Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Дејан Шошкић, председник савета НБС
Аргентински модел није за Србију
Модел везивања курса за инфлацију, опробан у Латинској Америци, био је мањкав, са индексирањем се ишло у недоглед, а предвиђање је омогућавало зараду шпекулантима
Дејан Шошкић
Антикризне предлоге добио сам пре седам дана, прочитао и схватио их као гест добрe воље, јер је опште мишљење да Србија мора да се окрене извозу и реиндустријализацији и да промени постојећи модел раста.
Овако кандидат владајуће коалиције за гувернера Народне банке Србије Дејан Шошкић, председник Савета НБС, за „Политику” коментарише писмо које је пре седам дана стигло на његову адресу, а које су заједнички потписали пословни клуб „Привредник”, Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора.
Како коментаришете онај део који се односи на ваш будући посао, односно на нови модел монетарне политике који је у писму предложен?
Нисам то схватио као нови модел. Ако се не варам, у допису се инсистира на томе да осим стабилности цена, централна банка има и неке друге циљеве, као што су стабилан курс, а самим тим и подстицање запослености. То није у супротности са актуелном монетарном политиком.
На конференцији за новинаре предлагачи мера су истакли како курс треба везати за инфлацију?
То је добро познато старо решење већ опробано у Латинској Америци, на пример. На жалост, такав модел није дао добре резултате. Циљ таквог усклађивања курса је да се не дозволи претерано слабљење, али ни јачање националне валуте.
Шта су мањкавости таквог усклађивања?
То што се са индексирањем ишло до у недоглед. Превише је било предвиђања у девизном знаку, али и превише калкулисања. Истовремено, потпуно предвидљив курс је лош јер отвара простор за шпекуланте, односно обезбеђује сигурну зараду на курсним разликама.
Предлагачи имају замерке јер је на одбрану курса потрошена милијарда евра из девизних резерви, истовремено тражећи предвидљивији курс. Како могу девизне резерве да се сачувају, а да се курс агресивније брани?
Е, то не може. Та два става су у супротности један са другим. Једноставно и једно и друго не иде. Агресивнија одбрана динара подразумева веће трошење средстава из девизних резерви.
Бранислав Грујић, председник клуба „Привредник” каже да се у Русији, кад курс почне да јача прекине трговина девизама и после неколико дана такве обуставе, рубља се стабилизује…
Теоретски, такво решење је могуће. Процес трговања се обуставља оног тренутка кад дође до великих осцилација и „пробијања” граница које може да има озбиљније последице. Међутим, такве интервенције на девизном тржишту не смеју дуго да трају. Јер, уколико се трговина девизама брзо не би успоставила онда би то отворило простор за сиво тржиште. Што није добро.
Замерка је била да у Србији данас као последицу монетарне политике имамо „угојен” банкарски сектор и слабашну привреду.
Циљ Народне банке Србије је стабилност цена. Мања инфлација погодује свима. И банкама и предузећима. Никога не фаворизује.
А. Николић, politika online 18.06.2010.
Аргентински модел није за Србију
Модел везивања курса за инфлацију, опробан у Латинској Америци, био је мањкав, са индексирањем се ишло у недоглед, а предвиђање је омогућавало зараду шпекулантима
Антикризне предлоге добио сам пре седам дана, прочитао и схватио их као гест добрe воље, јер је опште мишљење да Србија мора да се окрене извозу и реиндустријализацији и да промени постојећи модел раста.
Овако кандидат владајуће коалиције за гувернера Народне банке Србије Дејан Шошкић, председник Савета НБС, за „Политику” коментарише писмо које је пре седам дана стигло на његову адресу, а које су заједнички потписали пословни клуб „Привредник”, Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора.
Како коментаришете онај део који се односи на ваш будући посао, односно на нови модел монетарне политике који је у писму предложен?
Нисам то схватио као нови модел. Ако се не варам, у допису се инсистира на томе да осим стабилности цена, централна банка има и неке друге циљеве, као што су стабилан курс, а самим тим и подстицање запослености. То није у супротности са актуелном монетарном политиком.
На конференцији за новинаре предлагачи мера су истакли како курс треба везати за инфлацију?
То је добро познато старо решење већ опробано у Латинској Америци, на пример. На жалост, такав модел није дао добре резултате. Циљ таквог усклађивања курса је да се не дозволи претерано слабљење, али ни јачање националне валуте.
Шта су мањкавости таквог усклађивања?
То што се са индексирањем ишло до у недоглед. Превише је било предвиђања у девизном знаку, али и превише калкулисања. Истовремено, потпуно предвидљив курс је лош јер отвара простор за шпекуланте, односно обезбеђује сигурну зараду на курсним разликама.
Предлагачи имају замерке јер је на одбрану курса потрошена милијарда евра из девизних резерви, истовремено тражећи предвидљивији курс. Како могу девизне резерве да се сачувају, а да се курс агресивније брани?
Е, то не може. Та два става су у супротности један са другим. Једноставно и једно и друго не иде. Агресивнија одбрана динара подразумева веће трошење средстава из девизних резерви.
Бранислав Грујић, председник клуба „Привредник” каже да се у Русији, кад курс почне да јача прекине трговина девизама и после неколико дана такве обуставе, рубља се стабилизује…
Теоретски, такво решење је могуће. Процес трговања се обуставља оног тренутка кад дође до великих осцилација и „пробијања” граница које може да има озбиљније последице. Међутим, такве интервенције на девизном тржишту не смеју дуго да трају. Јер, уколико се трговина девизама брзо не би успоставила онда би то отворило простор за сиво тржиште. Што није добро.
Замерка је била да у Србији данас као последицу монетарне политике имамо „угојен” банкарски сектор и слабашну привреду.
Циљ Народне банке Србије је стабилност цена. Мања инфлација погодује свима. И банкама и предузећима. Никога не фаворизује.
А. Николић, politika online 18.06.2010.