ARONIJA, biljka budućnosti

Nostradamus · 04.10.2012

ARONIJA, biljka budućnosti

Epidemiološki podaci ukazuju da visoki unos voća i povrća može imati povoljne efekte na smanjenje rizika od nastanka degenerativnih bolesti i uticati na dugovečnost. Široko je prihvaćeno da je jedan od mehanizama koji stoji iza protektivnog efekta povezan sa bioaktivnim komponentama voća i povrća, koje redukuju simptome oksidativnog stresa. Među uobičajnim voćem i povrćem u dijeti, po najvećem antioksidativnom kapacitetu se posebno ističe jagodasto voće tamno-plave ili crvene boje.
Poslednjih godina poraslo je interesovanje za voće i povrće koje sadrži visoke koncentracije polifenola, zbog njihovih potencijalnih bioloških i po zdravlje povoljih efekata, delom povezanih sa njihovim antioksidativnim kapacitetom. Među polifenolima, posebno interesantni su antocijanini, flavonoli, flavan-3-oli, proantocijanidini i derivati benzojeve i cimetne kiseline.
Antocijanini i proantocijanidini su među glavnim grupama jedinjenjima kod bobica a kod obe grupe jedinjenja su pokazani antioksidativni efekti. Ove dve klase flavonoida se smatraju za glavne frakcije ukupnih flavonoida uključenih u zapadnu dijetu i interesntni su za nutricioniste i lekare zbog svog potencijalnog zaštitnog efekta protiv različitih bolesti.
Visoki sadržaj ovih jedinjenja kao i značajna antioksidativna aktivnost pokazana je kod vrste Aronia melanocarpa. Pokazano je da aronia ima značajno veći sadržaj antocijana i fenolnih jedinjenja i antioksidativnu aktivnost u odnosu na borovnicu, brusnicu i ribizlu.

Nostradamus · 04.10.2012

[h=1]Aronia melanocarpa[/h] Postojbina vrste Aronia melanocarpa je istočni deo Severne Amerike. Areal zauzima veliku teritoriju sa različitim klimatsko - pedološkim uslovima od jezera Ontario na severu do Floride na jugu, zahvatajući Priatlansku niziju, Apalačke planine i Centralne nizije.
Ima široku ekološku valencu i kao takva adaptirana je različitim tipovima staništa. Raste na suvim i kamenitim stranama planina, u delovima šuma, na rubovima močvara, na obalama reka i dinama (aluvijalnim nanosima).
U Evropu je uneta 1834 godine u okolinu Sankt Petrburga, odakle se proširila kao gajena vrsta po skoro čitavom evropskom delu Rusije. Nije autohtoni florni element Flore Srbije ali se uspehom gaji na različitim terenima. U zavisnosti od klimatskih faktora u toku godine prinos mora da varira.

Nostradamus · 04.10.2012

[h=2]Opis biljke[/h]

[TABLE="width: 0"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Aronia melanocarpa u fazi plodonošenja[/TD]
[TD]Cvet Aronie melanocarpa[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=&quot]Aronia je listopadni žbun, visine do 2,5 m. Listovi su široko-ovalni na ivicama dlakavi i nazubljeni, u proleće i leto svetlo (jarko) zelene boje, a u jesen crvene do tamno cvene boje. Cvetovi, od po 10 do 35, sakupljeni u guste štitolike cvasti. Krunica je od 5 čašičnih listića, bele ili ređe roze boje. Plodovi su okruglasti, prečnika 1-1,5 cm, crno-ljubičasti, vrlo sočni i oporog ukusa. Semena su mnogobrojna, sitna, tamno braon boje.[/FONT] [FONT=&quot]Aronia cveta krajem maja i početkom juna, a plodovi sazrevaju od početka avgusta do sredine septembra. U jesen je vrlo dekorativna jer listovi dobijaju jako purpurnu boju.[/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[h=2][FONT=&quot]Hemijski sastav[/FONT][/h]

[h=2][FONT=&quot][/FONT][/h] [FONT=&quot]Plodovi aronije sadrže veoma raznovrstan kompleks hemijskih jedinjenja. U proseku, plodovi mogu da imaju i do 20 grama polifenoli u 1 kg, a sadržaj antocijana može dostići 4,0-8,5 g/ kg.[/FONT]

[FONT=&quot]Dominiraju organske kiseline i to hloragenska i neohloragenska, jabučna, vinska i limunska, što uslovljava nisku pH vrednost od 3,3-3,8. Plodovi takođe sadrže korisne minerale i mikroelemente kao što su kalijum, kalcijuma, fosfor, gvožđe, bakar, mangan i cink. [/FONT]
[FONT=&quot]U poređenju sa drugim popularnim voćem u Evropi, kao što su borovnice, brusnice ili višnje, ARONIA se odlikuje najvećim sadržajem antocijani i ukupnih polifenola.[/FONT]

[FONT=&quot][/FONT]

[TABLE="width: 0"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][FONT=&quot]Udeo pojedinih grupa konstituenata[/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nostradamus · 04.10.2012

[FONT=&quot]Farmakološki relevantni sastojci[/FONT][FONT=&quot][/FONT] [h=2][FONT=&quot][/FONT]Flavanoli[/h][h=2]Glavne flavanolne komponente su procijanidini. Njihov sadržaj varira od 0,66-5,18%, računato na suv plod.[/h]

[FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot][/FONT]

[TABLE="width: 0"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][FONT=&quot]Hemijska struktura polimernog procijanidina sa C4 [/FONT][FONT=&quot]¦[/FONT][FONT=&quot] C8 vezom[/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]Strukturu polimera čini (–)-epikartehin (flavantriolska subjedinica) povezana sa C4 [/FONT][FONT=&quot]¦[/FONT][FONT=&quot] C6 i C4 [/FONT][FONT=&quot]¦[/FONT][FONT=&quot] C8 vezama. Stepen polimerziacije procijanidina u plodu aronije varira od 2-23, s tim što je dominantna frakcija veća od 10 jedinica. Slobodni epikatehin je takođe prisutan u vrlo niskom procentu.[/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[h=3][FONT=&quot]Antocijani[/FONT][/h]

[h=3][FONT=&quot][/FONT][/h] [FONT=&quot]Druga, po zastupljenosti, su antocijani (0,60-2 % na suvu masu ploda). Antocijani prisutni u plodu aronije su smeša cijanidinskih glikozida: 3-galaktozid (68,9%), 3-glukozid (1,3%), 3-ksilozid (2,3%) i 3-arabinozid (21,5%).[/FONT]

[FONT=&quot]

[/FONT]

[TABLE="class: MsoNormalTable, width: 301"]
[TR]
[TD="width: 41"] [FONT=&quot]A1[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 167"] [FONT=&quot]cijanidin-3-O-galaktozid[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 64"] [FONT=&quot]R1: gal.[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 59"] [FONT=&quot]R2: OH[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 72"] [FONT=&quot]R3: OH[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 41"] [FONT=&quot]A2[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 167"] [FONT=&quot]cijanidin-3-O-glukozid[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 64"] [FONT=&quot]R1: glc.[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 59"] [FONT=&quot]R2: OH[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 72"] [FONT=&quot]R3: OH[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 41"] [FONT=&quot]A3[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 167"] [FONT=&quot]cijanidin-3-O-arabinozid[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 64"] [FONT=&quot]R1: ara.[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 59"] [FONT=&quot]R2: OH[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 72"] [FONT=&quot]R3: OH[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 41"] [FONT=&quot]A4[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 167"] [FONT=&quot]cijanidin-3-O-ksilozid[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 64"] [FONT=&quot]R1: xl.[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 59"] [FONT=&quot]R2: OH[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 72"] [FONT=&quot]R3: OH[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=&quot]

[/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[FONT=&quot]Ostali flavonoidi[/FONT]

[h=3][FONT=&quot][/FONT][/h]

[FONT=&quot]U plodu i cvetu vrste Aronia melanocarpa identifikovani su eriodiktol-7-O-β-glukuronil:
[/FONT]

[FONT=&quot]

[/FONT][FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]kao i 5 derivata kvercetina.[/FONT][FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]

[/FONT]

[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD="width: 35"] [FONT=&quot]R:
[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 173"] [FONT=&quot]kvercetin-3-vicijanozid[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 35"] [FONT=&quot]R:[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 173"] [FONT=&quot]kvercetin-3-rubinozid[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 35"] [FONT=&quot]R:[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 173"] [FONT=&quot]kvercetin-3-rutinozid[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 35"] [FONT=&quot]R:[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 173"] [FONT=&quot]kvercetin-3-galaktozid[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 35"] [FONT=&quot]R:[/FONT]
[/TD]
[TD="width: 173"] [FONT=&quot]kvercetin-3-glukozid[/FONT]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[FONT=&quot]Značajno je pomenuti prisustvo fenolkarbonskih kiselina, gde dominira hloragenska kiselina:[/FONT]

[FONT=&quot][/FONT]

[FONT=&quot]

[/FONT]

[FONT=&quot][/FONT]

[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]Udeo pojedinih grupa fenolnih jedinjenja u ukupnom polifenolnom kompleksu.[/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[h=2][FONT=&quot]Naučna istraživanja i efekti na zdravlje[/FONT][/h]

[h=2][FONT=&quot][/FONT][/h] [FONT=&quot]Polifenolna jedinjenja su široko proučavana a većina radova je koncentrisano na ispitivanje efekata flavonola, flavan-3-ola i antocijana. Plodovi aronie su jedan od najbogatijih prirodnih izvora antocijana (300-630 mg/100g). U naučnim srtudijama pokazan je niz bioloških efekata sokova i ekstrakata aronije kao što su prevencija kardiovaskularnih bolesti, normalizacija krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije, normalizacija nivoa triglicerida i glukoze u krvi, pozitivni efekti na rad rad jetre i žuči i drugo.[/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[FONT=&quot]Antidiabetično delovanje[/FONT]

[h=3][FONT=&quot][/FONT][/h] [FONT=&quot]Antocijani bobica vrste Aronia melanocarpa i preparata načinjenih od njih, ispoljavaju povoljno delovanje u preventivi i kontroli diabetes mellitus tipa II, kao i komplikacija izazvanih obim oboljenjem . [/FONT]
[FONT=&quot]Serijom studija na aroniji utvrđeneni su sledeći povoljni efekti:[/FONT]

[FONT=&quot]Uticaj na sniženje nivoa šećera u krvi[/FONT]
[FONT=&quot]Uticaj na smanjenje nivoa triglicerida u krvi[/FONT][FONT=&quot]
[/FONT]
[FONT=&quot]Uticaj na smanjenje ukupnog nivoa holesterola
[/FONT]
[FONT=&quot]Uticaj na normalizaciju nivoa glikoziliranog hemoglobina[/FONT]

[FONT=&quot]Ovo čini plod aronije i preparate sačinjene od ploda, pogodnim za tretman kod bolesti metabolizma. Podesna forma za unos je matični sok aronije. Eksperimentalno je doka zano dnevni unos soka do 200ml u trajanju od 3 meseca povoljno deluje na sniženje šećera u krvi, čak i kod insulin zavisnih pacijenata. Povoljni efekti pripisuju se visokom sa držaju polifenola, pre svega antocijana i proantocijanidina. [/FONT]

Nostradamus · 04.10.2012

[h=3][FONT=&quot]Kardioprotektivni efekti[/FONT][/h]

[h=3][FONT=&quot][/FONT][/h] [FONT=&quot]Plod aronije i standadizovani preparati sačinjeni od njega pokazuju pozitivan uticaj na više faktora rizika za nastanak kardio vaskularnih bolesti kao što su:
[/FONT]

[FONT=&quot]smanjenje krvnog pritiska i pozitivn uticaj na metaboličke pro me ne kod ateroskleroze,[/FONT][FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]adjuvantana terapija kod sekundarne ishemije srca,[/FONT]
[FONT=&quot]smanjenje rizika od infarkta miokarda,[/FONT][FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]uticaj na smanjenje nivoa glukoze, homocisteina i fibrinogena u serumu[/FONT]
[FONT=&quot]pozitivno delovanje na smanjenje nivoa lipida u krvi (trigliceridi, ukupni holesterol)[/FONT]
[FONT=&quot]pospešivanje i stimulacija zaštitnih procesa na ćelijama endotela krv nih sudova, što dovodi do[/FONT]
[FONT=&quot]poboljšanja njihove funkcije u orga nizmu.[/FONT]

[FONT=&quot]U eksperimentalnim, prekliničkim i kliničkim studijama najčešće je ispitivan efekat standadizovanog matičnog soka ili ekstrakata obogaćenih flavonoidima. Kao framakološki aktivne komponente odgovorne za ovo delovanje takođe su izdvojene polifenolna jedinjenja.[/FONT]