Alis Manro dobila Nobelovu nagradu za književnost

[crvendac_011]

Alis Manro dobila Nobelovu nagradu za književnost

Kanadska spisateljica Alis Manro dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Švedska akademija, koja dodeljuje ovo prestižno priznanje, navela je u obrazloženju da je Manro "majstor savremene kratke priče", ističući njeno "fino tonirano pripovedanje, koje karakterišu jasnoća i psihološki realizam".



Najnovija knjiga Alis Manro "Dear Life" do sada je osvojila brojna priznanja, a govori o događajima u malom gradu blizu jezera Huron.

Ovo je prva Nobelova nagrada za autora iz Kanade i prva koja je dodeljena piscu kratkih priča. Ovu nagradu dobio je još samo jedan kanadski pisac Sol Belou 1976, ali on je od detinjstva živeo u SAD. Manro je 13. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.

Osim Murakamija, kao favoritkinje su se pominjale Svetlana Aleksijevič iz Belorusije i Asja Džebar iz Tunisa. Ove godine bilo je nominovano 195 autora, od kojih 48 po prvi put.

Nagrada iznosi osam miliona švedskih kruna, odnosno oko 925.000 evra.

Ovogodišnja dobitnica ima 82 godine i zovu je "majstorom kratke priče". Svoju knjigu "Dear Life" najavila je kao 14. i poslednju zbirku priča, nakon koje će se povući.

- Njene priče su često smeštene u malim sredinama, gde borba za društveno prihvatljiv život dovodi do zategnutih odnosa i moralnih konflikata, problema koji proizilaze iz generacijskih razlika i suprotstavljenih životnih ambicija - ističe se u saopštenju Švedske akademije.

U svojim delima, Manro najčešće opisuje ruralni Ontario, u kojem je odrasla, a njeni junaci su uglavnom žene koje se ne uklapaju u uobičajene stereotipe lepih, zanosnih heroina.

- Ona piše o ženama za žene, ali pritom ne demonizuje muškarce - komentarisao je američki književni kritičar Dejvid Homel.

Rođena 1931. u Vingamu, u Ontariju, Alis Manro odrasla je na selu. Njen otac je uzgajao kokoške i lisice, a majka je bila učiteljica. Sa 11 godina, odlučila je da postane pisac i nikad se nije pokolebala.

- Mislim da sam možda bila uspešna u tome jer prosto nisam imala drugih talenata - kazala je u jednom ranijem intervjuu.

Njena prva priča "The Dimensions of a Shadow" (Dimenzije senke) objavljena je 1950. dok je bila na studijama.

Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Nacionalnog kruga književnih kritičara i nagrada Generalnog guvernera, najvišeg kanadskog književnog priznanja, koje je tri puta osvajala.

Njena priča "The Bear Came Over the Mountain" je adaptirana za film, a 2009. je osvojila prestižnu medjunarodnu Bukerovu nagradu za celokupno delo.
Njene kratke priče su često objavljivane u prestižnim časopisima poput "Njujorkera".

Kod nas su objavljena tri dela Alis Manro: zbirka pripovedaka "Previše sreće", kratka proza "Bekstvo" i roman "Životi devojaka i žena", sva tri u izdanju "Agore".

Izvor: Tanjug

 

[crvendac_011]

Urednik izdavačke kuće "Agora" o Alis Manro: Malo ko je bio iznenađ

Urednik izdavačke kuće "Agora" o Alis Manro: Malo ko je bio iznenađen što je dobila Nobelovu nagradu

Osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Agora" Nenad Šaponja, ugledni književnik i kritičar, jedini je prepoznao značaj i važnost ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za književnost, Kanađanke Alis Manro, pošto je on jedini objavio do sada tri njene knjige, a četvrta "Goli život" je već prevedena i čeka objavljivanje.

U izjavi za "Tanjug", Šaponja je podsetio da je Manro drugi pisac čija dela objavljuje, posle Doris Lesing, za proteklih pet godina, koji je dobio Nobelovu nagradu i da to "pokazuje da vredi otkrivati nove prostore u svetskoj književnosti".

On je istakao da su se u "Agori" odlučili da izdaju knjige ove spisateljice, jer ona svojim pisanjem "nezaustavljivo ulazi u naše živote i u stvarnost".

- Njeno pisanje se odlikuje na izgled jednostavnim stilom, kojim ona vešto ulazi u ono što je zaista stvarno, prodire u ljudske odnose, u htenja ljudskih bića - objasnio je Šaponja, dodajući da je "Manro vešt, bravurozni pisac".

On je istakao da je kanadska spisateljica "jedan od najznačajnijih pisaca zapadne hemisfere i da veruje da je malo ko bio iznenađen što je dobila Nobelovu nagradu".

Prema podacima Narodne biblioteke Srbije, do sada su objavljene zbirke pripovedaka "Previše sreće" (2011) i "Bekstvo" (2006) i (2010), kao i roman "Životi devojaka i žena" (2010).

Prevodilac jedinog romana ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade Anđelka Cvijić, penzionisani urednik kulturne rubrike dnevnog lista "Politika", a po obrazovanju diplomac Filološkog fakulteta, rekla je Tanjugu:

- Nisam prorok, ali sam znala da će Alis Manro ovog puta da dobije Nobelovu nagradu, uz sve poštovanje pisaca koji su sa njom bili u konkurenciji. Manro je bila moj apsolutni favorit i to ne samo zato što sam za "Agoru" prevela njen jedini roman "Životi devojaka i žena", nego zato što u svetskoj literaturi ona zaista odskače svojim izborom tema, odnegovanim, profinjenim stilom i prebogatim jezikom.

Prema njenim rečima, kada je počela da prevodi "Živote devojaka i žena" shvatila je da u ruci drži "književni biser u svom začetku krajnje jednostavan, a u kasnijem oblikovanju izuzetno komplikovan da bi se zaokružio u konačnoj besprekornoj lepoti".

Cvijićeva je postavila retoričko pitanje:

- Znate li koliko istančanog poznavanja ljudske duše mora da ima pisac da čitaocu predoči svu tu komplikovanost mladog bića u previranju i u konfliktima kako sa svima oko sebe, tako i sa samim sobom?

Manro je, smatra Cvijićeva, "pisac koji nam sjajno pokazuje koliko smo svi neponovljivo jedinstveni i neobični u ljušturi svoje običnosti i zato ona piše veliku literaturu".

Izvor: Tanjug