- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Aronija - poljoprivredno čudo u CG
Izvor:
Novosti.rs
MURINO - Varošica stešnjena gorama, između kojih vijuga plahoviti Lim, koji izvire iz desetak kilometara udaljenog Plavskog jezera, mesto je u kome je obavljena, možda najuspešnija privatizacija na severu Crne Gore, o čemu gotovo da se i ne zna u državi.
Uspeh je ostao neprimećen čak i u obližnjem Plavu, Andrijevici ili Beranama, ali o aroniji bi uskoro moglo da se priča kao o pravom poljoprivrednom čudu.
Nedaleko od upravne zgrade ZZ "Murino", drugu godinu zaredom sa površine od jednog hektara uskoro će početi još jedna berba aronije, kako je narod zove sibirske borovnice, koja prema tvrdnjama stručnjaka ima sedam puta lekovitija svojstva od obične.
Odakle aronija u Murinu, pokušali smo da saznamo na licu mesta. Kako uspeva, koliki su prinosi, kako se uzgaja, koje vrste su najpodesnije za ovo podneblje ali i vreli jug Crne Gore, došli su da saznaju mnogobrojni gosti iz svih krajeva države.
Došla su i dvojica Francuza. Gospodin Emaniel okrenuo se biznisu u Maroku. Na 150 hektara zasadio je maline a na 50 borovnicu. Njegov prijatelj Enrike na 472 hektara u toj afričkoj zemlji gaji aromatično bilje.
- Došli su da čuju naša iskustva sa aronijom - priča na "Danima aronije" u Murinu Željko Vidaković, vlasnik podgoričkog rasadnika "Ekoplant" i velike plantaže u Potrku kod Bijelog Polja, iskazujući zadovoljstvo boravkom na prvoj i najvećoj plantaži aronije u Crnoj Gori, ovde u Murinu.
- Spremamo se da zasadimo aroniju na još jednom hektaru. Posle privatizacije zadruge i niza neophodnih intervencija, obnovili smo hladnjaču, sušaru, počinjemo ulaganje u dve hladnjače, tunel za "šok zamrzavanje" i komoru za rad sa sirovinom - priča vlasnik podgoričkog "Farmonta" koji je privatizovao ZZ "Murino" Momčilo Popović.
On je sa pravog naučnog skupa koji je organizovan u prostorijama zadruge poslao poruku da sever treba da se okupi na istom poslu i da ima šansu, posebno sa izvozom aronije.
- Neka ovo bude naša priča, nema sumnje uspešna - rekao je Popović pred nekoliko desetina uzgajivača aronije, ne propuštajući da se zahvali čoveku koji je prvi, pre 14 godina, doneo aroniju na sever - Dževatu Šarkinoviću iz Plava.
Šarkinović se smeška i traži odgovor od ljudi iz struke da li se aronija može uspešno gajiti i na jugu.
- Može itekako. Stvar je samo u odabiru sorte - odgovaraju gosti iz Bjelopavlića i Podgorice.
I ministar poljoprivrede Tarzan Milošević, dok bere plodove aronije, potvrđuje da je firma "Farmont" više nego uspešno obavila privatizaciju ZZ "Murina".
- Energija koja postoji kada je u pitanju sađenje aronije u Crnoj Gori dobar je pokazatelj da je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja na pravi način dalo i da će u narednom periodu dati još intenzivniju podršku uzgoju ove kulture. Na taj način značajan deo domaćinstava sa ovog područja može sebi da obezbedi egzistenciju, posebno povećanjem površina pod aronijom - objašnjava ministar.
Izvor:
Novosti.rs
MURINO - Varošica stešnjena gorama, između kojih vijuga plahoviti Lim, koji izvire iz desetak kilometara udaljenog Plavskog jezera, mesto je u kome je obavljena, možda najuspešnija privatizacija na severu Crne Gore, o čemu gotovo da se i ne zna u državi.
Uspeh je ostao neprimećen čak i u obližnjem Plavu, Andrijevici ili Beranama, ali o aroniji bi uskoro moglo da se priča kao o pravom poljoprivrednom čudu.
Nedaleko od upravne zgrade ZZ "Murino", drugu godinu zaredom sa površine od jednog hektara uskoro će početi još jedna berba aronije, kako je narod zove sibirske borovnice, koja prema tvrdnjama stručnjaka ima sedam puta lekovitija svojstva od obične.
Odakle aronija u Murinu, pokušali smo da saznamo na licu mesta. Kako uspeva, koliki su prinosi, kako se uzgaja, koje vrste su najpodesnije za ovo podneblje ali i vreli jug Crne Gore, došli su da saznaju mnogobrojni gosti iz svih krajeva države.
Došla su i dvojica Francuza. Gospodin Emaniel okrenuo se biznisu u Maroku. Na 150 hektara zasadio je maline a na 50 borovnicu. Njegov prijatelj Enrike na 472 hektara u toj afričkoj zemlji gaji aromatično bilje.
- Došli su da čuju naša iskustva sa aronijom - priča na "Danima aronije" u Murinu Željko Vidaković, vlasnik podgoričkog rasadnika "Ekoplant" i velike plantaže u Potrku kod Bijelog Polja, iskazujući zadovoljstvo boravkom na prvoj i najvećoj plantaži aronije u Crnoj Gori, ovde u Murinu.
- Spremamo se da zasadimo aroniju na još jednom hektaru. Posle privatizacije zadruge i niza neophodnih intervencija, obnovili smo hladnjaču, sušaru, počinjemo ulaganje u dve hladnjače, tunel za "šok zamrzavanje" i komoru za rad sa sirovinom - priča vlasnik podgoričkog "Farmonta" koji je privatizovao ZZ "Murino" Momčilo Popović.
On je sa pravog naučnog skupa koji je organizovan u prostorijama zadruge poslao poruku da sever treba da se okupi na istom poslu i da ima šansu, posebno sa izvozom aronije.
- Neka ovo bude naša priča, nema sumnje uspešna - rekao je Popović pred nekoliko desetina uzgajivača aronije, ne propuštajući da se zahvali čoveku koji je prvi, pre 14 godina, doneo aroniju na sever - Dževatu Šarkinoviću iz Plava.
Šarkinović se smeška i traži odgovor od ljudi iz struke da li se aronija može uspešno gajiti i na jugu.
- Može itekako. Stvar je samo u odabiru sorte - odgovaraju gosti iz Bjelopavlića i Podgorice.
I ministar poljoprivrede Tarzan Milošević, dok bere plodove aronije, potvrđuje da je firma "Farmont" više nego uspešno obavila privatizaciju ZZ "Murina".
- Energija koja postoji kada je u pitanju sađenje aronije u Crnoj Gori dobar je pokazatelj da je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja na pravi način dalo i da će u narednom periodu dati još intenzivniju podršku uzgoju ove kulture. Na taj način značajan deo domaćinstava sa ovog područja može sebi da obezbedi egzistenciju, posebno povećanjem površina pod aronijom - objašnjava ministar.