UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.506
D. SAVIĆ - D. MILINKOVIĆ | 05. jun 2014. 13:14 |
Republikanci u Senatu predložili dokument kojim se i od Beograda traži da se distancira od Moskve. Saradnja sa zemljama izvan Alijanse kao brana od „agresije Kremlja“
ZBOG svog neutralnog stava oko Rusije i ukrajinske krize, Srbija bi uskoro mogla da se nađe pred nedvosmislenim zahtevom Vašingtona - da uđe u NATO!
To traži grupa od 26 republikanaca u američkom Senatu, predvođena tvrdim konzervativcem Bobom Korkerom. Ukoliko inicijativa pod nazivom „Akt o sprečavanju ruske agresije 2014“, prođe sve zakonske procedure i parafira je šef Bele kuće Barak Obama - to će označiti agresivniju diplomatiju „Ujka Sema“ prema Beogradu i evropskim državama koje su izvan NATO.
U ovom dokumentu se od Obame traži da se, zbog događaja u Ukrajini, Vašington hitno probudi i sprovede zaokret u politici prema centralnoj i istočnoj Evropi, da ojača sankcije prema Moskvi kako bi se ona odvratila od „dalje agresije“ i osnaži saradnju NATO sa mnogim zemljama, uključujući Srbiju, koja bi u dogledno vreme postala član Alijanse.
Da će jačati pritisci na Beograd kako bi promenio neutralan stav prema Rusiji i Ukrajini, očekuje i vicepremijer i šef diplomatije Ivica Dačić:
- Ipak, ne očekujem velike zaokrete u politici Vašingtona prema Srbiji, koji poštuje naše pozicije vojne neutralnosti - kaže Dačić za „Novosti“.
I naš nekadašnji ambasador u SAD Ivan Vujačić akt koji su predložili republikanaca vidi kao inicijativu za unutrašnje političke potrebe, jer na jesen slede izbori za oba doma američkog Kongresa:
- Američki stil vođenja spoljne politike me menja se dnevno. Inače, Vašington je već duže zaokupljen nekim drugim spoljnopolitičkim problemima, i Balkan i Srbija, osim Kosova, nisu toliko u njihovom fokusu.
Ipak, analitičari američke spoljne politike upozoravaju da dokument republikanaca predstavlja još jednu vrstu pritiska na EU da zauzme čvršći stav prema Rusiji i opravdanje za jačanje NATO u istočnoj i centralnoj Evropi, posebno u Poljskoj, baltičkim zemljama, ali i državama koje nisu u članstvu - Gruziji, Moldaviji, Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Azerbejdžanu.
Akt koji predlažu republikanci u proceduri je od 1. maja i pre nego što se nađe na Obaminom stolu, treba da prođe niz koraka u Predstavničkom domu i Senatu. Čak i da prođe sve ove stepenice, predsednik SAD ima pravo da na njega stavi veto.
ZAHTEVI
1. POJAČATI vojnu saradnju sa nizom evropskih zemalja koje nisu članice NATO, uključujući Srbiju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Kosovo
2.AMERIKA i NATO da pruže svu pomoć ovim državama
3.UVESTI drakonske sankcije protiv Rusije (poput onih koje su već primenjene na Iran, Siriju i Sudan)
4. PROŠIRITI listu ruskih zvaničnika i firmi kojima će biti zabranjena putovanja i zamrznuti računi (Putin, Medvedev i svi ministri, Zberbanka, VTB banka, „Gasprom“...)
5. NA listu uključiti i sva lica koja na bilo koji način sarađuju sa Rusima oko „Južnog toka“ iz država članica EU, ali i iz Srbije
OBRAD KESIĆ: SUŽAVAJU PUTINOV UTICAJ
PRE ukrajinske krize NATO je bio na ivici da izgubi poverenje i u administraciji i u Kongresu SAD, zbog osećaja da Amerika snosi najveće troškove, odgovornost, rizik, dok su partneri nepouzdani - objašnjava za „Novosti“ Obrad Kesić, američki analitičar: - Ukrajinska kriza dala je novi život NATO. Doskora je izgledalo da se više neće širiti, a sada se u Kongresu javlja ogroman pritisak da se Alijansa proširi uručenjem poziva za članstvo Crnoj Gori. Time se pokazuje ne samo da je NATO vitalan i spreman da primi nove članice, već se sužava i ruski uticaj u Evropi.