- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.017
ATRAKCIJA: I Beograd ima svoj krivi toranj
Siguran, za sada Kula rimokatoličke crkve svetog Ante Padovanskog na beogradskom Crvenom krstu po mnogo čemu podseća na slavnog imenjaka iz Pize: sličnog su izgleda, visine, pa čak i stepena nakrivljenosti. Ako neimari nastave da podižu zgrade u blizini i potkopavaju njegove temelje, postoji mogućnost da postane još krivlji, pa čak i da se sruši
Koliko malo znamo o Beogradu, njegovoj prošlosti i tradiciji, kulturno-istorijskim spomenicima i neobičnim turističkim znamenitostima, možda najbolje svedoči i hram svetog Ante Padovanskog u beogradskom naselju Crveni krst.
Iako crkveni toranj već odavno para nebo iznad Zvezdare, iako kraj njega svakodnevno prolazimo, tek poneki vremešni sugrađanin će tačno moći da vam objasni o čemu je reč. U to smo se i sami uverili kada smo nedavno rešili da ga posetimo.
Znali smo, naravno, gde se nalazi, jer smo tuda često prolazili, gledali ga iz autobusa ili sa nekog od beogradskih visova. Međutim, kada mu priđete, kada se malo bliže primaknete, kao da se kraj njega izgubite! Jednostavno, stešnjen između malih predratnih vila i visokih novih zgrada, između uskih uličica i slepih sokaka, jednostavno vam pred očima izmiče i kao da se s vama poigrava.
Da ne beše fra Rafaela Lipovca, župskog vikara i našeg domaćina, koji nas dočeka nasred Bregalničke ulice, možda bi još koji krug zalud okrenuli i neprimerenu docnju još više produžili.
Pogled u senzore
Bilo je mnogo razloga da posetimo ovu rimokatoličku crkvu, jednu od četiri koliko ih danas ima u Beogradu. U njoj je, nedavno, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar održao veliku uskršnju misu. Samo zdanje je vredan kulturno-istorijski spomenik, ali je našu pažnju najviše privukla priča o crkvenom tornju za koji nam rekoše da i sam predstavlja neobičnu atrakciju.
Naime, ne samo da svojim izgledom i visinom podseća na Krivi toranj u Pizi, već je i sam prilično naheren?! Više od 40 centimetara u odnosu na svoju osu, a da bi vremenom mogao da ugrozi i samu crkvu i sve oko nje, javnost je upozorio upravnik crkve, opat Leopold Rohumes. Tada je sačinio peticiju i državne organe upozorio da će se toranj, izvesno, srušiti ako nadležni pod hitno ne zaustave izgradnju zgrada čiji se temelji kopaju nadomak njega.
Ipak, radovi su nastavljeni, jer su dodatne geomorfološke i geomehaničke analize pokazale da toranj, barem za sada, neće biti dodatno ugrožen. Međutim, kako “barem za sada” i nije neka vremenska odrednica, još manje izvesna garancija, vernicima i sveštenstvu preostaje samo da svakodnevno zagledaju u postavljene “senzore” u zidu, tri metalna klina koje su stručnjaci postavili na različitim stranama tornja.
- Rekli su nam da će stanje biti alarmantno tek ako se klinovi pomere za pet milimetara - pokazuje nam naš domaćin. - Doduše, svaki dan ih obilazimo, ali i ne znamo šta gledamo, jer je to mali razmak za naše varljive, vremešne oči.
Fra Rafael uveliko troši devetu deceniju života. U Beogradu je poslednjih desetak godina, a četvrt veka ranije misionario je po zemljama zapadne Afrike. Dok staračkim rukama otključava vrata hrama, objašnjava da je u Obali Slonovače ostavio čak osamnaest belega ili špilja, mesta na kojima se dokazi vere i religioznosti u vidu pećina i lika Gospe jasno prepoznaju. Dugo se bavio i svetilištem u Lurdu, napisao je na desetine knjiga, autentičnih svedočenja i sećanja, ali mu, kaže, boravak u Beogradu u ovim godinama najviše prija. Još samo da je više vernika...
Detalj iz unutrašnjosti crkve
- Nekada je ova župa imala šest i po hiljada vernika, a danas jedva 400 - objašnjava Lipovac. - Prošle godine smo imali 35 sahrana, a nijedno krštenje. Ljudi su sve stariji, a oni mlađe odlaze u svet ili jednostavno okreću glavu od Gospoda.
Tek u tmini unutrašnjosti hrama shvatamo njegovu veličinu koja se spolja ne primećuje. Osim poznatih skamija na sredini i brojnih kipova sa strane, među kojima se posebno ističe gotovo tri metra visok Meštrovićev kip Isusa Hrista u oltaru, mnogo toga podseća na enterijer pravoslavnih svetinja.
- Crkva ima kružni oblik i upravo to podseća na pravoslavne hramove podizane još u vreme kada istočna i zapadna crkva nisu bile podeljene - kaže nam naš sagovornik. - Glavni ulaz je 1958. godine otvoren iz Pop-Stojanove ulice, ali mnogi vernici i danas dolaze iz Bregalničke, odakle ste i vi došli.
Dok obilazimo oko crkve, fra Rafael nas provodi i kroz minule vekove. Objašnjava nam da je franjevački red kojem pripada osnovan početkom 13. veka, da je ime dobio po Franji Asiškom i da širom sveta danas imaju oko milion sledbenika.
- Kao što u armiji imate više rodova vojske, tako i u okviru Katoličke crkve postoji više redova od kojih svako ima svoj cilj i zadatak - kaže fra Rafael. - A naš red je zamišljen tako da bude sa običnim čovekom, bez obzira na to kakvog je obrazovanja ili iz kog staleža potiče. Svakom prilazimo bez razlike i ljudi to znaju da prepoznaju i poštuju.
Ne znaju ni građevinski stručnjaci
Sveta stolica je još 1897. godine franjevcima poverila katoličku misiju u Srbiji, a za fratra je imenovan Ivo Vujičić, kome su se pridružila još trojica franjevaca. Međutim, tadašnje državne vlasti nisu ih prihvatile. Tek posle Prvog svetskog rata, 5. maja 1919, zahtev je obnovljen i tada počinje i njihov rad u Srbiji. Samo nekoliko godina nakon toga počela je izgradnja i ove svetinje na Zvezdari.
Župa svetog Ante Padovanskog osnovana je 8. decembra 1927, a dve godine kasnije kamen temeljac za prvi hram blagoslovio je tadašnji apostolski nuncij u Beogradu Hermenegildo Palegrineti. Zdanje je završeno i blagosiljano krajem 1932, a posvećeno je tridesetak godina kasnije. Projektant je bio čuveni slovenački arhitekt Jože Plečnik, zbog koga, kažu, mnogi Slovenci i danas skreću sa uobičajene turističke rute i svraćaju u ovaj deo grada.
A sa naše planirane teme, očigledno, kao da smo i sami počeli da skrećemo. Vraćamo se na priču o tornju visokom pedesetak metara, na kojem dominira krst visine 3,7 metra. Koje su okolnosti dovele do toga da počne opasno da se naginje?
- Plašim se da to još ne znaju ni najbolji građevinski stručnjaci - sleže ramenima fra Rafael. - U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda veruju da je nakrivljenost prouzrokovana faznom izgradnjom, odnosno time da hram i toranj nisu građeni istovremeno. Toranj širine devet metara je samo prislonjen uz crkvu, pa je usled različitog sleganja terena došlo i do njegovog pomeranja. Sada je konstrukcija crkve odsečena od tornja, tako da jedna građevina ne vuče drugu, a kako će se to odvijati ubuduće, sam Gospod zna.
Tekst i fotografije
Vladimir KRSTIĆ
Ilustrovana Politika
Siguran, za sada Kula rimokatoličke crkve svetog Ante Padovanskog na beogradskom Crvenom krstu po mnogo čemu podseća na slavnog imenjaka iz Pize: sličnog su izgleda, visine, pa čak i stepena nakrivljenosti. Ako neimari nastave da podižu zgrade u blizini i potkopavaju njegove temelje, postoji mogućnost da postane još krivlji, pa čak i da se sruši
Koliko malo znamo o Beogradu, njegovoj prošlosti i tradiciji, kulturno-istorijskim spomenicima i neobičnim turističkim znamenitostima, možda najbolje svedoči i hram svetog Ante Padovanskog u beogradskom naselju Crveni krst.
Iako crkveni toranj već odavno para nebo iznad Zvezdare, iako kraj njega svakodnevno prolazimo, tek poneki vremešni sugrađanin će tačno moći da vam objasni o čemu je reč. U to smo se i sami uverili kada smo nedavno rešili da ga posetimo.
Znali smo, naravno, gde se nalazi, jer smo tuda često prolazili, gledali ga iz autobusa ili sa nekog od beogradskih visova. Međutim, kada mu priđete, kada se malo bliže primaknete, kao da se kraj njega izgubite! Jednostavno, stešnjen između malih predratnih vila i visokih novih zgrada, između uskih uličica i slepih sokaka, jednostavno vam pred očima izmiče i kao da se s vama poigrava.
Da ne beše fra Rafaela Lipovca, župskog vikara i našeg domaćina, koji nas dočeka nasred Bregalničke ulice, možda bi još koji krug zalud okrenuli i neprimerenu docnju još više produžili.
Fra Rafael pokazuje „senzor” koji baš i ne uliva poverenje
- Dobro došli, dobro došli... - pozdravlja nas franjevački monah u uvodi u malo crkveno dvorište. - Možete se unutra parkirati, jer u ovo doba teško ćete napolju naći mesto.
Pogled u senzore
Bilo je mnogo razloga da posetimo ovu rimokatoličku crkvu, jednu od četiri koliko ih danas ima u Beogradu. U njoj je, nedavno, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar održao veliku uskršnju misu. Samo zdanje je vredan kulturno-istorijski spomenik, ali je našu pažnju najviše privukla priča o crkvenom tornju za koji nam rekoše da i sam predstavlja neobičnu atrakciju.
Naime, ne samo da svojim izgledom i visinom podseća na Krivi toranj u Pizi, već je i sam prilično naheren?! Više od 40 centimetara u odnosu na svoju osu, a da bi vremenom mogao da ugrozi i samu crkvu i sve oko nje, javnost je upozorio upravnik crkve, opat Leopold Rohumes. Tada je sačinio peticiju i državne organe upozorio da će se toranj, izvesno, srušiti ako nadležni pod hitno ne zaustave izgradnju zgrada čiji se temelji kopaju nadomak njega.
Papski nuncije Hermenegildo Palegrineti na osvećenju hrama 1927.
Ipak, radovi su nastavljeni, jer su dodatne geomorfološke i geomehaničke analize pokazale da toranj, barem za sada, neće biti dodatno ugrožen. Međutim, kako “barem za sada” i nije neka vremenska odrednica, još manje izvesna garancija, vernicima i sveštenstvu preostaje samo da svakodnevno zagledaju u postavljene “senzore” u zidu, tri metalna klina koje su stručnjaci postavili na različitim stranama tornja.
- Rekli su nam da će stanje biti alarmantno tek ako se klinovi pomere za pet milimetara - pokazuje nam naš domaćin. - Doduše, svaki dan ih obilazimo, ali i ne znamo šta gledamo, jer je to mali razmak za naše varljive, vremešne oči.
Fra Rafael uveliko troši devetu deceniju života. U Beogradu je poslednjih desetak godina, a četvrt veka ranije misionario je po zemljama zapadne Afrike. Dok staračkim rukama otključava vrata hrama, objašnjava da je u Obali Slonovače ostavio čak osamnaest belega ili špilja, mesta na kojima se dokazi vere i religioznosti u vidu pećina i lika Gospe jasno prepoznaju. Dugo se bavio i svetilištem u Lurdu, napisao je na desetine knjiga, autentičnih svedočenja i sećanja, ali mu, kaže, boravak u Beogradu u ovim godinama najviše prija. Još samo da je više vernika...
Detalj iz unutrašnjosti crkve
- Nekada je ova župa imala šest i po hiljada vernika, a danas jedva 400 - objašnjava Lipovac. - Prošle godine smo imali 35 sahrana, a nijedno krštenje. Ljudi su sve stariji, a oni mlađe odlaze u svet ili jednostavno okreću glavu od Gospoda.
Tek u tmini unutrašnjosti hrama shvatamo njegovu veličinu koja se spolja ne primećuje. Osim poznatih skamija na sredini i brojnih kipova sa strane, među kojima se posebno ističe gotovo tri metra visok Meštrovićev kip Isusa Hrista u oltaru, mnogo toga podseća na enterijer pravoslavnih svetinja.
- Crkva ima kružni oblik i upravo to podseća na pravoslavne hramove podizane još u vreme kada istočna i zapadna crkva nisu bile podeljene - kaže nam naš sagovornik. - Glavni ulaz je 1958. godine otvoren iz Pop-Stojanove ulice, ali mnogi vernici i danas dolaze iz Bregalničke, odakle ste i vi došli.
Dok obilazimo oko crkve, fra Rafael nas provodi i kroz minule vekove. Objašnjava nam da je franjevački red kojem pripada osnovan početkom 13. veka, da je ime dobio po Franji Asiškom i da širom sveta danas imaju oko milion sledbenika.
- Kao što u armiji imate više rodova vojske, tako i u okviru Katoličke crkve postoji više redova od kojih svako ima svoj cilj i zadatak - kaže fra Rafael. - A naš red je zamišljen tako da bude sa običnim čovekom, bez obzira na to kakvog je obrazovanja ili iz kog staleža potiče. Svakom prilazimo bez razlike i ljudi to znaju da prepoznaju i poštuju.
Hram Svetog Ante Padovanskog
Sveta stolica je još 1897. godine franjevcima poverila katoličku misiju u Srbiji, a za fratra je imenovan Ivo Vujičić, kome su se pridružila još trojica franjevaca. Međutim, tadašnje državne vlasti nisu ih prihvatile. Tek posle Prvog svetskog rata, 5. maja 1919, zahtev je obnovljen i tada počinje i njihov rad u Srbiji. Samo nekoliko godina nakon toga počela je izgradnja i ove svetinje na Zvezdari.
Župa svetog Ante Padovanskog osnovana je 8. decembra 1927, a dve godine kasnije kamen temeljac za prvi hram blagoslovio je tadašnji apostolski nuncij u Beogradu Hermenegildo Palegrineti. Zdanje je završeno i blagosiljano krajem 1932, a posvećeno je tridesetak godina kasnije. Projektant je bio čuveni slovenački arhitekt Jože Plečnik, zbog koga, kažu, mnogi Slovenci i danas skreću sa uobičajene turističke rute i svraćaju u ovaj deo grada.
A sa naše planirane teme, očigledno, kao da smo i sami počeli da skrećemo. Vraćamo se na priču o tornju visokom pedesetak metara, na kojem dominira krst visine 3,7 metra. Koje su okolnosti dovele do toga da počne opasno da se naginje?
- Plašim se da to još ne znaju ni najbolji građevinski stručnjaci - sleže ramenima fra Rafael. - U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda veruju da je nakrivljenost prouzrokovana faznom izgradnjom, odnosno time da hram i toranj nisu građeni istovremeno. Toranj širine devet metara je samo prislonjen uz crkvu, pa je usled različitog sleganja terena došlo i do njegovog pomeranja. Sada je konstrukcija crkve odsečena od tornja, tako da jedna građevina ne vuče drugu, a kako će se to odvijati ubuduće, sam Gospod zna.
Tekst i fotografije
Vladimir KRSTIĆ
Ilustrovana Politika