Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Karijeru je započeo 1897. i od tada je koncertirao na mnogim turnejama širom svijeta. Štovanje notnoga teksta, objektivan pristup autoru i djelu te nadasve lijep, mekan ton i bogata interpretativna imaginacija, obilježili su njegova velika tumačenja Chopina, Beethovena, Schumanna, te španjolskih majstora glasovira. Bio je vrlo omiljen, snimio je mnogo ploča i napisao duhovitu autobiografiju "Moje mlade godine".
Kada je imao osamdeset tri godine, jedan od najslavnijih muzičara 20. veka, pijanista Artur Rubinštajn upoznao je devojku u koju se strasno zaljubio. Četvrt veka posle njegove smrti, poslednja Rubinštajnova ljubav veruje da on i dalje bdi nad njenim životom
Da je iskustvo ljubavi neprenosivo, odavno je zaključio jedan naš poznati pisac. Isto tako, čini se da je svaka priča o ljubavi koju čujemo na izvestan način slična stečenom iskustvu. Iako ne lično, ono na poseban način osvetljava ljudsko postojanje, potvrđujući da je svaki ljubavni susret, svaka ljubavna priča jedinstvena i neponovljiva. Evo jedne neobične ljubavne priče. Reč je o verovatno najslavnijem pijanisti dvadesetog veka, o umetniku poljsko-jevrejskog porekla Arturu Rubinštajnu (1887–1982). Počeo je da nastupa kao dečak, a prestao da održava koncerte u osamdeset osmoj godini...
Niko kao Artur...
Kad je 20. decembra 1982. godine Artur Rubinštajn umro, njegovi mnogobrojni obožavaoci i poštovaoci širom sveta otkrili su sa čuđenjem da je ostareli muzičar deset godina ranije napustio svoju dugogodišnju suprugu Nelu zbog vrlo mlade Engleskinje koja je mogla da mu bude unuka... Oko Božića 1982. godine, pred vratima tridesetpetogodišnje Anabele Vajtstoun okupili su se novinari: očekivali su da otpočne rat oko nasledstva, jer je ona zapravo bila ta Arturova poslednja ljubav. Međutim, rat nije izbio. Anabela je novinarima samo kratko izjavila: – U mom životu ostala je ogromna praznina koja nikada neće biti ispunjena. Artur je bio drugačiji od svih ljudi. Budio je ono najlepše u svima nama. I posle dvadeset pet godina od tog događaja, Anabela, sada srećno udata, potvrdila je isto: da praznina koju je ostavila Arturova ljubav nije ispunjena. U stvari, da se veza među njima nije ni prekinula...
– I dalje mi nedostaje u svakom pogledu – priznala je nedavno ledi Anabela Vejdenfeld u razgovoru s jednim uglednim britanskim muzičkim kritičarom, i dodala: – Zamislite, to vam govorim ja koja sam srećno udata za divnog čoveka kakav je Džordž Vejdenfeld. Ali, to su osećanja koja se ne mogu menjati niti nadoknaditi. Činjenica da je u mom životu postojao neko kao Artur znači da će on uvek biti sa mnom, uvek u meni. U stvari, ne bih mogla da opišem na koji način mi nedostaje, jer je on stalno tu. Pre godinu dana ledi Vejdenfeld priredila je u Londonu niz koncerata u znak sećanja na velikog muzičara koji je tokom bezmalo celog dvadesetog veka dizao na noge posetioce na koncertima, svirajući s jednakom strašću i Mocarta, i Šopena, i Albeniza i Rahmanjinova... Odlazio je u Belu kuću koji god da je predsednik Amerike tamo živeo, drugovao s Pikasom, Stravinskim i Čarlijem Čaplinom.
Artur Rubinštajn rođen je u Lođu 1887. godine. Veoma rano otkrivena je njegova neverovatna muzička nadarenost – sviračka tehnika koja je bila jedinstvena, pre svega po tome što je sviranje Artura Rubinštajna delovalo potpuno prirodno. Iako su se time bavili mnogi muzički kritičari, nisu uspeli u potpunosti da objasne tajnu njegovog savršeno kristalnog ali istovremeno zaobljenog i punog tona.
Artur Rubinštajn nije bio strastven samo na koncertnom podijumu već i u životu uopšte. U mladosti je imao čitav niz ljubavnih pustolovina. Onda se oženio Nelom, kćerkom poljskog kompozitora Emila Mlinarskog. Arturu je tada bilo četrdeset pet godina, a Nela je bila upola mlađa. Dobili su četvoro dece i kupili kuće u Parizu i na Beverli hilsu.
Prva ljubav
Poslednja Rubinštajnova ljubav: gospođa Vejdenfeld danas.
Anabela Vajtstoun, Arturova poslednja ljubav, šezdeset godina mlađa od njega, rođena je u Londonu. Bila je kćerka komandanta Kraljevske mornarice. Kao veoma mlada počela je da radi u koncertnoj agenciji u britanskoj prestonici. Tu je prvi put srela Artura Rubinštajna. Godinu dana kasnije srela ga je ponovo u Španiji, gde je radila za špansku agenciju „Kesada” u Madridu. – Čim je ušao u agenciju, mene je odjednom nešto snažno obuzelo – ni posle više od trideset pet godina ledi Anabela nije zaboravila taj susret. – Bio je harizmatičan i neopisivo zavodljiv čovek. Imao je čarobnu moć da osetite kako ste najlepša, najpametnija, najzanimljivija žena na svetu, da niko drugi ne postoji – samo vi. U to vreme Anabela je navršila dvadeset tri godine. Artur osamdeset tri! Bio je njena prva ljubav. – Kad je počela naša ljubavna veza, on je za mene bio najprivlačniji čovek koga sam imala prilike da upoznam. To nije bila neka staračka seksualna ludorija. On je jednostavno bio čovek van vremena, a toliki šarm i želja za životom činili su ga magnetski privlačnim. Mnoge devojke za njim su gubile pamet. Ja sam znala i za brojne pustolovine koje je imao do tada. Već prve večeri kad su izašli, Artur je objasnio Anabeli koliko se oseća usamljenim: – Između njega i njegove žene od početka je postojalo duboko nerazumevanje. Već godinama su jedno drugom „išli na živce”. Mučili su se međusobno bez potrebe. Pa ipak, Rubinštajn joj je napomenuo da će morati da se kriju od javnosti. U tim godinama nije želeo da izaziva skandal. Brinuo je ne samo za svoj ugled, već i za ugled svoje supruge, dece i unučića.
Kad je shvatila koliko je zaljubljena, Anabela je bila neutešna. Nije videla načina da reši taj svoj ogromni ljubavni i emotivni izazov. Htela je da ga napusti, istovremeno shvatajući da tako napušta i sam život. Artur joj se javljao s raznih strana sveta i dolazio kad je mogao. Toliko su dobro krili tu svoju neobičnu vezu da su za njihovu ljubav znali samo ljudi iz agencije u kojoj je Anabela radila. Kao i njeni roditelji. Kad su saznali da se zaljubila u šest decenija starijeg čoveka, zaključili su da je uzaludno da se ljute i sprečavaju je. Uostalom, i njima se Artur dopao čim su ga upoznali.
– Koju ste školu pohađali? – upitala je Anabelina baka Rubinštajna. Bila je nekoliko godina mlađa od njega! Naposletku je i Nela Rubinštajn shvatila da je njen muž ozbiljno zaljubljen. Dve žene nikada se nisu sukobile, ali neprijateljstvo je bilo očigledno. Na kraju, Artur je odlučio – on i Anabela nastanili su se u Ženevi. Svake godine za njen rođendan vodio je u Izrael gde su provodili vreme s Goldom Meir, Menahemom Beginom i drugim važnim ličnostima Izraela. – Jednog dana Artur mi je javio da nam na čaj dolazi izraelski premijer. Bila sam veoma uzbuđena. Otrčala sam do prve poslastičarnice i kupila najbolju tortu. Došla je Golda Meir i pojela celu tortu! Tom prilikom je rekla: „Arture, za mene na svetu postoje samo dvojica velikih pijanista. Ti i moj unuk!”
Srećan kad su drugi srećni
[FONT=&]Spomenik Arturu Rubinštajnu u Lođu, gradu u kojem je rođen 1887. godine [/FONT]
Posle oproštajnog koncerta Artura Rubinštajna u Vigmor holu 1976. godine, Anabela je nastavila da živi s njim. Bio je već potpuno slep: – Poslednje dve godine Artur je bolovao, ali nije izgubio razum. I dalje je bio najpoželjnije i najprijatnije moguće društvo. Nije mi bilo teško da brinem o njemu. Shvatala sam to kao preimućstvo, a ne kao teret. Bio je vedar, ljubak i vrlo, vrlo zabavan.
I tako stižemo do najzanimljivijeg dela ove ljubavne bajke. Naime, Anabela Vejdenfeld smatra da je Arturov duh doveo njenog sadašnjeg muža Džordža do je. Naime, deset godina posle Arturove smrti dobila je pozivnicu od Arturovih prijatelja da poseti Jerusalim. Imala je četrdeset pet godina. Među zvanicama bio je i londonski izdavač Džordž Vejdenfeld. Anabela je imala utisak da je Artur upriličio taj susret. Kao, uostalom, i ostatak njenog života.
I danas, četvrt veka posle smrti Artura Rubinštajna, govori se bezmalo jednako o njegovom tumačenju klavirske muzike. Svi muzikolozi se slažu da je Rubinštajnov ton bio kristalan i jasan jer je pijanistu krasio poseban stav prema životu: Artur Rubinštajn bio je osoba koja se veselila svakom danu. Posetioci njegovih koncerata i danas se sećaju kako su s Rubinštajnovih resitala odlazili s osmehom na usnama, ne dodirujući zemlju.
– On je živeo punim životom, od početka do kraja – objasnila je britanskom muzikologu poslednja ljubav Artura Rubinštajna, ledi Anabela. – Tražio je da mu se čita svaka knjiga koja mu se činila zanimljivom. Odlazio je na koncerte, izložbe, upoznavao mlade pijaniste i pomagao im. Bio je srećan kad bi video da mu polazi za rukom da usrećuje druge ljude. Mislim da je u tome bila tajna njegovog uspeha, tajna njegovog sviranja i tajna njegovog neponovljivog tona. On je bio beskrajno velikodušan .
