Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Prirodnjačke ideje Talove razvio je njegov učenik i sledbenik Anaksimandar (oko 610-546g.p.n.e). Slika sveta koju je izradio Anaksimandar okarakterisana je daljim intelektualnim napretkom i smelošću misli, a tako isto i porastom interesa za tehničke probleme.
Anaksimandru se pripisuje konstruisanje sunčanog časovnika -gnomona. Gnomon predstavlja vertikalnu osovinu, postavljenu na horizontalnu površinu. Prema položaju najkraće senke te osovine na horizontalnoj podlozi određivanje su strane sveta, podne i vreme solsticija. Po Herodotovim rečima, Anaksimandar je sunčani sistem preuzeo od Vavilonjana.
Anaksimandar je prvi sastavio geografsku kartu, "nacrtavši površinu zemlje i mora, a načinio je i (nebesku) sferu (globus)", prema kojoj se moglo noću orijentisati. U astronomiji Anaksimandar je vesnik geocentričnog sistema. Za razliku od Tala, on je učio da zemlja slobodno lebdi u vazduhu, u njegovom centru, i da nema nikakvog oslonca. Prema Anaksimandru, zemlja ima oblik valjka, čije je visina jednaka trećini njegove osnove. Ona svoj položaj održava time što ima podjednako rastojanje od svih nebeskih tela.
Večito kružno kretanje zemljino izvor je toplote i hladnoće; usled tog kretanja najlakša masa biva odbačena ka periferiji i "isto onako kao što se oko drveta obrazuje kora, tako se i oko vazduha koji obavija zemlju obrazuje od vatre vatrena sfera". Neprekidno kretanje i dejstvo centrifuglane sile razbili su tu vatrenu koru; usled komprimovanja vaduha ti razbijeni delovi dobijaju oblik "koturova" ili "prstenova". Tako su postali sunce, mesec i zvezde. U osnovi procesa postojanja nebeskih tela leže, dakle, isključivo prirodni uzroci.
Najzad, Anaksimandar je prvi postavio pitanje o poreklu organskih vrsta. Za praosnovu svega postojećeg Anaksimandar je smatrao "apejron" tj., neodređenu i beskrajnu materiju. On je govorio da je prauzrok i element (stihija) nešto beskrajno, ne definišući ga ni kao vazduh, ni kao vodu, ni kao ma šta drugo. On je učio da se delovi menjaju, ali da celina ostaje nepromenljiva.
Anaksimandar iznosi postavku da iz jednog proističe mnoštvo i iz mnoštva -jedno. Sve što postoji proističe iz materije, iz jednog jedinog materijalnog prauzroka, i u tj jedan jedini prauzrok se vraća. On naročito ističe nužnost, svojstvenu tome procesu razvitka materijalnih stvari. Vraćanje jednome Anaksimandar naziva pravdom, pravednšću. "Početak i poreklo stvari jeste neograničeno...Ali gde je stvarima izvor, tu im je uvir po nužnosti. Jer jedni drugoj daju pravdu i naknadu zbog svoje nepravičnosti po presudi vremena."(Anaksimandar)
Po Anaksimandru iz Mileta, kaže Plutarh "čovek je postao od ribe, izišao iz vode na kopno."
Na Anaksimandru oseća se uticaj Taletov, kao na Anaksimenu i Heraklitu uticaj Anaksimandrov. Tu se, dakle, prvi put pojavljuje uticaj jednog filosofskog sistema na drugi. Time se prvi put postavlja pozitivna osnova za razvitak filosofske misli.
Izvori: Istorija filozofije I(grupa autora) i Miloš N. Đurić Istorija helenske književnosti
Anaksimandru se pripisuje konstruisanje sunčanog časovnika -gnomona. Gnomon predstavlja vertikalnu osovinu, postavljenu na horizontalnu površinu. Prema položaju najkraće senke te osovine na horizontalnoj podlozi određivanje su strane sveta, podne i vreme solsticija. Po Herodotovim rečima, Anaksimandar je sunčani sistem preuzeo od Vavilonjana.
Anaksimandar je prvi sastavio geografsku kartu, "nacrtavši površinu zemlje i mora, a načinio je i (nebesku) sferu (globus)", prema kojoj se moglo noću orijentisati. U astronomiji Anaksimandar je vesnik geocentričnog sistema. Za razliku od Tala, on je učio da zemlja slobodno lebdi u vazduhu, u njegovom centru, i da nema nikakvog oslonca. Prema Anaksimandru, zemlja ima oblik valjka, čije je visina jednaka trećini njegove osnove. Ona svoj položaj održava time što ima podjednako rastojanje od svih nebeskih tela.
Večito kružno kretanje zemljino izvor je toplote i hladnoće; usled tog kretanja najlakša masa biva odbačena ka periferiji i "isto onako kao što se oko drveta obrazuje kora, tako se i oko vazduha koji obavija zemlju obrazuje od vatre vatrena sfera". Neprekidno kretanje i dejstvo centrifuglane sile razbili su tu vatrenu koru; usled komprimovanja vaduha ti razbijeni delovi dobijaju oblik "koturova" ili "prstenova". Tako su postali sunce, mesec i zvezde. U osnovi procesa postojanja nebeskih tela leže, dakle, isključivo prirodni uzroci.
Najzad, Anaksimandar je prvi postavio pitanje o poreklu organskih vrsta. Za praosnovu svega postojećeg Anaksimandar je smatrao "apejron" tj., neodređenu i beskrajnu materiju. On je govorio da je prauzrok i element (stihija) nešto beskrajno, ne definišući ga ni kao vazduh, ni kao vodu, ni kao ma šta drugo. On je učio da se delovi menjaju, ali da celina ostaje nepromenljiva.
Anaksimandar iznosi postavku da iz jednog proističe mnoštvo i iz mnoštva -jedno. Sve što postoji proističe iz materije, iz jednog jedinog materijalnog prauzroka, i u tj jedan jedini prauzrok se vraća. On naročito ističe nužnost, svojstvenu tome procesu razvitka materijalnih stvari. Vraćanje jednome Anaksimandar naziva pravdom, pravednšću. "Početak i poreklo stvari jeste neograničeno...Ali gde je stvarima izvor, tu im je uvir po nužnosti. Jer jedni drugoj daju pravdu i naknadu zbog svoje nepravičnosti po presudi vremena."(Anaksimandar)
Po Anaksimandru iz Mileta, kaže Plutarh "čovek je postao od ribe, izišao iz vode na kopno."
Na Anaksimandru oseća se uticaj Taletov, kao na Anaksimenu i Heraklitu uticaj Anaksimandrov. Tu se, dakle, prvi put pojavljuje uticaj jednog filosofskog sistema na drugi. Time se prvi put postavlja pozitivna osnova za razvitak filosofske misli.
Izvori: Istorija filozofije I(grupa autora) i Miloš N. Đurić Istorija helenske književnosti