LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Алфред де Вињи
Алфред де Вињи (фр. Alfred de Vigny) је песник, прозни писац и драматург из доба француског романтизма.
Алфред де Вињи рођен је 1797. године у месту Лош, у Турени, у старој племићкој породици. Још у детињству навикао се на гордо ћутање и повлачење у себе. Врло рано ступио је у војну службу, коју је после тринаест година (1827) дефинитивно напустио, разочаран у официрски позив. Пре тога, као веома млад, почео је да пише и ушао је у књижевне салоне. Љубав са песникињом Делфином Ге (Delphine Gay), која се није завршила браком, донела му је још једно разочарење. Касније, брачни живот није му донео срећу, као ни љубав ван брака: Мари Дорвал инспирисаће га за слику несталне и неверне жене која човеку доноси несрећу. Разочаран у све што је видео и доживео, и у личном и у јавном животу, Вињи се, не губећи наду, приближио Ламнеовом хришћанском социјализму, па чак и Сен-Симоновом утопијском. Члан Француске академије постао је тек 1845. после седам кандидовања. Покушај да се, после фебруарске револуције (1848), бави политиком остао је без успеха. Љубав са песникињом Л. Коле, као и љубав са једном младом учитељицом, унела су нешто ведрине у песникове последње године живота испуњене неговањем болесне жене и патњама од сопствене болести. Умро је 1863. године. Вињијев Дневник једног песника (Le Journal d'un poete), издат 1867. и допуњен 1935. значајан је документ о песниковом животу и делу.
( Википедијa )
Алфред де Вињи (фр. Alfred de Vigny) је песник, прозни писац и драматург из доба француског романтизма.
Алфред де Вињи рођен је 1797. године у месту Лош, у Турени, у старој племићкој породици. Још у детињству навикао се на гордо ћутање и повлачење у себе. Врло рано ступио је у војну службу, коју је после тринаест година (1827) дефинитивно напустио, разочаран у официрски позив. Пре тога, као веома млад, почео је да пише и ушао је у књижевне салоне. Љубав са песникињом Делфином Ге (Delphine Gay), која се није завршила браком, донела му је још једно разочарење. Касније, брачни живот није му донео срећу, као ни љубав ван брака: Мари Дорвал инспирисаће га за слику несталне и неверне жене која човеку доноси несрећу. Разочаран у све што је видео и доживео, и у личном и у јавном животу, Вињи се, не губећи наду, приближио Ламнеовом хришћанском социјализму, па чак и Сен-Симоновом утопијском. Члан Француске академије постао је тек 1845. после седам кандидовања. Покушај да се, после фебруарске револуције (1848), бави политиком остао је без успеха. Љубав са песникињом Л. Коле, као и љубав са једном младом учитељицом, унела су нешто ведрине у песникове последње године живота испуњене неговањем болесне жене и патњама од сопствене болести. Умро је 1863. године. Вињијев Дневник једног песника (Le Journal d'un poete), издат 1867. и допуњен 1935. значајан је документ о песниковом животу и делу.
( Википедијa )