LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Argentina na putu bez povratka?[/h] Izvor: B92, Tanjug, Dojče vele
Buenos Aires -- Argentina, nakon nacionalizacije naftne kompanije YPF, naložila je oduzimanje još jedne filijale španske energetske firme "Repsol", "YPF Gasa".
U saopštenju objavljenom u službenom glasniku se navodi da vlada proglašava "YPF Gas" javnim preduzećem i preuzima 51 odsto akcija kompanije, prenela je agencija AFP.
"YPF Gas" nije deo naftne grupacije YPF čija je nacionalizacija naložena ove nedelje, što je naišlo na globalnu osudu, već je posebna kompanija. "Repsol butano", filijala španskog energetskog giganta, vlasnik je 85 odsto akcija "YPF Gasa".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nacionalizacija YPF-a je istovremeno i pokušaj vlade Fernandez de Kirčner da skrene pažnju s problema počinjenih na području energetske politike. Cene koju plaćaju potrošači su već godinama takoreći na veštački način subvencionisane kako bi ostale dostupne. Istovremeno vlada određuje gornje granice cena proizvođača energije. "Kako bi se izjednačio ovaj deficit, morala bi da se popravi pravila i zakoni koji važe na tržištu energije. No, to vlada za sada ne želi da rizikuje ", kaže argentinski ekonomista Daniel Montamat, bivši ministar za energiju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kada je proglašena nacionalizacije YPF-a, predsednica Argentnine Kristina Fernandez Kirčner, stajala je pored plavo bele zastave svoje zemlje i portreta nacionalne junakinje Eve Peron.
Prisutni su bili i izabrani članovi njene vlade kao i zastupnici mladih iz njene stranke. Svi su tapšali i pozdravljali predsednicu iako Fernandez još nije rekla ni jednu reč.
Nakon nekoliko minuta, ona je podigla ruku i izgovarila reči koje okupljena grupa iščekivala: YPF, najveći prerađivač u zemlji preći će u državno vlasništvo. Preduzeće koje se do sada većinski nalazilo u rukama španskog koncerna Repsol, postaće vlasništvo države i to zbog "nacionalni i javnih interesa".
Službeno, argentinska vlada opravdava ovaj korak time što se Repsol (kojem pripada 57% deonica) već godinama ne brine oko razvoja i povećanja prerade nafte već prvenstveno oko interesa deoničara.
Njihov argument odgovara s jedne strane i činjenicama: dok potražnja za naftnim prerađevinama u Argentini iz dana u dan raste, proizvodnja se sve više smanjuje a posledica je da je Argentina 2011. godine po prvi put u poslednjih 17 godina morala da uveze sirove nafte u iznosu za oko 9 milijardi dolara.
Međutim, s druge strane, argument argentinske vlade baš i ne stoji u potpunosti. Činjenica je naime isto tako da je koncern Repsol Kristina Fernandez de Kirčner već odavno predstavio novi plan investicija kojeg je ona odbila budući da je navodno bio "nedovoljan".
Lični razgovor sa šefom spomenutog koncerna Antionio Brufauom, ona već nedeljama navodno izbegava.
[h=2]Argentini neophodan novac[/h] Glavni razlozi za korak na koju se odlučila argentinska vlada su međutim zapravo sasvim jednostavan: zemlji je potreban novac.
Izvoz se smanjuje a i privredni rast će se prema prognozama ove godine upola smanjiti dok stopa inflacije (prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda) iznosi oko 20 odsto.
Drugim rečima, zemlji su potrebne devize a kako bi ih uštedela, vlada donosi vrlo često apsurdne zabrane uvoza robe sa posledicama da sve češće nedostaje sve više najosnovnijih potrepština svakodnevnog života.
Kako bi došla do novca, argentinska vlada upravo u nacionalizaciji raznih preduzeća vidi svoju šansu: ona je tako već "pokupila" novac iz privatnih penzionih osiguranja, zalihe deviza Centralne banke kao i zaradu televizijskih kuća dobijenu preko emitovanja fudbalskih utakmica.
Svi ovi koraci uvek su bili opravdani kao "patriotske akcije za dobro svih Argentinaca". Sada je na red došla i pomenuta YPF, koja godišnje zaradi oko 15 milijardi dolara. Ali, posledice bi ovoga puta mogle biti itekako fatalne: potencijalni ulagači su u međuvremenu prestrašeni a signal koji ova akcija nacionalizacije šalje i drugim (stranima) preduzećima, stranim investitorima su više nego negativni.
Argentinska vlada upućuje apel i drugim zemljama Latinske Amerike za boljom kontrolom svojih energetskih rezervi. No, zapravo bi upravo u susedstvu, na primer u Brazilu, Argentina mogla pronaći dobre primere i uzore kako da povrati poverenje investitora.
Naftni koncern Petrobras je primer doduše kontrolisan od strane države, ali po pitanju cena mu je ostavljena sloboda. Na taj način uživa poverenje stranih ulagača. "U brazilskom modelu nikada još nisu prekršena nikakva pravila niti ugovori. Pravila se uvek poštuju ", kaže Rafael Šečtman iz brazilskog Instituta za infrastrukturu u Rio de Žaneiru.
Hoće li Kristina Fernandez de Kirchner pokušati iu svojoj zemlji sa sličnim? Kako se za sada čini, verovatno ne.
S drge strane, YPF-u će sledeće godine biti potrebno oko 25 milijardi dolara investicija a ulagače zasigurno neće biti lako pronaći. Oduševljenje pristalica Fernandez de Kirčner, bi u tom slučaju moglo naglo splasnuti.
Buenos Aires -- Argentina, nakon nacionalizacije naftne kompanije YPF, naložila je oduzimanje još jedne filijale španske energetske firme "Repsol", "YPF Gasa".
"YPF Gas" nije deo naftne grupacije YPF čija je nacionalizacija naložena ove nedelje, što je naišlo na globalnu osudu, već je posebna kompanija. "Repsol butano", filijala španskog energetskog giganta, vlasnik je 85 odsto akcija "YPF Gasa".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nacionalizacija YPF-a je istovremeno i pokušaj vlade Fernandez de Kirčner da skrene pažnju s problema počinjenih na području energetske politike. Cene koju plaćaju potrošači su već godinama takoreći na veštački način subvencionisane kako bi ostale dostupne. Istovremeno vlada određuje gornje granice cena proizvođača energije. "Kako bi se izjednačio ovaj deficit, morala bi da se popravi pravila i zakoni koji važe na tržištu energije. No, to vlada za sada ne želi da rizikuje ", kaže argentinski ekonomista Daniel Montamat, bivši ministar za energiju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kada je proglašena nacionalizacije YPF-a, predsednica Argentnine Kristina Fernandez Kirčner, stajala je pored plavo bele zastave svoje zemlje i portreta nacionalne junakinje Eve Peron.
Prisutni su bili i izabrani članovi njene vlade kao i zastupnici mladih iz njene stranke. Svi su tapšali i pozdravljali predsednicu iako Fernandez još nije rekla ni jednu reč.
Nakon nekoliko minuta, ona je podigla ruku i izgovarila reči koje okupljena grupa iščekivala: YPF, najveći prerađivač u zemlji preći će u državno vlasništvo. Preduzeće koje se do sada većinski nalazilo u rukama španskog koncerna Repsol, postaće vlasništvo države i to zbog "nacionalni i javnih interesa".
Službeno, argentinska vlada opravdava ovaj korak time što se Repsol (kojem pripada 57% deonica) već godinama ne brine oko razvoja i povećanja prerade nafte već prvenstveno oko interesa deoničara.
Njihov argument odgovara s jedne strane i činjenicama: dok potražnja za naftnim prerađevinama u Argentini iz dana u dan raste, proizvodnja se sve više smanjuje a posledica je da je Argentina 2011. godine po prvi put u poslednjih 17 godina morala da uveze sirove nafte u iznosu za oko 9 milijardi dolara.
Međutim, s druge strane, argument argentinske vlade baš i ne stoji u potpunosti. Činjenica je naime isto tako da je koncern Repsol Kristina Fernandez de Kirčner već odavno predstavio novi plan investicija kojeg je ona odbila budući da je navodno bio "nedovoljan".
Lični razgovor sa šefom spomenutog koncerna Antionio Brufauom, ona već nedeljama navodno izbegava.
[h=2]Argentini neophodan novac[/h] Glavni razlozi za korak na koju se odlučila argentinska vlada su međutim zapravo sasvim jednostavan: zemlji je potreban novac.
Izvoz se smanjuje a i privredni rast će se prema prognozama ove godine upola smanjiti dok stopa inflacije (prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda) iznosi oko 20 odsto.
Kako bi došla do novca, argentinska vlada upravo u nacionalizaciji raznih preduzeća vidi svoju šansu: ona je tako već "pokupila" novac iz privatnih penzionih osiguranja, zalihe deviza Centralne banke kao i zaradu televizijskih kuća dobijenu preko emitovanja fudbalskih utakmica.
Svi ovi koraci uvek su bili opravdani kao "patriotske akcije za dobro svih Argentinaca". Sada je na red došla i pomenuta YPF, koja godišnje zaradi oko 15 milijardi dolara. Ali, posledice bi ovoga puta mogle biti itekako fatalne: potencijalni ulagači su u međuvremenu prestrašeni a signal koji ova akcija nacionalizacije šalje i drugim (stranima) preduzećima, stranim investitorima su više nego negativni.
Argentinska vlada upućuje apel i drugim zemljama Latinske Amerike za boljom kontrolom svojih energetskih rezervi. No, zapravo bi upravo u susedstvu, na primer u Brazilu, Argentina mogla pronaći dobre primere i uzore kako da povrati poverenje investitora.
Naftni koncern Petrobras je primer doduše kontrolisan od strane države, ali po pitanju cena mu je ostavljena sloboda. Na taj način uživa poverenje stranih ulagača. "U brazilskom modelu nikada još nisu prekršena nikakva pravila niti ugovori. Pravila se uvek poštuju ", kaže Rafael Šečtman iz brazilskog Instituta za infrastrukturu u Rio de Žaneiru.
Hoće li Kristina Fernandez de Kirchner pokušati iu svojoj zemlji sa sličnim? Kako se za sada čini, verovatno ne.
S drge strane, YPF-u će sledeće godine biti potrebno oko 25 milijardi dolara investicija a ulagače zasigurno neće biti lako pronaći. Oduševljenje pristalica Fernandez de Kirčner, bi u tom slučaju moglo naglo splasnuti.