- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
ANEURIZMA TRBUŠNE AORTE
Rana dijagnoza spasava život
Pojava bola u leđima ili stomaku, kao i nalaz pulsirajuće mase u trbuhu mogu da pobude sumnju na postojanje aneurizme. Pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi i stres, glavni su faktori rizika
Svaka nedovoljno poznata a ozbiljna bolest izaziva strah i strepnju. Pogotovo, ako dovodi do ozbiljnih komplikacija kao što je u slučaju aneurizme, za čije je uspešno zbrinjavanje na raspolaganju veoma malo vremena. Bilo da je aneurizma u mozgu, aneurizma grudne ili trbušne aorte, kao i aneurizma drugih arterija, ukoliko se na vreme ne otkrije i leči, može da izmakne kontroli i dovede do tragičnog ishoda.
Šta je aneurizma, koliko je opasna i koja je od navedenih najučestalija, objašnjava vaskularni hirurg profesor dr Slobodan Cvetković, načelnik Odeljenja intenzivne nege Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
- Aneurizma je lokalizovano, trajno proširenje krvnog suda, koje njegov prečnik najmanje dvostruko povećava i predstavlja jedno od najtežih oboljenja na krvnim sudovima. Najčešće se javlja upravo na trbušnoj aorti, najvećem krvnom sudu u trbuhu čoveka. Inače, aneurizmatska bolest krvnih sudova sve je učestalija jer se prosečan životni vek u visoko i srednje razvijenim zemljama produžava, a to doprinosi nastanku degenerativnih procesa koji, pre svega, u starosti dolaze do izražaja. S druge strane, stanovništvo je više nego ikada ranije izloženo dejstvu različitih faktora rizika koji doprinose nastanku i razvoju proširenja abdominalne aorte. Pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi kao i stres, glavni su faktori rizika. Zabrinjavajuće je da se ova bolest više ne javlja samo kod starijih od 65 - 70 godina, kao što je bilo ranije, već se granica pomera prema mlađoj populaciji ispod pedesete, pa čak i četrdesete godine. Nije redak slučaj da za pacijente imamo i tridesetogodišnjake. Zanimljivo je da su žene ranije čak četiri do šest puta ređe bolovale od aneurizme, a sada i one sve češće oboljevaju, a pravi razlog za to nije poznat.
* Šta karakteriše aneurizmu abdominalne aorte?
- Pre svega kontinuirano i prekomerno širenje aorte, čije strukture zida u kritičnom trenutku popuštaju. Tada dolazi do pucanja, odnosno rupture aorte i nastanka masivnog krvarenja, koje je uvek fatalno ukoliko se odmah ne pristupi operativnom zahvatu. Pored ove najteže komplikacije tok bolesti može biti praćen i pokretanjem trombotičnih masa koje se nalaze unutar aneurizme. To dovodi do dramatičnih tegoba uzrokovanih začepljenjem krvnih sudova niže od trbušne aorte i naglog prestanka arterijske cirkulacije u ciljnom organu ili ekstremitetu. Takođe, aneurizma trbušne aorte kao pulsirajuća masa koja se uvećava, može pritiskom na okolne organe i strukture da izazove ozbiljne tegobe i poremećaj njihove funkcije.
* Koji uzroci dovode do pojave aneurizme?
- Najčešći uzrok je arterioskleroza, odnosno degenerativno oboljenje krvnog suda. Ova bolest menja strukturu zida krvnog suda, dovodeći u najvećem broju slučajeva do njegovog sužavanja i zapušenja. Ovaj degenerativni proces može da dovede i do slabljenja čvrstine i elastičnosti zida krvnog suda, odnosno do smanjenja njegove sposobnosti da izdrži pritisak krvi koja cirkuliše u njemu. Zato i dolazi do njegovog proširenja, što je savršena podloga za nastanak aneurizme. Upalni procesi u zidu aorte gde dolazi do popuštanja vezivnog tkiva, nasledne slabosti u građi i strukturi zida aorte ili povrede, takođe mogu da budu uzrok ovog ozbiljnog oboljenja.
* Koliko je trbušna aneurizma opasna?
- Izuzetno, jer je to najčešća lokalizacija aneurizmatske bolesti u ljudskom organizmu, a pošto je trbušna aorta najveći krvni sud u trbuhu, njeno popuštanje i krvarenje koje ga prati, predstavlja smrtonosnu komplikaciju. Uloga trbušne aorte je da donosi arterijsku krv u donju polovinu našeg tela. Njen normalni promer je nešto manji od dva santimetra. Kada dođe do slabljenja zida usled bolesti ili povrede, počinje da se širi pa u nekom trenutku njen promer prelazi dozvoljenu granicu. Smatra se da kada pređe četiri do pet santimetara, najozbiljnije treba razmatrati mogućnosti nastanka komplikacija ove bolesti. Problem je u tome što se ovaj proces obično odvija sporo i neprimetno, tako da aneurizma kao i većina drugih bolesti dugo može da se razvija tiho i bez posebnih simptoma.
* Ima li tipičnih simptoma za ovu bolest?
- Simptoma tipičnih za aneurizmu nema, ali pojava bola u leđima ili trbuhu, kao i nalaz pulzirajuće mase u trbuhu treba da pobudi sumnju na njeno postojanje. Nažalost, nekada je prvi jasan simptom ruptura, odnosno prskanje trbušne aorte, na koju ukazuje snažan i iznenadan bol u trbuhu. Ponekad taj žestoki bol može da bude praćen i kolapsnim stanjem koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Jak bol do gubitka svesti ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se pacijent nalazi i neophodnost brzog stručnog reagovanja. Napipavanje pulsirajuće mase u trbuhu takođe može biti znak postojanja aneurizme. Mogu da se jave i drugi blaži netipični simptomi koji, nažalost, bivaju olako shvaćeni jer mogu da imitiraju i neke druge trbušne zdravstvene tegobe.
* Koliko je važna pravovremena dijagnostika?
- Dijagnostika uvek ima veliki značaj, a u ovoj bolesti je od izuzetne važnosti. Omogućava da se bolest otkrije na vreme, pacijent pripremi za operativno lečenje i u optimalnim uslovima operiše. Na taj način šanse za uspešno lečenje se više nego značajno uvećavaju. Ovo uvek treba da imaju na umu kolege lekari primarnog i sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, ali i pacijenti koji često ne vode računa o sebi, već se neumereno izlažu dokazanim faktorima rizika, a svoje tegobe ne shvataju dovoljno ozbiljno pa kod lekara često stižu kada je bolest uzela maha ili je u kritičnoj fazi. Najdostupnije, najbezbednije, najjeftinije i veoma precizno dijagnostičko sredstvo je ultrazvuk, odnosno "kolor dupleks sken". Ukoliko je potrebno, pregled treba da se uradi i na multislajsnom skeneru, magnetnoj rezonanci, ili da se obavi angiografija.
* Kako se problem rešava?
- Aneurizma trbušne aorte rešava se operativnim zahvatom.
Ukoliko se bolest otkrije na vreme i pacijent pripremi za operaciju, a ona uradi u visokospecijalizovanoj ustanovi, rezultati su odlični. U našoj Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS procenat preživljavanja je viši od 95 odsto. Ovaj zvanični podatak uključuje sve naše bolesnike, pri čemu su mnogi u poodmaklom životnom dobu, svi sa najmanje jednom, a najčešće više značajnih pratećih bolesti, kao što je moždani udar, infarkt miokarda, bubrežna ili plućna bolest, hipertenzija, dijabetes...
PREŽIVLjAVANjE
Svetske statistike pokazuju da dve trećine bolesnika koji završe sa rupturom (prskanje krvnog suda i naglo masivno krvarenje) ne stignu živi do lekara. Od preostale jedne trećine, jedna petina stigne u tako teškom stanju da i ne uđe u operacionu salu. Od preostalih preživi svaki drugi, koji u dobroj meri to može da zahvali pravovremenoj dijagnostici. U Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS koja ima najveću seriju hitno operisanih bolesnika od rupture aneurizme u svetu, preživi oko dve trećine. Ovako visok procenat preživljavanja tako komplikovanih bolesnika rezultat je višedecenijskog iskustva, stalnog usavršavanja i pre svega timskog rada, ističe dr Slobodan Cvetković.
MALE ANEURIZME
Nalaz aneurizme trbušne aorte ne znači uvek i obavezan momentalni put u operacionu salu. Mala proširenja, promera ispod četiri santimetra, koja ne stvaraju tegobe, ne operišu se odmah. Ona se ultrazvučno, a po potrebi skenerom, prate na šest meseci. Ako se ne uvećavaju i ostanu mirna, a pacijent se zaista pridržava saveta o režimu života i terapije svog lekara, godinama operativni zahvat neće biti potreban.
TRBUŠNE SMETNjE
Pacijent može da se žali i na smetnje u digestivnom traktu, bubrezima, kičmenom stubu, pa da se pomisli da je reč o nečem drugom. A upravo zbog pritiska aneurizme na kičmeni stub, tanko crevo i druge organe dolazi do osećaja neprijatnog tištanja, bolova u leđima, žgaravice i drugih simptoma. Zato je vrlo važno kada postoje trbušne smetnje da se pomisli i na moguću aneurizmu. Pogrešnu sumnju lako je otkloniti, dok propust u dijagnostikovanju aneurizme može da ima fatalan ishod za obolelog. Ultrazvuk stomaka kao rutinska metoda rešava dilemu postojanja aneurizme u najvećem broju slučajeva.
Izvor: Večernje novosti
Rana dijagnoza spasava život
Pojava bola u leđima ili stomaku, kao i nalaz pulsirajuće mase u trbuhu mogu da pobude sumnju na postojanje aneurizme. Pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi i stres, glavni su faktori rizika
Svaka nedovoljno poznata a ozbiljna bolest izaziva strah i strepnju. Pogotovo, ako dovodi do ozbiljnih komplikacija kao što je u slučaju aneurizme, za čije je uspešno zbrinjavanje na raspolaganju veoma malo vremena. Bilo da je aneurizma u mozgu, aneurizma grudne ili trbušne aorte, kao i aneurizma drugih arterija, ukoliko se na vreme ne otkrije i leči, može da izmakne kontroli i dovede do tragičnog ishoda.
Šta je aneurizma, koliko je opasna i koja je od navedenih najučestalija, objašnjava vaskularni hirurg profesor dr Slobodan Cvetković, načelnik Odeljenja intenzivne nege Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
- Aneurizma je lokalizovano, trajno proširenje krvnog suda, koje njegov prečnik najmanje dvostruko povećava i predstavlja jedno od najtežih oboljenja na krvnim sudovima. Najčešće se javlja upravo na trbušnoj aorti, najvećem krvnom sudu u trbuhu čoveka. Inače, aneurizmatska bolest krvnih sudova sve je učestalija jer se prosečan životni vek u visoko i srednje razvijenim zemljama produžava, a to doprinosi nastanku degenerativnih procesa koji, pre svega, u starosti dolaze do izražaja. S druge strane, stanovništvo je više nego ikada ranije izloženo dejstvu različitih faktora rizika koji doprinose nastanku i razvoju proširenja abdominalne aorte. Pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi kao i stres, glavni su faktori rizika. Zabrinjavajuće je da se ova bolest više ne javlja samo kod starijih od 65 - 70 godina, kao što je bilo ranije, već se granica pomera prema mlađoj populaciji ispod pedesete, pa čak i četrdesete godine. Nije redak slučaj da za pacijente imamo i tridesetogodišnjake. Zanimljivo je da su žene ranije čak četiri do šest puta ređe bolovale od aneurizme, a sada i one sve češće oboljevaju, a pravi razlog za to nije poznat.
* Šta karakteriše aneurizmu abdominalne aorte?
- Pre svega kontinuirano i prekomerno širenje aorte, čije strukture zida u kritičnom trenutku popuštaju. Tada dolazi do pucanja, odnosno rupture aorte i nastanka masivnog krvarenja, koje je uvek fatalno ukoliko se odmah ne pristupi operativnom zahvatu. Pored ove najteže komplikacije tok bolesti može biti praćen i pokretanjem trombotičnih masa koje se nalaze unutar aneurizme. To dovodi do dramatičnih tegoba uzrokovanih začepljenjem krvnih sudova niže od trbušne aorte i naglog prestanka arterijske cirkulacije u ciljnom organu ili ekstremitetu. Takođe, aneurizma trbušne aorte kao pulsirajuća masa koja se uvećava, može pritiskom na okolne organe i strukture da izazove ozbiljne tegobe i poremećaj njihove funkcije.
* Koji uzroci dovode do pojave aneurizme?
- Najčešći uzrok je arterioskleroza, odnosno degenerativno oboljenje krvnog suda. Ova bolest menja strukturu zida krvnog suda, dovodeći u najvećem broju slučajeva do njegovog sužavanja i zapušenja. Ovaj degenerativni proces može da dovede i do slabljenja čvrstine i elastičnosti zida krvnog suda, odnosno do smanjenja njegove sposobnosti da izdrži pritisak krvi koja cirkuliše u njemu. Zato i dolazi do njegovog proširenja, što je savršena podloga za nastanak aneurizme. Upalni procesi u zidu aorte gde dolazi do popuštanja vezivnog tkiva, nasledne slabosti u građi i strukturi zida aorte ili povrede, takođe mogu da budu uzrok ovog ozbiljnog oboljenja.
* Koliko je trbušna aneurizma opasna?
- Izuzetno, jer je to najčešća lokalizacija aneurizmatske bolesti u ljudskom organizmu, a pošto je trbušna aorta najveći krvni sud u trbuhu, njeno popuštanje i krvarenje koje ga prati, predstavlja smrtonosnu komplikaciju. Uloga trbušne aorte je da donosi arterijsku krv u donju polovinu našeg tela. Njen normalni promer je nešto manji od dva santimetra. Kada dođe do slabljenja zida usled bolesti ili povrede, počinje da se širi pa u nekom trenutku njen promer prelazi dozvoljenu granicu. Smatra se da kada pređe četiri do pet santimetara, najozbiljnije treba razmatrati mogućnosti nastanka komplikacija ove bolesti. Problem je u tome što se ovaj proces obično odvija sporo i neprimetno, tako da aneurizma kao i većina drugih bolesti dugo može da se razvija tiho i bez posebnih simptoma.
* Ima li tipičnih simptoma za ovu bolest?
- Simptoma tipičnih za aneurizmu nema, ali pojava bola u leđima ili trbuhu, kao i nalaz pulzirajuće mase u trbuhu treba da pobudi sumnju na njeno postojanje. Nažalost, nekada je prvi jasan simptom ruptura, odnosno prskanje trbušne aorte, na koju ukazuje snažan i iznenadan bol u trbuhu. Ponekad taj žestoki bol može da bude praćen i kolapsnim stanjem koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Jak bol do gubitka svesti ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se pacijent nalazi i neophodnost brzog stručnog reagovanja. Napipavanje pulsirajuće mase u trbuhu takođe može biti znak postojanja aneurizme. Mogu da se jave i drugi blaži netipični simptomi koji, nažalost, bivaju olako shvaćeni jer mogu da imitiraju i neke druge trbušne zdravstvene tegobe.
* Koliko je važna pravovremena dijagnostika?
- Dijagnostika uvek ima veliki značaj, a u ovoj bolesti je od izuzetne važnosti. Omogućava da se bolest otkrije na vreme, pacijent pripremi za operativno lečenje i u optimalnim uslovima operiše. Na taj način šanse za uspešno lečenje se više nego značajno uvećavaju. Ovo uvek treba da imaju na umu kolege lekari primarnog i sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, ali i pacijenti koji često ne vode računa o sebi, već se neumereno izlažu dokazanim faktorima rizika, a svoje tegobe ne shvataju dovoljno ozbiljno pa kod lekara često stižu kada je bolest uzela maha ili je u kritičnoj fazi. Najdostupnije, najbezbednije, najjeftinije i veoma precizno dijagnostičko sredstvo je ultrazvuk, odnosno "kolor dupleks sken". Ukoliko je potrebno, pregled treba da se uradi i na multislajsnom skeneru, magnetnoj rezonanci, ili da se obavi angiografija.
* Kako se problem rešava?
- Aneurizma trbušne aorte rešava se operativnim zahvatom.
Ukoliko se bolest otkrije na vreme i pacijent pripremi za operaciju, a ona uradi u visokospecijalizovanoj ustanovi, rezultati su odlični. U našoj Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS procenat preživljavanja je viši od 95 odsto. Ovaj zvanični podatak uključuje sve naše bolesnike, pri čemu su mnogi u poodmaklom životnom dobu, svi sa najmanje jednom, a najčešće više značajnih pratećih bolesti, kao što je moždani udar, infarkt miokarda, bubrežna ili plućna bolest, hipertenzija, dijabetes...
PREŽIVLjAVANjE
Svetske statistike pokazuju da dve trećine bolesnika koji završe sa rupturom (prskanje krvnog suda i naglo masivno krvarenje) ne stignu živi do lekara. Od preostale jedne trećine, jedna petina stigne u tako teškom stanju da i ne uđe u operacionu salu. Od preostalih preživi svaki drugi, koji u dobroj meri to može da zahvali pravovremenoj dijagnostici. U Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS koja ima najveću seriju hitno operisanih bolesnika od rupture aneurizme u svetu, preživi oko dve trećine. Ovako visok procenat preživljavanja tako komplikovanih bolesnika rezultat je višedecenijskog iskustva, stalnog usavršavanja i pre svega timskog rada, ističe dr Slobodan Cvetković.
MALE ANEURIZME
Nalaz aneurizme trbušne aorte ne znači uvek i obavezan momentalni put u operacionu salu. Mala proširenja, promera ispod četiri santimetra, koja ne stvaraju tegobe, ne operišu se odmah. Ona se ultrazvučno, a po potrebi skenerom, prate na šest meseci. Ako se ne uvećavaju i ostanu mirna, a pacijent se zaista pridržava saveta o režimu života i terapije svog lekara, godinama operativni zahvat neće biti potreban.
TRBUŠNE SMETNjE
Pacijent može da se žali i na smetnje u digestivnom traktu, bubrezima, kičmenom stubu, pa da se pomisli da je reč o nečem drugom. A upravo zbog pritiska aneurizme na kičmeni stub, tanko crevo i druge organe dolazi do osećaja neprijatnog tištanja, bolova u leđima, žgaravice i drugih simptoma. Zato je vrlo važno kada postoje trbušne smetnje da se pomisli i na moguću aneurizmu. Pogrešnu sumnju lako je otkloniti, dok propust u dijagnostikovanju aneurizme može da ima fatalan ishod za obolelog. Ultrazvuk stomaka kao rutinska metoda rešava dilemu postojanja aneurizme u najvećem broju slučajeva.
Izvor: Večernje novosti