Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Amerika osvaja zdravlje
Senat američkog Kongresa usvojio je na katolički Badnji dan zakon o reformi zdravstvenog osiguranja, što je za desetine miliona građana SAD ravno božićnom poklonu. Istina, na poček, jer “istorijskom” zakonu predstoji još usaglašavanje važnih detalja između dva doma Kongresa, pre nego što na njega potpis stavi predsednik SAD Barak Obama i počne da se primenjuje.
Predsednik SAD je rekao da je zakon “velika pobeda američkog naroda”. To je, međutim, pobeda i za Obamu, koji ima osiguranu zaostavštinu za budućnost, pa želi da stavi potpis na zakon pre prvog, velikog januarskog “raporta” o stanju nacije.
- Stojimo na vratima istorije, ali još važnije je da smo na pragu da poboljšamo mnogo života - izjavio je demokrata Hari Rid.
Posle 24 dana duge, druge najduže debate u istoriji SAD, Senat je otvorio vrata zakonu “teškom” gotovo hiljadu milijardi dolara. O značaju odluke govori i činjenica da je ovo bilo prvo glasanje na Badnji dan od 1895. godine, kada se odlučivalo o zakonu vezanom za američki građanski rat.
Bitka zbog zakona o zdravstvu nastaviće se zbog razlika u njegovim verzijama Predstavničkog doma i Senata. Predstavnički dom želi da podigne porez onima koji zarađuju više, a Senat smatra da treba da ga plate privatne zdravstvene kompanije.
Bez obzira na to kako bude izgledala konačna verzija zakona, za tridesetak miliona Amerikanaca koji nemaju zrdravstveno osiguranje, biće to revolucionarni korak. Svaki građanin SAD biće zdravstveno osiguran, a predviđene su i subvencije za siromašne. Osiguravajućim kompanijama se zabranjuje da uskrate osiguranje zbog prethodnog zdravstvenog stanja pacijenta.
Republikanski deo Kongresa, međutim, smatra da će cena zakona od skoro hiljadu milijardi dolara samo da uveća ionako ogroman američki deficit. I republikanci su glasali - protiv.
Reformu zdravstva neuspešno je pokušalo da sprovede više američkih predsednika iz redova Demokratske stranke, poslednji Bil Klinton.
Abortus
Zategnuto je i zbog abortusa. Stroži Predstavnički dom smatra da treba zabraniti savezno finansiranja dobrovoljnih abortusa. Opcija vladinog osiguranja postoji samo u predlogu Predstavničkog doma.
Izvor: Večernje novosti
Senat američkog Kongresa usvojio je na katolički Badnji dan zakon o reformi zdravstvenog osiguranja, što je za desetine miliona građana SAD ravno božićnom poklonu. Istina, na poček, jer “istorijskom” zakonu predstoji još usaglašavanje važnih detalja između dva doma Kongresa, pre nego što na njega potpis stavi predsednik SAD Barak Obama i počne da se primenjuje.
Predsednik SAD je rekao da je zakon “velika pobeda američkog naroda”. To je, međutim, pobeda i za Obamu, koji ima osiguranu zaostavštinu za budućnost, pa želi da stavi potpis na zakon pre prvog, velikog januarskog “raporta” o stanju nacije.
- Stojimo na vratima istorije, ali još važnije je da smo na pragu da poboljšamo mnogo života - izjavio je demokrata Hari Rid.
Posle 24 dana duge, druge najduže debate u istoriji SAD, Senat je otvorio vrata zakonu “teškom” gotovo hiljadu milijardi dolara. O značaju odluke govori i činjenica da je ovo bilo prvo glasanje na Badnji dan od 1895. godine, kada se odlučivalo o zakonu vezanom za američki građanski rat.
Bitka zbog zakona o zdravstvu nastaviće se zbog razlika u njegovim verzijama Predstavničkog doma i Senata. Predstavnički dom želi da podigne porez onima koji zarađuju više, a Senat smatra da treba da ga plate privatne zdravstvene kompanije.
Bez obzira na to kako bude izgledala konačna verzija zakona, za tridesetak miliona Amerikanaca koji nemaju zrdravstveno osiguranje, biće to revolucionarni korak. Svaki građanin SAD biće zdravstveno osiguran, a predviđene su i subvencije za siromašne. Osiguravajućim kompanijama se zabranjuje da uskrate osiguranje zbog prethodnog zdravstvenog stanja pacijenta.
Republikanski deo Kongresa, međutim, smatra da će cena zakona od skoro hiljadu milijardi dolara samo da uveća ionako ogroman američki deficit. I republikanci su glasali - protiv.
Reformu zdravstva neuspešno je pokušalo da sprovede više američkih predsednika iz redova Demokratske stranke, poslednji Bil Klinton.
Abortus
Zategnuto je i zbog abortusa. Stroži Predstavnički dom smatra da treba zabraniti savezno finansiranja dobrovoljnih abortusa. Opcija vladinog osiguranja postoji samo u predlogu Predstavničkog doma.
Izvor: Večernje novosti
