- Učlanjen(a)
- 07.11.2014
- Poruka
- 1
Jednom mi je jedan psihijatar u Klinickom centru rekao da 'analiza stvara paralizu'.Dakle ukoliko previse analiziramo svet oko sebe,svaki svoj postupak,svoj zivot uopste,sto bi rekao moj drugar malo pre ukoliko sve merimo 'na grame' i ne prihvatimo realnost kakva je mi mozemo toliko emotivno da se osecamo lose da bi svakog dana pomisljali na samoubistvo,culi bi non stop muziku u svojim usima,redovno bi se praznili placuci ili bi bili optereceni 'slikama zi proslosti'.
Ja znam kako je to jer ja sam analizirao celokupan moj zivot.
Razlog tome bio je davni raskid sa tadasnjom devojkom Jovanom.
Nekoliko meseci kasnije sve se promenilo u meni.Moj nacin razmisljanja.Moj nacin shvatanja bilo cega.Toliko pogresan da ja tek danas shvatam koliko sam ja sam sebi nanosio stetu.Pored mene samoga nije mi bio potreban nikakav neprijatelj.
Teske potisnute frustracije i nezadovoljstvo odnosa ljudi prema meni,kombinovano sa emotivnom teskocom jer sam svojom krivicom bio ostavljen,prozeto zaljenjem i mrznjom prema samome sebi pa vi vidite kakvo je bilo moje stanje...osecao sam se kao molotovljev koktel koji bi svakog trenutka da plane,strucnjaci bi rekli 'Postraumatski stresni sindrom' iliti PTSS.
Ogromna anksioznost kombinovana sa depresijom i tako svaki dan,svaki dan,svaki dan...imao sam utisak da sam stao u vremenu da se nista kod mene nece promeniti...
Primetio sam da nesto samnom debelo nije u redu ali nisam mogao dugo vremena da otkrijem sta je to.Telesne senzacije (nepodnosljiva nervoza,trnci u nogama,hiperaktivnost,znojenje,gasovi) kombinovane sa psihickim siptomima(bizarnim mislima,suicidalnim idejama,mnogo mracnim razmisljanjem o proslosti...).
Kao kada svo djubre izbacite u kontejner i prepunite ga.
Toliko losih i bespotrebnih stvari u mom zivotu da jednostavno sam osetio zelju za duzim emocionalnim praznjenjem od te prljavstine.
Danas kada razmisljam o svemu tome uvidjam da je bilo sve bespotrebno...i moj strah i moja tuga i sve....
Ja zapravo sam imao pogresnu predstavu o sebi.Ja zapravo sam bio SRECAN ali sam ZELEO da budem nesrecan.
Ja sam zapravo bio KRIV za sve.Jer NISAM postovao sebe.Najgore od svega je to sto sam ja to OSECAO.
Ova tema je jako duga...ali sada cu malo da stanem,predahnem i popijem kafu.Ukoliko je neko imao slicnih problema neka se javi...i nastavicu sa daljim razglabanjem.
Ja znam kako je to jer ja sam analizirao celokupan moj zivot.
Razlog tome bio je davni raskid sa tadasnjom devojkom Jovanom.
Nekoliko meseci kasnije sve se promenilo u meni.Moj nacin razmisljanja.Moj nacin shvatanja bilo cega.Toliko pogresan da ja tek danas shvatam koliko sam ja sam sebi nanosio stetu.Pored mene samoga nije mi bio potreban nikakav neprijatelj.
Teske potisnute frustracije i nezadovoljstvo odnosa ljudi prema meni,kombinovano sa emotivnom teskocom jer sam svojom krivicom bio ostavljen,prozeto zaljenjem i mrznjom prema samome sebi pa vi vidite kakvo je bilo moje stanje...osecao sam se kao molotovljev koktel koji bi svakog trenutka da plane,strucnjaci bi rekli 'Postraumatski stresni sindrom' iliti PTSS.
Ogromna anksioznost kombinovana sa depresijom i tako svaki dan,svaki dan,svaki dan...imao sam utisak da sam stao u vremenu da se nista kod mene nece promeniti...
Primetio sam da nesto samnom debelo nije u redu ali nisam mogao dugo vremena da otkrijem sta je to.Telesne senzacije (nepodnosljiva nervoza,trnci u nogama,hiperaktivnost,znojenje,gasovi) kombinovane sa psihickim siptomima(bizarnim mislima,suicidalnim idejama,mnogo mracnim razmisljanjem o proslosti...).
Kao kada svo djubre izbacite u kontejner i prepunite ga.
Toliko losih i bespotrebnih stvari u mom zivotu da jednostavno sam osetio zelju za duzim emocionalnim praznjenjem od te prljavstine.
Danas kada razmisljam o svemu tome uvidjam da je bilo sve bespotrebno...i moj strah i moja tuga i sve....
Ja zapravo sam imao pogresnu predstavu o sebi.Ja zapravo sam bio SRECAN ali sam ZELEO da budem nesrecan.
Ja sam zapravo bio KRIV za sve.Jer NISAM postovao sebe.Najgore od svega je to sto sam ja to OSECAO.
Ova tema je jako duga...ali sada cu malo da stanem,predahnem i popijem kafu.Ukoliko je neko imao slicnih problema neka se javi...i nastavicu sa daljim razglabanjem.
