- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Aneurizma - tempirana bomba u mozgu
Profesor dr Miodrag Rakić o prepoznavanju aneurizme i metodama kojima se operišu. Urođena proširenja arterija mogu celog života da ne daju nikakve simptome
Profesor dr Miodrag Rakić / Foto Ž. Knežević
NA račvama velikih krvnih sudova u mozgu mogu da "leže"prave male bombe, aneurizme, za koje nikad ne znamo kad će da eksplodiraju. Ova urođena proširenja arterija ponekad celog života ostanu "nema" i ne daju nikakve simptome. Aneurizme se retko uoče slučajno, na rutinskom pregledu krvnih sudova, a još ređe se odaju nekim neurološkim simptomima. Uglavnom se prikažu tek kad puknu i prokrvare, a takva stanja mogu da budu opasna po život pacijenta.
Iako su bolesnici sa visokim krvnim pritiskom u većem riziku od krvarenja aneurizme, zbog pucanja aneurizme na operacioni sto ležu uglavnom mlađi, u tridesetim ili četrdesetim godinama. Samo u našoj ustanovi se godišnje otkrije između 400 i 500 aneurizmi, najveći broj sa krvarenjem - kaže u intervjuu za "Novosti", profesor dr Miodrag Rakić, direktor Instituta za neurohirurgiju u Kliničkom centru Srbije.
* Kako se manifestuje aneurizma kad prokrvari?
- Krvarenje obično nastaje spontano, naglo. Prati ga oštar bol u glavi, fotofobija, odnosno preosetljivost na svetlost, mogu da se jave i povraćanje i kratkotrajan gubitak svesti. Da bi se potvrdilo krvarenje, radi se lumbalna punkcija, kojom se u moždanoj tečnosti otkriva da li postoje tragovi krvi. Dovoljan je i snimak na skeneru kojim se jasno vidi da li postoji krvarenje ispod moždanih opni.
* Šta može da bude okidač koji je dovodi do pucanja?
- Najčešće je to nagli skok krvnog pritiska, posebno kod hipertenzičara, zatim stres ili veliko uzbuđenje. Takođe, naporan rad ili nagli trzaj, podizanje teškog tereta mogu da dovedu do toga da se aneurizma "otkači". Nije, međutim, retko ni da ona pukne u stanju mirovanja ili čak u snu.
* Koliko dugo može da traje krvarenje i koliko je važno što pre se javiti hirurgu?
- Krvarenje traje svega nekoliko sekundi. Od obima krvarenja i oštećenja koje je prouzrokovalo, zavisi i stanje pacijenta. Veliki broj pacijenata se, samo sa bolom u glavi, potpuno svesni i komunikativni jave u bolnicu. Jedan broj pacijenata se javlja sa oštećenjima moždane ili motorne funkcije, jer je krvarenje dovelo do oduzetosti ili slabosti jedne polovine tela, ili čak duboke kome.
* Kojim dijagnostičkim metodama se otkriva da li je uzrok krvarenja aneurizma?
- Snimanjem krvih sudova mozga: na skeneru, na magnetnoj rezonanci i digitalnoj panangiografiji, koja inače daje i najbolju sliku i vidi one najsitnije delove mozga koji su hirurzima neophodni.
* Mogu li glavobolje ili druge neurološke tegobe da budu znak postojanja ovih proširenja?
- Postoji jedan, tipičan neurološki znak, a to je spuštanje kapka na jednom oku, kojim može da se razotkrije još neprepoznata aneurizma. U retkim slučajevima, pacijenti zbog vrtoglavica ili glavobolja odu na snimanje magnetnom rezonancom, i tada im se slučajno otkrije aneurizma koja nije krvarila. Takođe, iznenadno slabljenje vida na jednom ili oba oka i promene u vidnom polju mogu da budu simptomi prikrivene aneurizme, posebno ako su one velike, pa veličinom pritiskaju očne nerve.
* Koliko velike mogu da budu aneurizme?
- Najčešće su veličine od pet do deset milimetara. Velike su između jednog i dva centimetra, a takozvane džinovske su veće od dva i po centimetra. Zanimljivo je da ove najveće aneurizme ređe krvare, jer imaju deblji zid. One se prikazuju drugim neurološkim simptomima.
* Kada se odlučujete na operaciju?
- Postoje dva pristupa, intervenciju u prvih 72 sata od krvarenja i druga, posle desetog dana ili par meseci od krvarenja.
* Od čega zavisi kada ćete izvršiti zahvat?
- Za hitnu intervenciju su pacijenti koji su posle krvarenja svesni, komunikativni, bez neuroloških ispada. Kod njih operacijom sprečavamo novo krvarenje. Ako se, 72 sata od krvarenja ne uradi operacija, javlja se grč arterija, što smanjuje cirkulaciju u krvnim sudovima. Svaka manipulacija po krvnim sudovima, u tom trenutku može da dovede do pojačanja spazma i do ishemije, odnosno potpunog odumiranja jednog dela, pa čak i cele hemisfere mozga.
* Koja je operacija efikasnija?
- Dobra strana odložene operacije jeste što je mozak tada donekle oporavljen, nije sveže podliven, pa je operacija komfornija, i rezultati su bolji. Kod akutne hirurgije, mozak je osetljiv i nikad ne znamo kako će reagovati pa takva operacija može da proizvede više komplikacija.
* Da li se operacijom zauvek rešava problem?
- Hirurgiju aneurizmi treba shvatiti kao preventivnu hirurgiju. Jer, kod ljudi kod kojih se krvarenje desilo i preživeli su, to je znak opomene. Nikad se ne zna kada će da nastupi drugo krvarenje. Najčešće se krvarenje ponovi nakon nekoliko dana od prvog krvarenja, ali može i posle nekoliko nedelja, meseci, čak i godina.
* Kojim metodama se rešavaju ovakva stanja?
- Postoje dva priznata načina zbrinjavanja pacijenata. Jedan je mikrohirurška operacija, i drugi, noviji način je endovaskularna embolizacija. Ova druga je radiološka metoda, kojom se ne otvara glava, već se kroz katetere i krvotok uvode metalne partikule u aneurizme, pod kontrolom rendgena. Tako napunjene, aneurizme ne mogu da puknu. Velike aneurizme su idealne za embolizaciju, kao i pacijenti kod kojih nije došlo do krvarenja. Veći broj se ipak, operiše.
* Kako izgleda mikrohirurška operacija?
- Operacija podrazumeva pristup krvnim sudovima mozga putem mikroskopa, gde se na "vrat" aneurizme, stavlja metalni klips, svojevrsna vrsta štipaljke, kojom se aneurizma isključuje iz cirkulacije. Pacijente operisane na ovaj način smatramo doživotno izlečenim.
* Kako je moguće da posle obimnog krvarenja ne ostanu nikakve posledice?
- Krv se resorbuje, i više ne pravi nikakav problem. A, samom operacijom i ispiranjem krvnih produkata u mozgu, uspostavlja se normalna cirkulacija. Čak i ako je krvarenje bilo obimno, sa hematomom u slepoočnom ili temenom režnju, pacijent posle operacije stiče sve uslove za oporavak. Jedino, ako je taj prvi udar krvarenja doveo do oštećenja struktura zaduženih za inervaciju ruke ili noge, određene neurološke tegobe mogu da ostanu.
* Da li se i posle operacije može ponovo javiti aneurizma?
- To je retkost. Dešavalo se da se kod pacijenata koji su operisani pre dvadeset godina sada stvaraju aneurizme. Ono što može da buni bolesnike, jeste da postoje aneurizme koje nisu prave. Takve promene zovemo malim aneurizmatskim proširenjima. One nisu ni za kakvu intervenciju, već se samo prate, na svakih šest meseci ili godinu dana.
* Po čemu se razlikuju od pravih aneurizmi?
- Po tome što su vrlo male i javljaju se kao vrlo mala ispupčenja na krvnim sudovima. Jednostavno, ima ljudi koji imaju takve krvne sudove i na njima mnogo ovakvih malih ispupčenja koja nisu aneurizme.
I VIŠE OD JEDNE
* Da li u glavi može da se nađe više aneurizmi?
- Može. One mogu da budu solitarne, znači da postoji samo jedna aneurizma, što je i najčešći slučaj, ali ima i pacijenata koji imaju dve, tri, četiri pa i više njih.
Izvor: Večernje novosti
Profesor dr Miodrag Rakić o prepoznavanju aneurizme i metodama kojima se operišu. Urođena proširenja arterija mogu celog života da ne daju nikakve simptome
Profesor dr Miodrag Rakić / Foto Ž. Knežević
NA račvama velikih krvnih sudova u mozgu mogu da "leže"prave male bombe, aneurizme, za koje nikad ne znamo kad će da eksplodiraju. Ova urođena proširenja arterija ponekad celog života ostanu "nema" i ne daju nikakve simptome. Aneurizme se retko uoče slučajno, na rutinskom pregledu krvnih sudova, a još ređe se odaju nekim neurološkim simptomima. Uglavnom se prikažu tek kad puknu i prokrvare, a takva stanja mogu da budu opasna po život pacijenta.
Iako su bolesnici sa visokim krvnim pritiskom u većem riziku od krvarenja aneurizme, zbog pucanja aneurizme na operacioni sto ležu uglavnom mlađi, u tridesetim ili četrdesetim godinama. Samo u našoj ustanovi se godišnje otkrije između 400 i 500 aneurizmi, najveći broj sa krvarenjem - kaže u intervjuu za "Novosti", profesor dr Miodrag Rakić, direktor Instituta za neurohirurgiju u Kliničkom centru Srbije.
* Kako se manifestuje aneurizma kad prokrvari?
- Krvarenje obično nastaje spontano, naglo. Prati ga oštar bol u glavi, fotofobija, odnosno preosetljivost na svetlost, mogu da se jave i povraćanje i kratkotrajan gubitak svesti. Da bi se potvrdilo krvarenje, radi se lumbalna punkcija, kojom se u moždanoj tečnosti otkriva da li postoje tragovi krvi. Dovoljan je i snimak na skeneru kojim se jasno vidi da li postoji krvarenje ispod moždanih opni.
* Šta može da bude okidač koji je dovodi do pucanja?
- Najčešće je to nagli skok krvnog pritiska, posebno kod hipertenzičara, zatim stres ili veliko uzbuđenje. Takođe, naporan rad ili nagli trzaj, podizanje teškog tereta mogu da dovedu do toga da se aneurizma "otkači". Nije, međutim, retko ni da ona pukne u stanju mirovanja ili čak u snu.
* Koliko dugo može da traje krvarenje i koliko je važno što pre se javiti hirurgu?
- Krvarenje traje svega nekoliko sekundi. Od obima krvarenja i oštećenja koje je prouzrokovalo, zavisi i stanje pacijenta. Veliki broj pacijenata se, samo sa bolom u glavi, potpuno svesni i komunikativni jave u bolnicu. Jedan broj pacijenata se javlja sa oštećenjima moždane ili motorne funkcije, jer je krvarenje dovelo do oduzetosti ili slabosti jedne polovine tela, ili čak duboke kome.
* Kojim dijagnostičkim metodama se otkriva da li je uzrok krvarenja aneurizma?
- Snimanjem krvih sudova mozga: na skeneru, na magnetnoj rezonanci i digitalnoj panangiografiji, koja inače daje i najbolju sliku i vidi one najsitnije delove mozga koji su hirurzima neophodni.
* Mogu li glavobolje ili druge neurološke tegobe da budu znak postojanja ovih proširenja?
- Postoji jedan, tipičan neurološki znak, a to je spuštanje kapka na jednom oku, kojim može da se razotkrije još neprepoznata aneurizma. U retkim slučajevima, pacijenti zbog vrtoglavica ili glavobolja odu na snimanje magnetnom rezonancom, i tada im se slučajno otkrije aneurizma koja nije krvarila. Takođe, iznenadno slabljenje vida na jednom ili oba oka i promene u vidnom polju mogu da budu simptomi prikrivene aneurizme, posebno ako su one velike, pa veličinom pritiskaju očne nerve.
* Koliko velike mogu da budu aneurizme?
- Najčešće su veličine od pet do deset milimetara. Velike su između jednog i dva centimetra, a takozvane džinovske su veće od dva i po centimetra. Zanimljivo je da ove najveće aneurizme ređe krvare, jer imaju deblji zid. One se prikazuju drugim neurološkim simptomima.
* Kada se odlučujete na operaciju?
- Postoje dva pristupa, intervenciju u prvih 72 sata od krvarenja i druga, posle desetog dana ili par meseci od krvarenja.
* Od čega zavisi kada ćete izvršiti zahvat?
- Za hitnu intervenciju su pacijenti koji su posle krvarenja svesni, komunikativni, bez neuroloških ispada. Kod njih operacijom sprečavamo novo krvarenje. Ako se, 72 sata od krvarenja ne uradi operacija, javlja se grč arterija, što smanjuje cirkulaciju u krvnim sudovima. Svaka manipulacija po krvnim sudovima, u tom trenutku može da dovede do pojačanja spazma i do ishemije, odnosno potpunog odumiranja jednog dela, pa čak i cele hemisfere mozga.
* Koja je operacija efikasnija?
- Dobra strana odložene operacije jeste što je mozak tada donekle oporavljen, nije sveže podliven, pa je operacija komfornija, i rezultati su bolji. Kod akutne hirurgije, mozak je osetljiv i nikad ne znamo kako će reagovati pa takva operacija može da proizvede više komplikacija.
* Da li se operacijom zauvek rešava problem?
- Hirurgiju aneurizmi treba shvatiti kao preventivnu hirurgiju. Jer, kod ljudi kod kojih se krvarenje desilo i preživeli su, to je znak opomene. Nikad se ne zna kada će da nastupi drugo krvarenje. Najčešće se krvarenje ponovi nakon nekoliko dana od prvog krvarenja, ali može i posle nekoliko nedelja, meseci, čak i godina.
* Kojim metodama se rešavaju ovakva stanja?
- Postoje dva priznata načina zbrinjavanja pacijenata. Jedan je mikrohirurška operacija, i drugi, noviji način je endovaskularna embolizacija. Ova druga je radiološka metoda, kojom se ne otvara glava, već se kroz katetere i krvotok uvode metalne partikule u aneurizme, pod kontrolom rendgena. Tako napunjene, aneurizme ne mogu da puknu. Velike aneurizme su idealne za embolizaciju, kao i pacijenti kod kojih nije došlo do krvarenja. Veći broj se ipak, operiše.
* Kako izgleda mikrohirurška operacija?
- Operacija podrazumeva pristup krvnim sudovima mozga putem mikroskopa, gde se na "vrat" aneurizme, stavlja metalni klips, svojevrsna vrsta štipaljke, kojom se aneurizma isključuje iz cirkulacije. Pacijente operisane na ovaj način smatramo doživotno izlečenim.
* Kako je moguće da posle obimnog krvarenja ne ostanu nikakve posledice?
- Krv se resorbuje, i više ne pravi nikakav problem. A, samom operacijom i ispiranjem krvnih produkata u mozgu, uspostavlja se normalna cirkulacija. Čak i ako je krvarenje bilo obimno, sa hematomom u slepoočnom ili temenom režnju, pacijent posle operacije stiče sve uslove za oporavak. Jedino, ako je taj prvi udar krvarenja doveo do oštećenja struktura zaduženih za inervaciju ruke ili noge, određene neurološke tegobe mogu da ostanu.
* Da li se i posle operacije može ponovo javiti aneurizma?
- To je retkost. Dešavalo se da se kod pacijenata koji su operisani pre dvadeset godina sada stvaraju aneurizme. Ono što može da buni bolesnike, jeste da postoje aneurizme koje nisu prave. Takve promene zovemo malim aneurizmatskim proširenjima. One nisu ni za kakvu intervenciju, već se samo prate, na svakih šest meseci ili godinu dana.
* Po čemu se razlikuju od pravih aneurizmi?
- Po tome što su vrlo male i javljaju se kao vrlo mala ispupčenja na krvnim sudovima. Jednostavno, ima ljudi koji imaju takve krvne sudove i na njima mnogo ovakvih malih ispupčenja koja nisu aneurizme.
I VIŠE OD JEDNE
* Da li u glavi može da se nađe više aneurizmi?
- Može. One mogu da budu solitarne, znači da postoji samo jedna aneurizma, što je i najčešći slučaj, ali ima i pacijenata koji imaju dve, tri, četiri pa i više njih.
Izvor: Večernje novosti