- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 253
Arhitektura inspirisana muzikom – 10 zanimljivih građevina
Muzika je inspirisala arhitekturu na mnogo različitih načina, bilo indirektnim uticajem na to kako ahitekta pristupa projektu, bilo još očiglednije, po konačnom izgledu zgrade. Njen uticaj daleko prevazilazi mesta muzičke produkcije, poput operskih kuća ili koncertnih dvorana. U ovom tekstu, videćete 10 zanimljivih građevina, za koje je muzika poslužila kao direktna inspiracija, pa ako vas je tema zainteresovala, nastavite da čitate.
Zid koji se nalazi na zgradi suda u Drezdenu (Nemačka) svira muziku prolaznicima kad god pada kiša. Instrumenti su pričvršćeni za zid, koji je deo većeg kompleksa od pet manjih terena, koji se fokusiraju na različite teme, uključujući životinje i svetlost.
Organizacija “Nju Orleans Er Lift” osnovana nakon razaranja ovog dela SAD uraganom Katrina, u želji da pruži podršku lokalnim umetnicima, uradila je nešto neobično. Izgrađena je grupa kuća koje imaju instalacije za stvaranje muzike na podovima, plafonima i zidovima. U selu se često održavaju koncerti, a s obzirom da su instalacije prenosive, mogu da se sele, pa čak i idu na turneje.
Grad Huainan u Kini, postao je poznat po upečatljivoj građevini u obliku violine, naslonjene na klavir. Violina, napravljena od stakla, služi kao ulaz, i u sebi krije pokretne stepenice kojima je moguće stići do klavira, na gornjem nivou. U njenoj izgradnji, učestvovao je lokalni tehnički univerzitet. Ono što je posebno zanimljivo je da ova zgrada nema muzički svrhu, već služi za prikazivanje planova za novoizgrađena urbana područja, dakle, to je mesto za prezentacije.
Ovu kuću inspirisanu muzikom naručila je izvesna pijanistkinja, koja je prodala svoju rezidenciju, rešena da finansira izgradnju nove kuće, koja će služiti za stanovanje, a u koju će moći da smesti dva klavira. Arhitektonski biro koji je potpisao dizajn ove zanimljive građevine koristio je zidove zakrivljene iznutra, da bi poboljšao njenu akustiku. Imanje je nazvano Kuća zvona, i nalazi se u Ekseteru (Velika Britanija).
Ova zanimljiva kuća nalazi se u Bristolu, država Tenesi (SAD). U stvari je “hram” gitare, muzej i muzička prodavnica. Sadrži poveliku kolekciju žičanih instrumenata, među kojima su gitare, violine i bendža. Zgrada u obliku gitare je jedina te vrste na svetu, a dugačka je 21 metar i visoka tri sprata.
Ova poslovna zgrada u Pragu je lokacija nekoliko multinacionalnih kompanija. Podseća na plesačicu u haljini, sa muškarcem koji nosi šešir, zbog čega je zovu i zgrada Džindžer i Freda, misleći na slavne plesače Džindžer Rodžers i Freda Astera. Plesna kuća je takođe zamišljena da prikazuje sukob između starih i modernih tendencija.
Šestospratna poslovna zgrada iz ranih 1900-ih u Mineapolisu, država Minesota (SAD), poznata je po muzičkoj partituri za klavir, štampanoj na jednom od njenih spoljnih zidova. Gospodin Šmit je za ovaj mural odabrao kompoziciju “Gaspard de la Nuit”, francuskog kompozitora Morisa Ravela, a nastao je tokom 1970-ih, kao reklama za muzičku prodavnicu Šmit, koja je ranije bila tamo.
Ova neobična kuća nalazi se u Seulu (Južna Koreja), a kao inspiracija za njen neobičan krov poslužila je kompozicija mađarskog kompozitora Ištvana Anahalta. Kako arhitekte kažu, projekat prati šablone muzičke partiture što se najbolje ogleda u rasporedu 55 svetlarnika na krovovima tri bloka. Zgrada je obložena bakrom i ima dva paviljona koji se uzdižu iznad vode kako bi obzbedili ulaz i prostor za privatnu galeriju, dok je treći paviljon – privatna kuća njenog vlasnika.
Ovu zgradu u nemačkoj prestonici projektovao je poljsko-američki arhitekta Daniel Libeskind, inspirisan nedovršenom operom Arnolda Šenberga “Mojsije i Aron”. Njen cik-cak stil gradnje je sušta suprotnost starijoj zgradi u baroknom stilu koja se nalazi u blizini, u kojoj su takođe prostorije muzeja.
Iako ovaj ogromni klarinet koji vidite na fotografiji prilikom gradnje nije bio izgrađen, danas ga je teško ne primetiti. Sredinom 1990-ih, izvođači radova koji su renovirali hotel naručili su od umetnika Roberta Daforda da naslika instrument visok 16 spratova, zamišljen kao omaž bogatoj istoriji kolevke džeza, Nju Orleansu. Prikazani izgled klarineta bio je popularan 1920-ih, i za izradu murala bilo je potrebno godinu dana.
Da bi proslavili završetak rada na muralu, organizovali su veliki klarinetski jamm session, sasvim u stilu Nju Orleansa. Ovim je odata velika počast gradu u kome je nastao jedan od najznačajnijih muzičkih žanrova svih vremena - džezu.
Kao što vidite, moćna muzika uvukla se u sve sfere stvaralaštva, pa tako i u arhitekturu. Muzika može da nas uveri u mnogo toga, umiri, obrazuje, inspiriše. Njena lekovita moć dokazana je nebrojeno puta. Ona je ogledalo sveta, koje odražava sve što se dešava oko nas, i menja naše društvo više od bilo koje druge umetnosti.
Tehnološki napredak u XX veku svet je učinio mnogo manjim mestom, zahvaljujući jeftinoj, širem auditorijumu dostupnoj audio opremi, tako da je njena moć, praktično, i porasla. A kako reče slavni violinsta i dirigent Jehudi Menjuhin: “Muzika pretvara haos, u red”, pa zato ne čudi što je poslužila kao inspiracija za projektovanje ovih divnih građevina.
Koja vam je najzanimljivija? Podelite to sa nama u komentarima.
Muzika je inspirisala arhitekturu na mnogo različitih načina, bilo indirektnim uticajem na to kako ahitekta pristupa projektu, bilo još očiglednije, po konačnom izgledu zgrade. Njen uticaj daleko prevazilazi mesta muzičke produkcije, poput operskih kuća ili koncertnih dvorana. U ovom tekstu, videćete 10 zanimljivih građevina, za koje je muzika poslužila kao direktna inspiracija, pa ako vas je tema zainteresovala, nastavite da čitate.
#1. Drezdenski muzički zid
Zid koji se nalazi na zgradi suda u Drezdenu (Nemačka) svira muziku prolaznicima kad god pada kiša. Instrumenti su pričvršćeni za zid, koji je deo većeg kompleksa od pet manjih terena, koji se fokusiraju na različite teme, uključujući životinje i svetlost.
#2. Selo muzičkih kutija
Organizacija “Nju Orleans Er Lift” osnovana nakon razaranja ovog dela SAD uraganom Katrina, u želji da pruži podršku lokalnim umetnicima, uradila je nešto neobično. Izgrađena je grupa kuća koje imaju instalacije za stvaranje muzike na podovima, plafonima i zidovima. U selu se često održavaju koncerti, a s obzirom da su instalacije prenosive, mogu da se sele, pa čak i idu na turneje.
#3. Kuća za klavir i violinu
Grad Huainan u Kini, postao je poznat po upečatljivoj građevini u obliku violine, naslonjene na klavir. Violina, napravljena od stakla, služi kao ulaz, i u sebi krije pokretne stepenice kojima je moguće stići do klavira, na gornjem nivou. U njenoj izgradnji, učestvovao je lokalni tehnički univerzitet. Ono što je posebno zanimljivo je da ova zgrada nema muzički svrhu, već služi za prikazivanje planova za novoizgrađena urbana područja, dakle, to je mesto za prezentacije.
#4. Kuća za pijanistkinju
Ovu kuću inspirisanu muzikom naručila je izvesna pijanistkinja, koja je prodala svoju rezidenciju, rešena da finansira izgradnju nove kuće, koja će služiti za stanovanje, a u koju će moći da smesti dva klavira. Arhitektonski biro koji je potpisao dizajn ove zanimljive građevine koristio je zidove zakrivljene iznutra, da bi poboljšao njenu akustiku. Imanje je nazvano Kuća zvona, i nalazi se u Ekseteru (Velika Britanija).
#5. Velika gitara
Ova zanimljiva kuća nalazi se u Bristolu, država Tenesi (SAD). U stvari je “hram” gitare, muzej i muzička prodavnica. Sadrži poveliku kolekciju žičanih instrumenata, među kojima su gitare, violine i bendža. Zgrada u obliku gitare je jedina te vrste na svetu, a dugačka je 21 metar i visoka tri sprata.
#6. Kuća koja pleše
Ova poslovna zgrada u Pragu je lokacija nekoliko multinacionalnih kompanija. Podseća na plesačicu u haljini, sa muškarcem koji nosi šešir, zbog čega je zovu i zgrada Džindžer i Freda, misleći na slavne plesače Džindžer Rodžers i Freda Astera. Plesna kuća je takođe zamišljena da prikazuje sukob između starih i modernih tendencija.
#7. Stara Šmitova muzička zgrada
Šestospratna poslovna zgrada iz ranih 1900-ih u Mineapolisu, država Minesota (SAD), poznata je po muzičkoj partituri za klavir, štampanoj na jednom od njenih spoljnih zidova. Gospodin Šmit je za ovaj mural odabrao kompoziciju “Gaspard de la Nuit”, francuskog kompozitora Morisa Ravela, a nastao je tokom 1970-ih, kao reklama za muzičku prodavnicu Šmit, koja je ranije bila tamo.
#8. Galerija i kuća Daeyang
Ova neobična kuća nalazi se u Seulu (Južna Koreja), a kao inspiracija za njen neobičan krov poslužila je kompozicija mađarskog kompozitora Ištvana Anahalta. Kako arhitekte kažu, projekat prati šablone muzičke partiture što se najbolje ogleda u rasporedu 55 svetlarnika na krovovima tri bloka. Zgrada je obložena bakrom i ima dva paviljona koji se uzdižu iznad vode kako bi obzbedili ulaz i prostor za privatnu galeriju, dok je treći paviljon – privatna kuća njenog vlasnika.
#9. Jevrejski muzej u Berlinu
Ovu zgradu u nemačkoj prestonici projektovao je poljsko-američki arhitekta Daniel Libeskind, inspirisan nedovršenom operom Arnolda Šenberga “Mojsije i Aron”. Njen cik-cak stil gradnje je sušta suprotnost starijoj zgradi u baroknom stilu koja se nalazi u blizini, u kojoj su takođe prostorije muzeja.
#10. “Holiday Inn Downtown Superdome” hotel u Nju Orleansu
Iako ovaj ogromni klarinet koji vidite na fotografiji prilikom gradnje nije bio izgrađen, danas ga je teško ne primetiti. Sredinom 1990-ih, izvođači radova koji su renovirali hotel naručili su od umetnika Roberta Daforda da naslika instrument visok 16 spratova, zamišljen kao omaž bogatoj istoriji kolevke džeza, Nju Orleansu. Prikazani izgled klarineta bio je popularan 1920-ih, i za izradu murala bilo je potrebno godinu dana.
Da bi proslavili završetak rada na muralu, organizovali su veliki klarinetski jamm session, sasvim u stilu Nju Orleansa. Ovim je odata velika počast gradu u kome je nastao jedan od najznačajnijih muzičkih žanrova svih vremena - džezu.
I na kraju...
Kao što vidite, moćna muzika uvukla se u sve sfere stvaralaštva, pa tako i u arhitekturu. Muzika može da nas uveri u mnogo toga, umiri, obrazuje, inspiriše. Njena lekovita moć dokazana je nebrojeno puta. Ona je ogledalo sveta, koje odražava sve što se dešava oko nas, i menja naše društvo više od bilo koje druge umetnosti.
Tehnološki napredak u XX veku svet je učinio mnogo manjim mestom, zahvaljujući jeftinoj, širem auditorijumu dostupnoj audio opremi, tako da je njena moć, praktično, i porasla. A kako reče slavni violinsta i dirigent Jehudi Menjuhin: “Muzika pretvara haos, u red”, pa zato ne čudi što je poslužila kao inspiracija za projektovanje ovih divnih građevina.
Koja vam je najzanimljivija? Podelite to sa nama u komentarima.