Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Amerika preuzima Haiti
Humanitarna pomoć sa vojnom dimenzijom kojoj se ne vide politički motivi, ali prepoznaju strateški razlozi.
Vašington, 19. januara – Bivši predsednik Džordž Buš se, godinu dana od iseljenja, u nedelju vratio u Belu kuću. Pošto je osam godina u njoj bio domaćin, ovoga puta se pojavio kao pozvani gost i tako prvi put od silaska s vlasti bio pod medijskim reflektorima.
Društvo mu je pravio njegov prethodnik Bil Klinton, a obojica su priliku da ponovo prošetaju hodnicima zdanja iz kojeg su upravljali sudbinom ne samo Amerike, nego i sveta, dobili na poziv sadašnjeg stanara Bele kuće Baraka Obame. Povod za susret tri ličnosti sa predsedničkim titulama bio je Haiti. Obama je svoja dva predsednika zamolio da svoj ugled i iskustvo založe za što efikasniju koordinaciju pomoći susednoj zemlji u kojoj je razorni zemljotres izazvao jednu od najvećih humanitarnih kriza u istoriji. Obojica su bez oklevanja to prihvatili, s tim što je Bil Klinton, kao specijalni izaslanik UN za Haiti, već „ušao u posao”.
Angažovanje na ovako visokom nivou pokazalo je veliku američku spremnost da pomogne Haitiju u zaista najtežim danima u dvovekovnoj istoriji prve crnačke republike sveta. Stradalnicima pomažu i sve druge zemlje, ali je sasvim očigledno da samo oko hiljadu kilometara udaljen sused u ovom trenutku može da učini najviše.
Ali angažman Amerike koji je počeo praktično već u prvim satima posle zemljotresa ne podrazumeva samo dostavu hrane, vode, lekova i novca. Američka mornarica je preuzela kontrolu vazdušnog saobraćaja, 5.000 marinaca se upravo iskrcava na haićansko kopno da bi obezbeđivali red u okolnostima učestalih pljački i rastućeg haosa u razorenoj prestonici, a najavljeno je prispeće još oko 7.000 vojnika.
To celoj operaciji daje izuzetno delikatnu političku dimenziju, što je potvrdila reakcija venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, koji je Amerikance već optužio da koriste priliku da „Haiti okupiraju zauvek”.
U američkom angažmanu se zasad ne vide neposredni politički motivi, jer je iznuđen: haićanska vlada, nedelotvorna i pre zemljotresa, jedva da postoji, šef države Rene Preval se obraća inostranoj ali ne i domaćoj javnosti, a SAD su jedine koje mogu da brzo doprinesu uspostavljanju i održavanju kakvog-takvog reda. Ali zasad nema odgovora na pitanje koliko dugo bi američko praktično „preuzimanje Haitija” moglo da traje i kakve sve dimenzije da poprimi.
U prošlosti, SAD jesu bile faktor haićanske politike, što uverljivo mogu da potvrde i Klinton i Buš. Prvi je 1994. tamo poslao 20.000 marinaca da posle vojne pobune vrate na vlast predsednika Žan-Bertrana Aristida, dok se drugi 2003. nije baš potresao kada je, posle novog vojnog revolta, Aristid morao da azil potraži u Južnoafričkoj Republici.
Aristid se ovih dana ponudio da se vrati i ponovo stavi na čelo zemlje, ali ta ponuda nije naišla na odjek. Taj povratak bi svakako iskomplikovao situaciju i Baraku Obami, koga već diskretno optužuju da na prepun spoljnopolitički tanjir (Irak, Avganistan, Pakistan, a odnedavno i Jemen) dodaje i Haiti.
Čini se, međutim, da nema izbora: obnova stabilnosti u najsiromašnijoj zemlji regiona ima strateškog smisla. Nečinjenje bi donelo veće štete od rizika koje podrazumeva delovanje.
Tokom četvorosatne posete Haitiju u subotu, državna sekretarka Hilari Klinton je, u prisustvu predsednika Prevala, izjavila da će Amerika „ovde biti danas, sutra i ubuduće”. „Specifičnosti” američke humanitarne pomoći (pa dakle i njen vojni aspekt) legalizovane su inače zajedničkim saopštenjem u kojem se kaže da je pomoć zatražila vlada Haitija, a SAD prihvatile da je pruže.
Izvor: Politika
Humanitarna pomoć sa vojnom dimenzijom kojoj se ne vide politički motivi, ali prepoznaju strateški razlozi.
Vašington, 19. januara – Bivši predsednik Džordž Buš se, godinu dana od iseljenja, u nedelju vratio u Belu kuću. Pošto je osam godina u njoj bio domaćin, ovoga puta se pojavio kao pozvani gost i tako prvi put od silaska s vlasti bio pod medijskim reflektorima.
Društvo mu je pravio njegov prethodnik Bil Klinton, a obojica su priliku da ponovo prošetaju hodnicima zdanja iz kojeg su upravljali sudbinom ne samo Amerike, nego i sveta, dobili na poziv sadašnjeg stanara Bele kuće Baraka Obame. Povod za susret tri ličnosti sa predsedničkim titulama bio je Haiti. Obama je svoja dva predsednika zamolio da svoj ugled i iskustvo založe za što efikasniju koordinaciju pomoći susednoj zemlji u kojoj je razorni zemljotres izazvao jednu od najvećih humanitarnih kriza u istoriji. Obojica su bez oklevanja to prihvatili, s tim što je Bil Klinton, kao specijalni izaslanik UN za Haiti, već „ušao u posao”.
Angažovanje na ovako visokom nivou pokazalo je veliku američku spremnost da pomogne Haitiju u zaista najtežim danima u dvovekovnoj istoriji prve crnačke republike sveta. Stradalnicima pomažu i sve druge zemlje, ali je sasvim očigledno da samo oko hiljadu kilometara udaljen sused u ovom trenutku može da učini najviše.
Ali angažman Amerike koji je počeo praktično već u prvim satima posle zemljotresa ne podrazumeva samo dostavu hrane, vode, lekova i novca. Američka mornarica je preuzela kontrolu vazdušnog saobraćaja, 5.000 marinaca se upravo iskrcava na haićansko kopno da bi obezbeđivali red u okolnostima učestalih pljački i rastućeg haosa u razorenoj prestonici, a najavljeno je prispeće još oko 7.000 vojnika.
To celoj operaciji daje izuzetno delikatnu političku dimenziju, što je potvrdila reakcija venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, koji je Amerikance već optužio da koriste priliku da „Haiti okupiraju zauvek”.
U američkom angažmanu se zasad ne vide neposredni politički motivi, jer je iznuđen: haićanska vlada, nedelotvorna i pre zemljotresa, jedva da postoji, šef države Rene Preval se obraća inostranoj ali ne i domaćoj javnosti, a SAD su jedine koje mogu da brzo doprinesu uspostavljanju i održavanju kakvog-takvog reda. Ali zasad nema odgovora na pitanje koliko dugo bi američko praktično „preuzimanje Haitija” moglo da traje i kakve sve dimenzije da poprimi.
U prošlosti, SAD jesu bile faktor haićanske politike, što uverljivo mogu da potvrde i Klinton i Buš. Prvi je 1994. tamo poslao 20.000 marinaca da posle vojne pobune vrate na vlast predsednika Žan-Bertrana Aristida, dok se drugi 2003. nije baš potresao kada je, posle novog vojnog revolta, Aristid morao da azil potraži u Južnoafričkoj Republici.
Aristid se ovih dana ponudio da se vrati i ponovo stavi na čelo zemlje, ali ta ponuda nije naišla na odjek. Taj povratak bi svakako iskomplikovao situaciju i Baraku Obami, koga već diskretno optužuju da na prepun spoljnopolitički tanjir (Irak, Avganistan, Pakistan, a odnedavno i Jemen) dodaje i Haiti.
Čini se, međutim, da nema izbora: obnova stabilnosti u najsiromašnijoj zemlji regiona ima strateškog smisla. Nečinjenje bi donelo veće štete od rizika koje podrazumeva delovanje.
Tokom četvorosatne posete Haitiju u subotu, državna sekretarka Hilari Klinton je, u prisustvu predsednika Prevala, izjavila da će Amerika „ovde biti danas, sutra i ubuduće”. „Specifičnosti” američke humanitarne pomoći (pa dakle i njen vojni aspekt) legalizovane su inače zajedničkim saopštenjem u kojem se kaže da je pomoć zatražila vlada Haitija, a SAD prihvatile da je pruže.
Izvor: Politika