- Učlanjen(a)
- 28.10.2009
- Poruka
- 911
HRIŠĆANSKI VOJNIK PROTIV SATANE.
ANGLO-AMERIČKA MISIJA SPASAVANJA SVETA.
ANGLO-AMERIČKA MISIJA SPASAVANJA SVETA.
Poznato je da Amerika smatra da je napadnuta gde god da su ugroženi njeni interesi bilo gde u svetu.
Od Bosne do Crnog mora, preko Kosova, instalirane su američke vojne baze i Balkan se posle pada Berlinskog zida i rasturanja Jugoslavije smatra američkom ili zapadnom zonom interesovanja. A da bi bili primljeni u zapadno društvo, narodi Balkana moraju biti civilizovani i podvrgnuti društvenoj i kulturnoj transformaciji koja će ih dovesti do toga da budu bolji i bogatiji. Sa završetkom hladnog rata, američki predsednik iz 90-tih, Klinton, bio je ubeđen da su se ponovo stvorili uslovi za tzv. Globalni Meliorizam, odnosno svetu misiju SAD da poboljšaju svet. Taj globalni projekat utemeljen je u dubokoj i trajnoj veri lidera Amerike i cele nacije da oni mogu, i da su pozvani, da stvore mesto za Mesiju, da ostvare nebo na zemlji. Ta vera snažno je inspirisana i Starim i Novim Zavetom.
Prema temeljnim vojnim i političkim doktrinama Amerike, njen vojnik nije neki običan plaćenik. Američki vojnik je hrišćanski vojnik, onaj koji nosi mač, ali donosi, zapravo, mir i slobodu. Prema tome, sistemi američkih baza na zemlji nalik su na zidine srednjevekovnih gradova koji su štitili od nevernika. A još iz vremena hladnog rata ostalo je ubeđenje da su Rusi nevernici, pošto su bili komunisti, odnosno po tumačenju hiljada američkih propovednika, među kojima je bilo mnogo vrlo uticajnih, Moskva je bila centar zla u vlasti Satane. Ovo duboko ukorenjeno uverenje ne može se promeniti preko noći, a u baze i tzv. Dolarsku diplomatiju investiran je ogormni novac. Upitani zašto ne rasformiraju i povuku baze pošto je prestala sovjetska opasnost, američki zvaničnici odgovaraju da bi bilo glupo sve to odbaciti, kao što je bilo glupo odbaciti veličanstvenu Apolo tehnologiju posle povratka Nila Armstronga sa Meseca. Uostalom, u svetu još postoje izazovi za upotrebu high-tech naoružanja, smatraju američki i Nato stratezi.
Koji su to izazovi? Oni osećaju pre svega da su sile zla, sile protiv hrišćanskih nacija, još uvek preteći agresivne, da postoji ogromna opasnost po svetski mir i poredak od tzv. "crazy" režima, od revolucija i terorizma pa sve do etničkih i rasnih i religioznih sukoba. Američki i Nato vojnici su to da to spreče i oni su u službi ne ove ili one administracije, već u službi Boga i Starog i Novog Zaveta. Inspiracija njihove moći je u onom Jedinom i Svemoćnom, tako da i njihova sila teži da bude neograničena i uz pomoć najnovije tehnologije doista se širi od pustinja Azije i planina Balkana pa do zvezda. A Amerika se smatra pozvanom da reformiše cele nacije i toliko je bogata da je sigurna da to i može. Potvrdu te svoje moći nalazi u uspešnim poduhvatima demokratizacije hitlerovske Nemačke i Japana. Zar nije digla Evropu iz prašine, odbranila slobodni svet i pobedila fašizam i komunizam? Konačno, ona je svesna da poseduje know how za svet budućnosti koji će spasti svet od nadolazećih prirodnih kazaklizmi, siromaštva i neznanja. Štaviše, Amerikanci smatraju da je ta misija njihova sveta čast, i na tragu Biblijske poruke se čovek mora usavršavati dok u sebi ne ujedini ljudsko i božansko poput Isusa Hrista.
Primer kampanje protiv Buša, protiv "njegovog" rata u Iraku i protiv odobravanja velikog budžeta za američke vojnike u Bagdadu. U novinama su se mogle čitati reportaže sa vojnog groblja u Arlingtonu, sa sahrana marinaca uz sve vojne i državne počasti. One se jesu uklapale u izbornu kampanju protiv Buša i protiv daljnjeg vojnog angažmana Amerikanaca u Iraku, ali istovremeno su prenosile i poštovanje prema žrtvama za naciju. Jednog dana se u Vašington Postu pojavila fotografija Buša u džogingu sa dva vojna invalida. Apsurd koji je izbijao iz te fotografije, činio je čoveka preneraženim, jer su momci koji su trčali pored američkog predsednika umesto nogu imalni metalne proteze. Trčali su, zapravo, ljudi bez nogu. Fotografija bi na normalnog čoveka mogla ostaviti utisak snažne kritike Bušove vojne kampanje i jasnog pokazatelja kuda to sve vodi: da od mladih ljudi pravi Frankenštajne. Međutim, takav srednjoevropski osećaj za crni humor ne dele i "army men" zajedno sa ostalim patriotama, koji sliku čitaju na sasvim drugi način. Običnom čoveku možda neće biti jasno jasno na koji to drugi način ta slika može da se tumači, ali ipak, može se osetiti dvosmislenost i subverzivnost te fotografije po svim novinama. Ratni vojni invalid američke mornarice, mlad i snažan, u invalidskim kolicima, bez nogu, sa moderno dizajniranim protezama koje su završavale u vrlo kvalitetnim modrnim cipelama za normalnu nogu, sav je pucao od zdravlja, pun očiglednog ponosa na to što mu se desilo, normalniji od normalnih ljudi koji nisu ostali bez nogu - zračio je sa te fotografije. Nasmejan i odvažan, spreman na daljnje podvige, vojnik budućnosti, ugrađen u najnoviju tehnologiju, kao da je pozivao i druge da pođu njegovim stopama. Kao da mu se ništa nije desilo, kao da nije invalid već i dalje odvažni ratnik američkog sistema - In God We Trust. Sračunati efekat je bio da poništi sažaljenje i osećaj apsurda, a izazove divljenje i mobilizaciju.
Smatra se da je Amerika krenula sa svojim misionarstvom transformisanja stranih zemalja još daleke 1819. godine, kada je pohrišćanila domoroce Haitija. Amerika smatra da Može, Treba i Mora da pomogne ostalom delu sveta da učestvuje i podeli sa njom njen američki san (American Dream). Od tada pa do danas to ostvaruje oružjem, bazama, filantropskim akcijama, Maršalovim planom ili Fulbrajtovim stipendijama. Oni najozbiljnije smatraju da su poslednja odbrana pred silama zla opisanim još u Bibliji. U njihovim bazama po planeti je hrišćanska vojska izabranaog naroda na granicama obećane zemlje. Oni najozbiljnije smatraju da su krstaši u borbi za slobodu, pravdu, veru i mir. I tu Božiju misiju je proviđenje dalo samo i upravo Anglosaksoncima. Čerčil je govorio da samo Anglosaksonci, zapravo anglo-američko jedinstvo, svetu donose mir i balans sila. Upozoravao je da je pogrešno i nečasno da se rukovanje nuklearnom energijom prebaci na Ujedinjene Nacije, jer je Bog hteo da ova snaga bude upravo u američkim rukama sve do onog vremena "kada će se suštinsko bratstvo čoveka moći ovaplotiti i izraziti u svetskoj organizaciji", a to će moći kada ceo svet postane baštinik anglosaksonskih vrednosti.
Amerikanci veruju u mogućnost smaka sveta i cela njihova državna i vojna moć motivisan je uverenjem da se moraju odbraniti od njega.
