LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Arsić: Veći javni dug je uska omča
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Predlozi za povećanje budžetskog deficita i zakon*ske granice za javni dug su fiskalno neodgovorni, ocenio je glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.
Nivo javnog duga Srbije je već visok prisustvo kratkoročnih dugova značajno, a poverenje investitora nisko. Eventualna realizacija tog zahteva bi skoro izvesno vodila državu u dužničku krizu, koja bi povratno izazvala privrednu recesiju, naveo je Arsić u uvodniku za novi broj "Kvartalnog monitora".
On je podsetio da su "na javnoj sceni aktuelni predlozi za povećanje fiskalnog deficita iznad zakonskog maksimuma i podizanje zakonske granice za javni dug na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)".
Predlozi za povećanje fiskalnog deficita su najćešće indirektni i formulisani su u obliku zahteva za značajno smanjenje fiskalnog opterećenja zarada ili povećanje nekih rashoda - najčešće povećanje stimulansa za privredu, zapošljavanje novih radnika u nekim sektorima, naveo je Arsić.
Smanjenje fiskalnog opterećenja zarada je opravdano, ali samo u sklopu šire poreske reforme, koja ne bi dovela do rasta fiskalnog deficita.
Njegovo povećanje vodilo bi ubrzanju rasta javnog duga, čime se verovatnoća dužničke krize progresivno povećava.
Osim toga, fiskalni stimulansi u privredi kao što je Srbija (mala otvorena privreda, sa fleksibilnim deviznim kursem, niskim kreditnim rejtingom) imaju relativno mali efekat na ukupnu privredu, što ne znači da bi efekat bio mali za interesne grupe koje bi koristile te stimulanse, ocenio je Arsić.
Urednik "Kvartalnog monitora" napomenuo je i da smanjenje inflacije i recesione tendencije u privredi stvaraju prostor za povećanje ekspanzivnosti monetarne politike. Stoga se ocenjuje da Narodna banka Srbije i u narednom periodu treba da nastavi smanjenje referentne kamatne stope, s ciljem da se ulaganje u repo hartije učini manje atraktivnim od kreditiranja privrede.
Dinamika smanjenja referentne kamatne stope zavisiće ključno od kretanja inflacije, ali i od toga šta će banke raditi s povećanom likvidnošću - da li će odobravati kredite, ili će kupovati devize i plasirati ih u inostranstvo, naveo je Arsić.
Stoga NBS mora vrlo pažljivo da balansira kako se povećanje likvidnosti banaka, ne bi prelilo na rast tražnje za devizama, što bi potom uticalo na slabljenje dinara i ubrzanje inflacije.
Osim toga, postoji realna mogućnost da se povećana likvidnost banaka iskoristi za povlačenje dela plasmana iz Srbije, upozorio je on.
Zahtevi za povećanje ekspanzivnosti monetarne politike smanjenjem stope obaveznih rezervi su u postojećim okolnostima krajnje rizični, dok su zahtevi za korišćenje deviznih rezervi za kreditiranje privrede suprotni osnovnim principima rada centralnih banaka.
Visoka likvidnost bankarskog sektora, uz istovremeni pad realnog nivoa kreditiranja privrede, ukazuje na to da su problemi u niskom poverenju banaka u privredu, a ne u nedostatku sredstava za kreditiranje privrede. Smanjenje obavezne rezerve je opravdano samo ako likvidnost banaka predstavlja ograničenje za rast njihove kreditne aktivnosti, istakao je Arsić.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Predlozi za povećanje budžetskog deficita i zakon*ske granice za javni dug su fiskalno neodgovorni, ocenio je glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.
On je podsetio da su "na javnoj sceni aktuelni predlozi za povećanje fiskalnog deficita iznad zakonskog maksimuma i podizanje zakonske granice za javni dug na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)".
Predlozi za povećanje fiskalnog deficita su najćešće indirektni i formulisani su u obliku zahteva za značajno smanjenje fiskalnog opterećenja zarada ili povećanje nekih rashoda - najčešće povećanje stimulansa za privredu, zapošljavanje novih radnika u nekim sektorima, naveo je Arsić.
Njegovo povećanje vodilo bi ubrzanju rasta javnog duga, čime se verovatnoća dužničke krize progresivno povećava.
Osim toga, fiskalni stimulansi u privredi kao što je Srbija (mala otvorena privreda, sa fleksibilnim deviznim kursem, niskim kreditnim rejtingom) imaju relativno mali efekat na ukupnu privredu, što ne znači da bi efekat bio mali za interesne grupe koje bi koristile te stimulanse, ocenio je Arsić.
Urednik "Kvartalnog monitora" napomenuo je i da smanjenje inflacije i recesione tendencije u privredi stvaraju prostor za povećanje ekspanzivnosti monetarne politike. Stoga se ocenjuje da Narodna banka Srbije i u narednom periodu treba da nastavi smanjenje referentne kamatne stope, s ciljem da se ulaganje u repo hartije učini manje atraktivnim od kreditiranja privrede.
Dinamika smanjenja referentne kamatne stope zavisiće ključno od kretanja inflacije, ali i od toga šta će banke raditi s povećanom likvidnošću - da li će odobravati kredite, ili će kupovati devize i plasirati ih u inostranstvo, naveo je Arsić.
Stoga NBS mora vrlo pažljivo da balansira kako se povećanje likvidnosti banaka, ne bi prelilo na rast tražnje za devizama, što bi potom uticalo na slabljenje dinara i ubrzanje inflacije.
Zahtevi za povećanje ekspanzivnosti monetarne politike smanjenjem stope obaveznih rezervi su u postojećim okolnostima krajnje rizični, dok su zahtevi za korišćenje deviznih rezervi za kreditiranje privrede suprotni osnovnim principima rada centralnih banaka.
Visoka likvidnost bankarskog sektora, uz istovremeni pad realnog nivoa kreditiranja privrede, ukazuje na to da su problemi u niskom poverenju banaka u privredu, a ne u nedostatku sredstava za kreditiranje privrede. Smanjenje obavezne rezerve je opravdano samo ako likvidnost banaka predstavlja ograničenje za rast njihove kreditne aktivnosti, istakao je Arsić.