LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Američki antiraketni štit doveden u pitanje
Tanjug |
Antiraketni štit koji treba da zaštiti SAD i Evropu od iranskog raketnog napada, suočen je sa velikim kašnjenjima, premašivanjem troškova i kritičnim tehničkim problemima
VAŠINGTON - Prema dva vladina izveštaja, jedan od glavnih programa američkog predsednika Baraka Obame u oblasti odbrane, antiraketni štit koji treba da zaštiti SAD i Evropu od iranskog raketnog napada, suočen je sa velikim kašnjenjima, premašivanjem troškova i kritičnim tehničkim problemima.
U izveštajima ministarstva odbrane i kongresnih istražitelja dovodi se u pitanje program koji čini jezgro američkih planova o odbrani Evrope i predstavlja osetljivo političko pitanje i u SAD u američko-ruskim odnosima.
Oni kažu da su se u proizvodnji javili tehnički problemi, da radari nisu dovoljno snažni, a senzori ne mogu da uoče razliku između bojevih glava i drugih objekata, navodi AP.
Prvi izveštaj, koji je sastavio Naučni odbrambeni odbor, savetodavna grupa ministarstva odbrane, objavljen je krajem prošle godine, ali je prošao nezapaženo.
Drugi izveštaj je sastavila kongresna nestranačka vladina kancelarija za odgovornost i objavljen je u petak.
Neki republikanci su iskoristili izveštaje da potkrepe svoje stanovište da je program osmišnjen na brzinu samo da bi se umirila Rusija koja se oštro protivila planovima prethodne republikanske administracije i da se nije vodilo računa o tome da li će štit moći da funkcioniše.
Američki antiraketni štit u Evropi predstavlja sporno pitanje još od sredine prošle decenije kada je predsednik Džordž V. Buš najavio planove o postavljanju presretača velikog dometa u srednjoj Evropi sa ciljem zaštite od iranskih raketa.
To je razgnevilo Rusiju koja je smatrala da je prava svrha programa da bude protivteža njenim interkontinetalnim balističkim raketama i da osujeti njen program odvraćanja nuklearnog napada.
I neke demokrate su bile protiv, tvrdeći da se SAD kockaju sa milijardama dolara trošeći ih na sumnjivu tehnologiju.
Ubrzo nakon što je postao predsednik 2009, Obama je uneo izmene u program kako bi poboljšao odnose sa Moskvom. Njegovim planovima bili su predviđeni sporiji presretači koji bi bili usmereni protiv iranskih raketa srednjeg dometa.
Presretači bi bili postepeno unapređivani u četiri faze, a kulminaciju bi dostigli 2020. sa novijim verzijama koje su još u razvoju i koje će, kako tvrdi administracija, moći da štite i Evropu i SAD.
U početnim fazama predviđeno je smeštanje radara Egis na brodove i jednog snažnijeg radara u Turskoj. U kasnijim fazama, radari Egis bi bili smešteni u Rumuniji i Poljskoj.
Ovi planovi su podržani u Evropi i NATO-u, a sporazumi o prihvatanju radara potpisani su u Poljskoj, Rumuniji i Turskoj.
Obama tvrdi da će njegov sistem biti pouzdaniji od onog koji je planirao Buš zato što je novi plan zasnovan na testiranoj tehnologiji.
Tanjug |
Antiraketni štit koji treba da zaštiti SAD i Evropu od iranskog raketnog napada, suočen je sa velikim kašnjenjima, premašivanjem troškova i kritičnim tehničkim problemima
VAŠINGTON - Prema dva vladina izveštaja, jedan od glavnih programa američkog predsednika Baraka Obame u oblasti odbrane, antiraketni štit koji treba da zaštiti SAD i Evropu od iranskog raketnog napada, suočen je sa velikim kašnjenjima, premašivanjem troškova i kritičnim tehničkim problemima.
U izveštajima ministarstva odbrane i kongresnih istražitelja dovodi se u pitanje program koji čini jezgro američkih planova o odbrani Evrope i predstavlja osetljivo političko pitanje i u SAD u američko-ruskim odnosima.
Oni kažu da su se u proizvodnji javili tehnički problemi, da radari nisu dovoljno snažni, a senzori ne mogu da uoče razliku između bojevih glava i drugih objekata, navodi AP.
Prvi izveštaj, koji je sastavio Naučni odbrambeni odbor, savetodavna grupa ministarstva odbrane, objavljen je krajem prošle godine, ali je prošao nezapaženo.
Drugi izveštaj je sastavila kongresna nestranačka vladina kancelarija za odgovornost i objavljen je u petak.
Neki republikanci su iskoristili izveštaje da potkrepe svoje stanovište da je program osmišnjen na brzinu samo da bi se umirila Rusija koja se oštro protivila planovima prethodne republikanske administracije i da se nije vodilo računa o tome da li će štit moći da funkcioniše.
Američki antiraketni štit u Evropi predstavlja sporno pitanje još od sredine prošle decenije kada je predsednik Džordž V. Buš najavio planove o postavljanju presretača velikog dometa u srednjoj Evropi sa ciljem zaštite od iranskih raketa.
To je razgnevilo Rusiju koja je smatrala da je prava svrha programa da bude protivteža njenim interkontinetalnim balističkim raketama i da osujeti njen program odvraćanja nuklearnog napada.
I neke demokrate su bile protiv, tvrdeći da se SAD kockaju sa milijardama dolara trošeći ih na sumnjivu tehnologiju.
Ubrzo nakon što je postao predsednik 2009, Obama je uneo izmene u program kako bi poboljšao odnose sa Moskvom. Njegovim planovima bili su predviđeni sporiji presretači koji bi bili usmereni protiv iranskih raketa srednjeg dometa.
Presretači bi bili postepeno unapređivani u četiri faze, a kulminaciju bi dostigli 2020. sa novijim verzijama koje su još u razvoju i koje će, kako tvrdi administracija, moći da štite i Evropu i SAD.
U početnim fazama predviđeno je smeštanje radara Egis na brodove i jednog snažnijeg radara u Turskoj. U kasnijim fazama, radari Egis bi bili smešteni u Rumuniji i Poljskoj.
Ovi planovi su podržani u Evropi i NATO-u, a sporazumi o prihvatanju radara potpisani su u Poljskoj, Rumuniji i Turskoj.
Obama tvrdi da će njegov sistem biti pouzdaniji od onog koji je planirao Buš zato što je novi plan zasnovan na testiranoj tehnologiji.