila logor u kojem je zatekla svega oko 8.000 izgladnelih logoraša, među kojima i 500 dece.
Većinu logoraša, više od 50.000 ljudi koji bi živi mogli da dočekaju sovjetske vojnike, nacisti su prethodno oterali u Marš srmti u druge logore dalje od fronta.
B92