Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Ana Ahmatova ( Ana Andrejevna Gorenko) rodila se 24.juna 1889.godine u Velikoj fontani-predgrađu Odese, ali se već u drugoj godini života obrela u Carskom Selu kod Peterburga ( Lenjingrada), gde je provela detinjstvo i mladost do 16.godine.
Njena majka-Ina Erazmova Stogova, lepotica iz Tverskog, pored divnog obličja, izražene čulnosti-ostavila je Ani u nasleđe mekoću i senzibilnost duše, trpkost i setu, koja nikada nije napuštala umiljato lice. Rodila joj je, uz to, još dve sestre i dva brata, jednog iz prvog braka. Otac-Andrej Antonovič Gorenko, naprotiv, bio je strog i bezosećajan. Sklonost ka poeziji koju je već u ranim godinama njene mladosti primećivao kod svoje ćerke za njega je bila porok, koji se ne može ničim pravdati. Možda je i zbog toga Ana, od svoje babe Tatarke, s majčine strane, uzela drugi deo svoga pesničkog imena-Ahmatova.
Uz bezosećajnog oca rasipnika, porodicu Gorenko pratile su i druge nedaće. Sestre Anine su bolovale i umrle od tuberkuloze, od koje je i Ane bolovala u 16. i 20 godini. Sve je to dovelo do brodoloma u kući, i roditelji su se razišli već 1905.godine. Ipak mladost Ane Ahmatove nije bila neinteresantna. U Carskom Selu, izletištu i letnjem prebivalištu carske gospode i velmoža najvišeg sloja ruskog društva, koje je baš tada neumitno počelo da silazi sa pozornice svetske istorije, u divnim parkovima raskošnog zelenila, uz zamišljene, tihe vode, pored hipodroma, između dugih i prekrasnih drvoreda-rasla je vitka crnooka devojčica, sanjarila i kradom pisala stihove. Leto je provodila na Krimu, na obalama Crnog mora, predajući se "žestoko" suncu i talasima. Oni koji su Ahmatovu poznavali iz tih dana, pisalu su da je to nežno, krhko stvorenje najviše ličilo na vilu iz narodnih predanja. Bele puti, poput snega, duge crne kose, sekla je oštre valove crnomorske upravo kao vila brodarica.
Ana Ahmatova je pisala pesme u gimnazijskim klupama u Peterburgu i u Kijevu, gde je završila gimnaziju 1907.godine i upisala pravne nauke, koje je baš nisu mnogo privlačile. Prva knjiga pesama izašla je 1912. pod nazivom Veče, a druga 1914.-Brojanice.
Veče i Brojanice već su donele Ahmatovoj simpatiju i slavu. Njen savremenik Čukovski pisao je" U rusku poeziju ušla je retka po svojoj lepoti, uverljiva za čitaoca, lapidarna, dragocena, zategnuta ženska nota."
U 1910.godini Ahmatova se udala za Nikolaja Gumiljeva, jednog od predstavnika kružoka Akmeista čiji su članovi bili još Osip Mendeljštam, Vladimir Arbut i Mihail Zenkejevič. Ta petrogradska grupa pesnika, mada je , u krajnjoj liniji pripadala simbolistima, nastojala da prevlada njihovi mističnu i mračnu narav, njihovu književnu čistotu, cehovsku uslovljenost i nadsocijalnu zainteresovanost...
Putujući s mužem u Pariz, zatim u Švjacarsku i vrativši se ponovo u Petrograd, Ahmatova je sazrevala kao pesnikinja, širila svoje književne vidike studirajući istoriju književne nauke,posebno proučavajući Homera, grčku tragediju, zatim Vergilija, Katula i Dantea, Šekspira. Istočni spevovi i Biblija, takođe je privlače kao i francuska poezija. Puškina detaljno proučava.
Poznate zbirke pesama:
-Belo jato
-Bokvica
-Anno Domini
-Trska
Poznata je i njena poema Rekvijem kao i Biblijske pesme.
Umrla je 1966 godine.
Izvor podata iz predgovora knjige Ana Ahmatova Ljubavna Rusija. Predgovor je napisao Tomislav Šipovac
Njena majka-Ina Erazmova Stogova, lepotica iz Tverskog, pored divnog obličja, izražene čulnosti-ostavila je Ani u nasleđe mekoću i senzibilnost duše, trpkost i setu, koja nikada nije napuštala umiljato lice. Rodila joj je, uz to, još dve sestre i dva brata, jednog iz prvog braka. Otac-Andrej Antonovič Gorenko, naprotiv, bio je strog i bezosećajan. Sklonost ka poeziji koju je već u ranim godinama njene mladosti primećivao kod svoje ćerke za njega je bila porok, koji se ne može ničim pravdati. Možda je i zbog toga Ana, od svoje babe Tatarke, s majčine strane, uzela drugi deo svoga pesničkog imena-Ahmatova.
Uz bezosećajnog oca rasipnika, porodicu Gorenko pratile su i druge nedaće. Sestre Anine su bolovale i umrle od tuberkuloze, od koje je i Ane bolovala u 16. i 20 godini. Sve je to dovelo do brodoloma u kući, i roditelji su se razišli već 1905.godine. Ipak mladost Ane Ahmatove nije bila neinteresantna. U Carskom Selu, izletištu i letnjem prebivalištu carske gospode i velmoža najvišeg sloja ruskog društva, koje je baš tada neumitno počelo da silazi sa pozornice svetske istorije, u divnim parkovima raskošnog zelenila, uz zamišljene, tihe vode, pored hipodroma, između dugih i prekrasnih drvoreda-rasla je vitka crnooka devojčica, sanjarila i kradom pisala stihove. Leto je provodila na Krimu, na obalama Crnog mora, predajući se "žestoko" suncu i talasima. Oni koji su Ahmatovu poznavali iz tih dana, pisalu su da je to nežno, krhko stvorenje najviše ličilo na vilu iz narodnih predanja. Bele puti, poput snega, duge crne kose, sekla je oštre valove crnomorske upravo kao vila brodarica.
Ana Ahmatova je pisala pesme u gimnazijskim klupama u Peterburgu i u Kijevu, gde je završila gimnaziju 1907.godine i upisala pravne nauke, koje je baš nisu mnogo privlačile. Prva knjiga pesama izašla je 1912. pod nazivom Veče, a druga 1914.-Brojanice.
Veče i Brojanice već su donele Ahmatovoj simpatiju i slavu. Njen savremenik Čukovski pisao je" U rusku poeziju ušla je retka po svojoj lepoti, uverljiva za čitaoca, lapidarna, dragocena, zategnuta ženska nota."
U 1910.godini Ahmatova se udala za Nikolaja Gumiljeva, jednog od predstavnika kružoka Akmeista čiji su članovi bili još Osip Mendeljštam, Vladimir Arbut i Mihail Zenkejevič. Ta petrogradska grupa pesnika, mada je , u krajnjoj liniji pripadala simbolistima, nastojala da prevlada njihovi mističnu i mračnu narav, njihovu književnu čistotu, cehovsku uslovljenost i nadsocijalnu zainteresovanost...
Putujući s mužem u Pariz, zatim u Švjacarsku i vrativši se ponovo u Petrograd, Ahmatova je sazrevala kao pesnikinja, širila svoje književne vidike studirajući istoriju književne nauke,posebno proučavajući Homera, grčku tragediju, zatim Vergilija, Katula i Dantea, Šekspira. Istočni spevovi i Biblija, takođe je privlače kao i francuska poezija. Puškina detaljno proučava.
Poznate zbirke pesama:
-Belo jato
-Bokvica
-Anno Domini
-Trska
Poznata je i njena poema Rekvijem kao i Biblijske pesme.
Umrla je 1966 godine.
Izvor podata iz predgovora knjige Ana Ahmatova Ljubavna Rusija. Predgovor je napisao Tomislav Šipovac
