Šta je novo?

Alpski brak jazavčar (video)

  • Začetnik teme Big Moca
  • Datum pokretanja
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Alpski brak jazavčar (video)





[YOUTUBE]YS2nnkvckCg[/YOUTUBE]

Alpski brak jazavčar vrlo je aktivan, srednje velik pas sa jakim kostima i dobro razvijenim mišićima. Deluje elegantno. Na glavi nema bora, vilica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Mišićav vrat je u skladu sa jako razvijenim telom. Noge su mišićaste i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug sa nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka sa dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smedjim pegama. Bela boja nije dozvoljena. Visina oko 38 cm, težina oko 15 Kg. Doživi oko 13 godina.

Godine 1896., u Austriji, osnovan je Međunarodni klub brak jazavičara, i tada započinje rad na poboljšanju rase. 1910. godine klub menja naziv u Klub brak jazavičara a na njegovo čelo dolazi August Baumann, koji je veoma zaslužan za dalji razvoj rase. Upravo njegovom zaslugom, kinološka organizacija Austrije priznala je rasu pod nazivom alpsko-rudarsko-brdski brak jazavičar, i ona, uz hanoverskog i bavarskog, postaje treća rasa krvoslednika. U svojoj monografiji pod nazivom Alpsko-rudarsko-brdski brak jazavičar Baumann daje ukupan prikaz rase, kao i način obuke za lov. Na čelu Kluba on ostaje do svoje smrti, 1938. godine. Gubitkom nezavisnosti Austrije, koja je tada postala deo Hitlerove velike Nemačke, Klub je prisiljen da promeni naziv u Nemački stručni savez brak jazavičara.

Posle Drugog svetskog rata na čelo Kluba dolazi ugledan lovac i kinolog Max Zernatto. Tada Klub radi isključivo na području Austrije, jer saradnja sa čehoslovačkim, poljskim, jugoslovenskim i istočnonemačkim uzgajivačima više nije moguća. Danas je brak jazavičar veoma rasprostranjen lovački pas po celoj srednjoj Evropi, posebno u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji, preko koje su na naše prostore i stigli prvi primerci ove rase.
To je radni pas otporan na vremenske neprilike, idealan za lov kako u planinama tako i u ravnicama. Koristi se kao tragač ranjene jelenske divljači i kao gonič zeca i lisice. On je prelazni oblik između čistog jazavičara i goniča sa dugim nogama. Iako pripada grupi krvoslednika, on je pre svega odličan gonič. Kod nas se uglavnom koristi u ravničarskim područjima, gde su se njegove osobine pokazale kao idealne. On je veoma poslušan, pametan i izdržljiv. Kvalitet nosa mu je na zavidnom nivou, tako da sa lakoćom prati trag divljači, bilo da radi kao gonič ili da prati krvavi trag.

Lako se nauči obustavi gonjenja, pa je iz tog razloga vrlo upotrebljiv u ograđenim lovištima. Takođe se lako nauči ignorisanju srneće i jelenske divljači. Kada goni, kreće se polako i smireno, tako da se i divljač ispred njega izvlači polako uz česta zastajkivanja, što nam pruža mogućnost za sigurniji odstrel. Ako se lovac ne nalazi u blizini, uporno i glasno oblajava, ali vrlo oprezno i na odgovarajućoj distanci , tako da ne strada kao druge rase. Osim divlje svinje, gde njegove sposobnosti naročito dolaze do izražaja , dobro goni zeca, lisicu, šakala i rado ulazi u borbu sa manjim predatorima. Za rad na krvnom tratju, bilo da radi na dugom povodniku ili pušten, potrebno je da se posebno obučava, što za brakove ne predstavlja veliki problem, što i jeste njegova prevashodna namena. Kada je u pitanju smeštaj i ishrana, nije ni malo zahtevan. Lako se privikava na sve vrste smeštaja, mada je boks najbolje rešenje. Vrlo je privržen članovima porodice, tako da se ponaša i kao dobar čuvar. Jako je otporan na bolesti.

U kući je miran sa članovima porodice i decom. Oprezan je i često ga vidimo na slikama kako čuva lovčev ranac ili ulovljenu divljač. Može biti dobar pas za odbranu. Kod uzgoja vrede strogi propisi posebno kod izbora pasa za oplodnju. Važne osobine su radna sposobnost i izgled. Potražnja za tim odličnim psima je veća od ponude. Pas za lovce. Svojeglav je i agresivan u lovu a inače je srdačan i pitom. Brz je, neumoran i siguran.



Izvor: Moj ljubimac
 
Top