- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Antarktik - Čudesna lepota ledene pustinje
10. 02. 2010 Press Online
Beograđanka Milena Vujičić bila je jedna od 50 učesnika ekspedicije na Antarktik posredstvom organizacije „2041", koja se bori da sačuva kontinent od iskorišćavanja u komercijalne svrhe. Najjači utisak ostavili pingvini i priroda predivna u svojoj surovosti
Podrška okoline
Milena kaže i da njena ljubav prema avanturi traje od kada zna za sebe.
- Izazovi su nešto što me pokreće, puni pozitivnom energijom, omogućava konstantno učenje i usavršavanje i sticanje velikih životnih iskustava. Nije da u godinama iza nas nije bilo devojaka u raznoraznim naučnim ekspedicijama na Antarktiku, ali u svakom slučaju broj muškaraca je daleko veći. S tim u vezi možda možemo reći da jeste malo neobično interesovati se za jedan takav poduhvat, ali sa druge strane, učešće u ekspediciji se potpuno poklapa sa mojim životnim interesovanjima. Reakcije okoline bile su raznovrsne - od potpunog oduševljenja i neverovatne podrške, do sumnjičavosti da ću uspeti i straha da mi se tamo nešto ružno ne desi. I sva navedena osećanja, reakcije su apsolutno normalne u situaciji kao što je ova.
Dvadesetpetogodišnja Beograđanka Milena Vujičić krajem prošle godine, posredstvom organizacije „2041", čiji je zadatak da sačuva Antarktik od iskorišćavanja prirodnih resursa u komercijalne svrhe, posetila je ovaj kontinent.
- U avgustu prošle godine, sasvim slučajno čitajući godišnji izveštaj AIESEC-a, naišla sam na kratak članak o ekspediciji na Antarktik 2008. godine, u kojoj je učestvovalo nekoliko članova organizacije. Priča me je na prvi pogled veoma zainteresovala, posetila sam sajt organizacije „2041", organizatora ekspedicije, i saznala da su u toku pripreme za ekspediciju u novembru 2009. Trebalo mi je veoma malo vremena da odlučim da se prijavim i posle tri nedelje su me obavestili da sam postala član ekspedicije i da sam dobila stipendiju nemačke kompanije RWE, koja mi pokriva deo troškova programa.
Kada je, sa još 50 ljudi iz celog sveta, stigla na najhladnije mesto na planeti, bila je potpuno oduševljena.
- Mogu da kažem da sam se zaljubila u Antarktik nakon ove ekspedicije, jer svakim korakom napravljenim na tom kontinentu otkrila sam i videla nešto novo, prelepo. Neverovatno je koliko jedno tako surovo okruženje može da bude predivno. Otkad sam se vratila, svaki put kada vidim sneg, osetim vetar kako mi prolazi kroz kosti, a asocijacije na Antarktik samo naviru... I naravno da bih želela ponovo da odem tamo, jer je najlepša ledena pustinja na svetu!
Oluja na moru
Milena objašnjava da su na nju najjači utisak ostavili pingvini:
- Pingvini su na mene ostavili divan utisak, jer su prelepi, nežni i potpuno prijateljski nastrojeni kada vide čoveka u blizini. Imali smo priliku da vidimo tri različite vrste pingvina i ono što je karakteristično za njih jeste da život provode u parovima i trenutno se nalaze u periodu leganja jaja. Nažalost, nismo videli carske pingvine, jer oni imaju obrnut životni ciklus. Oni na Antarktik stižu pred početak zime. Neverovatno je koliko ih je interesantno posmatrati kako se nezgrapno kreću po kopnu, dok su u vodi fantastični plivači. Podsetili su me na crtani film „Madagaskar". Drugi veliki utisak na mene ostavila je naučna baza „E-Base" na ostrvu Belingshausen, koja je zvanično prva naučna baza na Antarktiku koja koristi isključivo čistu energiju za snabdevanje - energiju vetra i sunca. Od tada, kao neminovnost mi se nameće da, ako je to moguće uraditi na Antarktiku u tako surovim prirodnim uslovima, onda je moguće bilo gde i kod nas.
INFO
Površina: 14.000.000 kvadratnih kilometara; bez leda: 280.000 kvadratnih kilometara; pod ledom: 13.720.000 km2
Stanovništvo: sedam (stalno); oko 1.000 (povremeno)
Teritorije: ostrvo Buve, Južne francuske teritorije, ostrvo Herd i ostrva Mekdonald, Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva
Vremenska zona: nema (osim na Graham teritoriji - 3)
Puna utisaka sa jednog ovakvog putovanja, posebno će pamtiti noć provedenu u nedođiji dok se spremala oluja sa vetrom i snegom, ali i prelazak Drejkovog moreuza:
- Jedno od ne tako prijatnih iskustava svakako je prelazak Drejkovog moreuza dva dana brodom. Talasi od pet do sedam metara, dva dana putovanja preko jednog od najopsanijih morskih prelaza, praćeno morskom bolešću. Dva dana nisam ustala iz kreveta - konstantna malaksalost, opijenost tabletama i mučnina. Takođe, jedan od zanimljivih događaja bilo je kampovanje napolju, usred nedođije. Dali su nam šatore, vreće za spavanje i lopate, rekli da se u toku noći sprema oluja praćena snegom i jakim vetrom. Na nama je bilo da napravimo pećine u snegu, dovoljno velike da bar troje ljudi može da prespava, i postavimo šatore. Tu noć, ako tako mogu da je nazovem, pošto je trenutno na Antarktiku gotovo 24 sata dan, ispratili su oluja i naša nesanica zbog nedostatka mraka. Ali svakako ovaj dan za mene je bio jedan od najlepših i najuzbudljivijih.
Mentalna priprema
Čak pola ekipe sa kojom je išla činile su devojke.
- U ekspediciji je bilo oko 50 ljudi iz celog sveta (Australija, Novi Zeland, Indija, Kina, Vijetnam, Nemačka, Velika Britanija, Turska, SAD, Kolumbija... i Srbija), uglavnom mladih između 17 i 25 godina starosti. Devojke su činile oko polovinu ekspedicije, a najmlađi učesnik ekspedicije od 17 godina upravo je bila jedna devojka iz Australije - kaže Milena, i dodaje da nije imala posebne pripreme pred put i da se najviše mentalno pripremala:
- To, pre svega, znači da sam morala da postanem svesna u šta sam se upustila i da takođe budem svesna mogućih nezgodnih situacija koje mogu da se dese. A kako sam mesec dana jurila sponzore, za posebne fizičke pripreme nisam ni imala preterano mnogo vremena. Sreća moja je bila u tome što sam u tom momentu već bila u solidnoj kondiciji, izgrađenoj tokom godine.
Sačuvajmo planetu
Inače, ova devojka se u potpunosti zalaže za ciljeve organizacije „2041":
- Moj stav kada je reč o zaštiti Antarktika u je apsolutnoj vezi sa onim za šta se zalaže organizacija „2041", a to je zaštita Antarktika, prirodnih resursa i živog sveta, i to ne samo do 2041. godine, do kada zvanično važi međunarodni sporazum, već i mnogo godina nakon toga. Narušavanje prirodne ravnoteže na ovom kontinentu može da prouzrokuje neverovatne posledice po ceo svet. Takođe, primer međunarodne zaštite Antarktika izuzetan je dokaz da je dogovor među ljudima moguć, i to na međunarodnom nivou, i s tim u vezi može služiti kao osnova za početak dijaloga i inicijativa po pitanjima i drugih ugroženih područja širom sveta.
Ona smatra i da, kada je u surovim uslovima Antarktika moguće koristiti čistu energiju za snabdevanje - energiju vetra i sunca, onda je to moguće bilo gde, pa i u Srbiji.
- Što pre shvatimo da je to i naš izazov, pre ćemo i naći ekonomična rešenja koja je moguće realizovati u Srbiji. A potencijali su neverovatni! Toliko sunčanih dana u godini potencijal su za razvoj proizvodnje solarne energije, zatim energija vetra koju je moguće generisati u pojedinim delovima zemlje, izvori termalne energije, bioenergija, reciklaža... Lista je beskonačna. A sve počinje, kao i za mnoge druge stvari u životu, od običnih ljudi, domaćinstava i pitanja koliko efikasno domaćinstva koriste energiju i da li postoje načini da se to unapredi, a samim tim i smanje mesečni troškovi - kaže Milena, koja planira da pokrene inicijative u našoj zemlji kada je reč o korišćenju alternativnih izvora energije i održivog razvoja.
- Predviđanja svetskih stručnjaka po pitanju korišćenja prirodnih resursa nisu nimalo optimistična. Ukoliko se trend razvoja čovečanstva nastavi, u narednih 30 do 50 godina svet će gotovo istrošiti rezerve navedenih izvora. Više nemamo samo SAD kao velikog potrošača, jer u igri su i Indija, Kina, Brazil, Rusija. U takvoj situaciji neminovno je da počnete drugačije da razmišljate o izvorima energije i načinu njihovog korišćenja. I ono što može biti najveća greška u slučaju naše zemlje jeste da se nadamo da nas, pošto smo mali, ti problemi neće dotaći. I što bi bilo još poražavajuće, da se krijemo iza opravdanja da je sve to problem velikih zemalja - zaključuje Milena Vujičić.
J.Marković
10. 02. 2010 Press Online
Beograđanka Milena Vujičić bila je jedna od 50 učesnika ekspedicije na Antarktik posredstvom organizacije „2041", koja se bori da sačuva kontinent od iskorišćavanja u komercijalne svrhe. Najjači utisak ostavili pingvini i priroda predivna u svojoj surovosti
Podrška okoline
Milena kaže i da njena ljubav prema avanturi traje od kada zna za sebe.
- Izazovi su nešto što me pokreće, puni pozitivnom energijom, omogućava konstantno učenje i usavršavanje i sticanje velikih životnih iskustava. Nije da u godinama iza nas nije bilo devojaka u raznoraznim naučnim ekspedicijama na Antarktiku, ali u svakom slučaju broj muškaraca je daleko veći. S tim u vezi možda možemo reći da jeste malo neobično interesovati se za jedan takav poduhvat, ali sa druge strane, učešće u ekspediciji se potpuno poklapa sa mojim životnim interesovanjima. Reakcije okoline bile su raznovrsne - od potpunog oduševljenja i neverovatne podrške, do sumnjičavosti da ću uspeti i straha da mi se tamo nešto ružno ne desi. I sva navedena osećanja, reakcije su apsolutno normalne u situaciji kao što je ova.
Dvadesetpetogodišnja Beograđanka Milena Vujičić krajem prošle godine, posredstvom organizacije „2041", čiji je zadatak da sačuva Antarktik od iskorišćavanja prirodnih resursa u komercijalne svrhe, posetila je ovaj kontinent.
- U avgustu prošle godine, sasvim slučajno čitajući godišnji izveštaj AIESEC-a, naišla sam na kratak članak o ekspediciji na Antarktik 2008. godine, u kojoj je učestvovalo nekoliko članova organizacije. Priča me je na prvi pogled veoma zainteresovala, posetila sam sajt organizacije „2041", organizatora ekspedicije, i saznala da su u toku pripreme za ekspediciju u novembru 2009. Trebalo mi je veoma malo vremena da odlučim da se prijavim i posle tri nedelje su me obavestili da sam postala član ekspedicije i da sam dobila stipendiju nemačke kompanije RWE, koja mi pokriva deo troškova programa.
Kada je, sa još 50 ljudi iz celog sveta, stigla na najhladnije mesto na planeti, bila je potpuno oduševljena.
- Mogu da kažem da sam se zaljubila u Antarktik nakon ove ekspedicije, jer svakim korakom napravljenim na tom kontinentu otkrila sam i videla nešto novo, prelepo. Neverovatno je koliko jedno tako surovo okruženje može da bude predivno. Otkad sam se vratila, svaki put kada vidim sneg, osetim vetar kako mi prolazi kroz kosti, a asocijacije na Antarktik samo naviru... I naravno da bih želela ponovo da odem tamo, jer je najlepša ledena pustinja na svetu!
Oluja na moru
Milena objašnjava da su na nju najjači utisak ostavili pingvini:
- Pingvini su na mene ostavili divan utisak, jer su prelepi, nežni i potpuno prijateljski nastrojeni kada vide čoveka u blizini. Imali smo priliku da vidimo tri različite vrste pingvina i ono što je karakteristično za njih jeste da život provode u parovima i trenutno se nalaze u periodu leganja jaja. Nažalost, nismo videli carske pingvine, jer oni imaju obrnut životni ciklus. Oni na Antarktik stižu pred početak zime. Neverovatno je koliko ih je interesantno posmatrati kako se nezgrapno kreću po kopnu, dok su u vodi fantastični plivači. Podsetili su me na crtani film „Madagaskar". Drugi veliki utisak na mene ostavila je naučna baza „E-Base" na ostrvu Belingshausen, koja je zvanično prva naučna baza na Antarktiku koja koristi isključivo čistu energiju za snabdevanje - energiju vetra i sunca. Od tada, kao neminovnost mi se nameće da, ako je to moguće uraditi na Antarktiku u tako surovim prirodnim uslovima, onda je moguće bilo gde i kod nas.
INFO
Površina: 14.000.000 kvadratnih kilometara; bez leda: 280.000 kvadratnih kilometara; pod ledom: 13.720.000 km2
Stanovništvo: sedam (stalno); oko 1.000 (povremeno)
Teritorije: ostrvo Buve, Južne francuske teritorije, ostrvo Herd i ostrva Mekdonald, Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva
Vremenska zona: nema (osim na Graham teritoriji - 3)
Puna utisaka sa jednog ovakvog putovanja, posebno će pamtiti noć provedenu u nedođiji dok se spremala oluja sa vetrom i snegom, ali i prelazak Drejkovog moreuza:
- Jedno od ne tako prijatnih iskustava svakako je prelazak Drejkovog moreuza dva dana brodom. Talasi od pet do sedam metara, dva dana putovanja preko jednog od najopsanijih morskih prelaza, praćeno morskom bolešću. Dva dana nisam ustala iz kreveta - konstantna malaksalost, opijenost tabletama i mučnina. Takođe, jedan od zanimljivih događaja bilo je kampovanje napolju, usred nedođije. Dali su nam šatore, vreće za spavanje i lopate, rekli da se u toku noći sprema oluja praćena snegom i jakim vetrom. Na nama je bilo da napravimo pećine u snegu, dovoljno velike da bar troje ljudi može da prespava, i postavimo šatore. Tu noć, ako tako mogu da je nazovem, pošto je trenutno na Antarktiku gotovo 24 sata dan, ispratili su oluja i naša nesanica zbog nedostatka mraka. Ali svakako ovaj dan za mene je bio jedan od najlepših i najuzbudljivijih.
Mentalna priprema
Čak pola ekipe sa kojom je išla činile su devojke.
- U ekspediciji je bilo oko 50 ljudi iz celog sveta (Australija, Novi Zeland, Indija, Kina, Vijetnam, Nemačka, Velika Britanija, Turska, SAD, Kolumbija... i Srbija), uglavnom mladih između 17 i 25 godina starosti. Devojke su činile oko polovinu ekspedicije, a najmlađi učesnik ekspedicije od 17 godina upravo je bila jedna devojka iz Australije - kaže Milena, i dodaje da nije imala posebne pripreme pred put i da se najviše mentalno pripremala:
- To, pre svega, znači da sam morala da postanem svesna u šta sam se upustila i da takođe budem svesna mogućih nezgodnih situacija koje mogu da se dese. A kako sam mesec dana jurila sponzore, za posebne fizičke pripreme nisam ni imala preterano mnogo vremena. Sreća moja je bila u tome što sam u tom momentu već bila u solidnoj kondiciji, izgrađenoj tokom godine.
Sačuvajmo planetu
Inače, ova devojka se u potpunosti zalaže za ciljeve organizacije „2041":
- Moj stav kada je reč o zaštiti Antarktika u je apsolutnoj vezi sa onim za šta se zalaže organizacija „2041", a to je zaštita Antarktika, prirodnih resursa i živog sveta, i to ne samo do 2041. godine, do kada zvanično važi međunarodni sporazum, već i mnogo godina nakon toga. Narušavanje prirodne ravnoteže na ovom kontinentu može da prouzrokuje neverovatne posledice po ceo svet. Takođe, primer međunarodne zaštite Antarktika izuzetan je dokaz da je dogovor među ljudima moguć, i to na međunarodnom nivou, i s tim u vezi može služiti kao osnova za početak dijaloga i inicijativa po pitanjima i drugih ugroženih područja širom sveta.
Ona smatra i da, kada je u surovim uslovima Antarktika moguće koristiti čistu energiju za snabdevanje - energiju vetra i sunca, onda je to moguće bilo gde, pa i u Srbiji.
- Što pre shvatimo da je to i naš izazov, pre ćemo i naći ekonomična rešenja koja je moguće realizovati u Srbiji. A potencijali su neverovatni! Toliko sunčanih dana u godini potencijal su za razvoj proizvodnje solarne energije, zatim energija vetra koju je moguće generisati u pojedinim delovima zemlje, izvori termalne energije, bioenergija, reciklaža... Lista je beskonačna. A sve počinje, kao i za mnoge druge stvari u životu, od običnih ljudi, domaćinstava i pitanja koliko efikasno domaćinstva koriste energiju i da li postoje načini da se to unapredi, a samim tim i smanje mesečni troškovi - kaže Milena, koja planira da pokrene inicijative u našoj zemlji kada je reč o korišćenju alternativnih izvora energije i održivog razvoja.
- Predviđanja svetskih stručnjaka po pitanju korišćenja prirodnih resursa nisu nimalo optimistična. Ukoliko se trend razvoja čovečanstva nastavi, u narednih 30 do 50 godina svet će gotovo istrošiti rezerve navedenih izvora. Više nemamo samo SAD kao velikog potrošača, jer u igri su i Indija, Kina, Brazil, Rusija. U takvoj situaciji neminovno je da počnete drugačije da razmišljate o izvorima energije i načinu njihovog korišćenja. I ono što može biti najveća greška u slučaju naše zemlje jeste da se nadamo da nas, pošto smo mali, ti problemi neće dotaći. I što bi bilo još poražavajuće, da se krijemo iza opravdanja da je sve to problem velikih zemalja - zaključuje Milena Vujičić.
J.Marković
Poslednja izmena:
