Apelacioni sud o "zemuncima"

[sendi]

[h=1]Apelacioni sud o "zemuncima"
[/h] Izvor: Tanjug


Beograd -- Apelacioni sud u Beogradu danas razmatra žalbe na presudu kojom su na po 30 godina zatvora osuđeni pripadnici "zemunskog klana" Miloš Simović i Sretko Kalinić.

Miloš Simović​

Oni su osuđeni zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine.
Javna sednica biće održana u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu iz razloga bezbednosti.
Sudije Apelacinog suda razmatraće žalbe Simovićeve i Kalinićeve odbrane na presudu Specijalnog suda od 24. okrobra 2011, posle ponovljenog suđenja koje im je odobreno, jer su prethodno bili osuđeni u odstustvu.

Prvom presudom Specijalnog suda od 23. maja 2007. Simović je bio osuđen na 30 godina zatvora, a Kalinić na 35 godina zatvora, ali mu je Apelacioni sud u pravosnažnoj presudu u decembru 2008. kaznu smanjio na 30 godina.

Sud im je odobrio ponavljanje procesa pošto su obojica bili u bekstvu više od sedam godina, pa su u odsustvu pravosnažno osuđeni na po 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera.

Ta odluka ostaje na snazi sve do izricanja nove pravosnažne presude, koju će im izreći Apelacioni sud nakon razmatranja žalbi.

Kalinić i Simović su osuđenji i zbog niza ubistava, otmica i drugih krivičnih dela u procesu protiv "zemunskog klana" na po 40 godina zatvora, a uskoro ih očekuje ponovljeno suđenje i za ta krivična dela.

Oba postupka ponavljeju se samo u odnosu na njih dvojicu, ali ne i u odnosu na ostale osuđene.

Na 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera osuđen je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, dok je njegov zamenik Zvezdan Jovanović na istu kaznu osuđen jer je lično likvidirao Đinđića 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije i tom prilikom ranio šefa njegovog obezbeđenja Milana Verulovića.

Vrhovni sud je 29. decembra 2008. godine u drugostepenom postupku potvrdio presude svim optuženim u prvostepenom postupku pred Specijalnim sudom, izuzev Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 godina zatvora na 30 godina, Željku Tojagi Žmigiju sa 30 godina na 5 godina i Dušanu Krsmanoviću sa 30 godina na 20 godina zatvora.

Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević osuđeni su na po 35 godina zatvora, a na po 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i Branislav Bezarević, dok je Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora.

Optuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića osuđeni su u drugostepenom postupku pred Vrhovnim sudom na ukupno 348 godina zatvora, dok im je prvostepenom presudom Specijalnog suda 23. maja 2007. godine izrečeno ukupno 378 godina zatvora.

Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su 27. marta 2003. godine prilikom pokušaja hapšenja u selu Meljak kod Beograda a policija je tada saopštila da su pružali oružani otpor.

Vladimir Milisavljević je uhapšen zajedno sa Lukom Bojovićem u Španiji pa bi nakon izručenja i on mogao da traži ponavljanje suđenja, dok je španska policija utvrdila da je Milan Jurišić Jure ubijen.

Traga se još samo za preostalim pripadnikom "zemunskog klana" Ninoslavom Konstantinovićem.
Miloš Simović se u noći između 9. i 10. juna 2010. godine predao graničnoj policiji Srbije na prelazu sa Hrvatskom, dva dana nakon što je u Zagrebu teško ranio Kalinića, s kojim se, kako sumnja tužilaštvo, skrivao više od sedam godina (od ubistva premijera).

Kalinić je 8. juna 2010. godine uhapšen u Hrvatskoj, a 25. avgusta izručen Srbiji. On je bio prvi hrvatski državljanin koji je ekstradiran po Sporazumu o međusobnom izručenju sopstvenih državljana između Srbije i Hrvatske.

Posle izricanja prvostepene presude Specijalno tužilaštvo pokrenulo je istragu za poličku pozadinu ubistva premijera i tim povodom 21. jula 2007. godine uhapsilo bivšeg beogradksog okružnog tužioca Radeta Terzića, koji je nedavno prvostepenom presudom suda U Smederevu oslobođen optužbi.

Njemu se sudilo zbog optužbi da je kao tužilac uticao da vođe "zemunaca" Spasojevića i Lukovića krajem 2001. prve budu pušteni iz privtora u kom su bili zbog sumjne da su organizovali otmicu Miloslava Misksovića.

"Njihovim puštanjem na slobodu omogućeno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvršava krivična dela (ubistva i otmice), sve do samog atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine", navodi se u optužnici protiv Terzića. Oslobađajuća presuda još nije postala pravosnažna.

Posle godina zastoja u istrazi o političkoj pozadini tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo je u septembru 2011. nalog za hapšenje pripadnika rasformirane JSO zbog učešća u oružanoj pobuni JSO u novembru 2001. koja je, kako smatra Tužilaštvo, bila uvertira u kasniji atentat na premijera.

Početkom marta tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv nekadašnjeg komandanata JSO Milorada Ulemeka Legije, Duška Maričića Gumara i Zvezdana Jovanovića, koji služe svoje višedecenijske kazne zatvora.

Optuženi su i bivši pripadnici JSO Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Vladimir Potić i Dragiša Radić.

 

[sendi]

Kalinić i Simović traže blaže kazne

Kalinić i Simović traže blaže kazne


Izvor: B92, Tanjug


Beograd -- Miloš Simović i Sretko Kalinić zatražili od Apelacionog suda da im ublaži kazne od po 30 godina zatvora, na koje su osuđen zbog učešća u ubistvu Zorana Đinđića.

Miloš Simović


​

Pripadnici zemunskog klana, pored ublažavanja kazni, traže i oslobađanje od optužbi.
Obrazlažući svoju žalbu na javnoj sednici, Simović je podsetio da je on priznao da je učestvovao u pripremama za atentat, kao i da se pokajao zbog svojih postupaka. Simović smatra da su to olakšavajuće okolnosti za njega, koje bi sud trebalo da ceni i da mu ublaži kaznu.
Kalinićev branilac Slavko Petrić predložio je Apelacionom sudu da njegovog branjenika oslobodi optužbi ili da ga eventualno osudi za znatno lakše krivično delo - pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, jer Kalinić, kako tvrde, nije učestvovao u atentatu.

"On je bio na skroz drugom delu grada u vreme kada se desio atentat na premijera. Šta je to što ste zatražili konkretno da se preinači presuda? Ja sam tražio ili da ga oslobode od optužbe ili da bude osuđen za pomoć učionicu posle izvršenog krivičnog dela", kaže Petrić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije ulagalo žalbu na prvostepenu presudu Specijalnog suda, ali je podnelo svoj odgovor na žalbe osuđenih.

"Odbrana smatra da na strani Miloša Simovića postoji niz olakšavajućih okolnosti koje nisu postojale u vreme donošenja pravosnažne presude kada mu se sudilo u odsustvu, i tu pre svega mislimo na njegovo priznanje krivičnog dela i način na koji je postao dostupan organima Republike Srbije posle dugogodišnjeg bekstva", kaže Radmila Bjeletić, branilac Miloša Simovića.

Kalinić i Simović nakratko su se, nakon izlaganja žalbi, obratili predsedniku veća.

"Sve što je advokat rekao, ostajem pri tome. Nemam šta da kažem, ostajem pri svome", rekao je Kalinić.

"Fakat je da sam bio jako mlad. Miloš onda i Miloš danas - to su dve različite osobe", kaže Simović.

U žalbama je navelo da je presudom u potpunosti utvrđena njihova krivična odgovornost i da su osuđeni u skladu sa zakonom. Sednica suda je održana u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu iz razloga bezbednosti.

Apelacioni sud u delu sednice zatvorene za javnost, nakon većanja može presudu da potvrdi, da je preinači ili da otvori novi glavni pretres, a može i da je ukine i vrati na novo suđenje.

Specijalni sud je prvostepenu presudu izrekao 24. okrobra 2011, posle ponovljenog suđenja koje im je odobreno jer su prethodno bili osuđeni u odsustvu potvrdio raniju presudu.

​

Prvom presudom Specijalnog suda od 23. maja 2007. Simović je bio osuđen na 30 godina zatvora, a Kalinić na 35 godina zatvora, ali mu je Apelacioni sud u pravosnažnoj presudu u decembru 2008. kaznu smanjio na 30 godina.

Sud im je odobrio ponavljanje procesa pošto su obojica bili u bekstvu više od sedam godina, pa su u odsustvu pravosnažno osuđeni na po 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera.

Ta odluka ostaje na snazi sve do izricanja nove pravosnažne presude, koju će im izreći Apelacioni sud nakon razmatranja žalbi.

Kalinić i Simović su osuđeni i zbog niza ubistava, otmica i drugih krivičnih dela u procesu protiv "zemunskog klana" na po 40 godina zatvora, a uskoro ih očekuje ponovljeno suđenje i za ta krivična dela.

Oba postupka ponavljaju se samo u odnosu na njih dvojicu, ali ne i u odnosu na ostale osuđene.

Na 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera osuđen je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, dok je njegov zamenik Zvezdan Jovanović na istu kaznu osuđen jer je lično likvidirao Đinđića 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije i tom prilikom ranio šefa njegovog obezbeđenja Milana Verulovića.

Vrhovni sud je 29. decembra 2008. godine u drugostepenom postupku potvrdio presude svim optuženim u prvostepenom postupku pred Specijalnim sudom, izuzev Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 godina zatvora na 30 godina, Željku Tojagi Žmigiju sa 30 godina na 5 godina i Dušanu Krsmanoviću sa 30 godina na 20 godina zatvora.

Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević osuđeni su na po 35 godina zatvora, a na po 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i Branislav Bezarević, dok je Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora.

Optuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića osuđeni su u drugostepenom postupku pred Vrhovnim sudom na ukupno 348 godina zatvora, dok im je prvostepenom presudom Specijalnog suda 23. maja 2007. godine izrečeno ukupno 378 godina zatvora.

Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su 27. marta 2003. godine prilikom pokušaja hapšenja u selu Meljak kod Beograda, a policija je tada saopštila da su pružali oružani otpor.

Vladimir Milisavljević je uhapšen zajedno sa Lukom Bojovićem u Španiji, pa bi nakon izručenja i on mogao da traži ponavljanje suđenja, dok je španska policija utvrdila da je Milan Jurišić Jure ubijen.

Traga se još samo za preostalim pripadnikom "zemunskog klana" Ninoslavom Konstantinovićem.

Miloš Simović se u noći između 9. i 10. juna 2010. godine predao graničnoj policiji Srbije na prelazu sa Hrvatskom, dva dana nakon što je u Zagrebu teško ranio Kalinića, s kojim se, kako sumnja tužilaštvo, skrivao više od sedam godina (od ubistva premijera).

Kalinić je 8. juna 2010. godine uhapšen u Hrvatskoj, a 25. avgusta izručen Srbiji. On je bio prvi hrvatski državljanin koji je ekstradiran po Sporazumu o međusobnom izručenju sopstvenih državljana između Srbije i Hrvatske.

Posle izricanja prvostepene presude Specijalno tužilaštvo pokrenulo je istragu za poličku pozadinu ubistva premijera i tim povodom 21. jula 2007. godine uhapsilo bivšeg beogradksog okružnog tužioca Radeta Terzića, koji je nedavno prvostepenom presudom suda U Smederevu oslobođen optužbi.

Njemu se sudilo zbog optužbi da je kao tužilac uticao na to da vođe "zemunskog klana" Spasojević i Luković krajem 2001. prvo budu pušteni iz pritvora u kom su bili zbog sumnje da su organizovali otmicu Miloslava Miškovića.

"Njihovim puštanjem na slobodu omogućeno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvršava krivična dela (ubistva i otmice), sve do samog atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine", navodi se u optužnici protiv Terzića. Oslobađajuća presuda još nije postala pravosnažna.

Posle godina zastoja u istrazi o političkoj pozadini tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo je u septembru 2011. nalog za hapšenje pripadnika rasformirane JSO zbog učešća u oružanoj pobuni JSO u novembru 2001. koja je, kako smatra Tužilaštvo, bila uvertira u kasniji atentat na premijera.

Početkom marta tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv nekadašnjeg komandanata JSO Milorada Ulemeka Legije, Duška Maričića Gumara i Zvezdana Jovanovića, koji služe svoje višedecenijske kazne zatvora.

Optuženi su i bivši pripadnici JSO Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Vladimir Potić i Dragiša Radić.