Aleksandar Cubrilo bio je ogledni primer skoro na nekoj trenerskoj skoli kako vrhunski potencijal moze da se upropasti zbog slabog psihickog sklopa i nesportskog zivota kosarkasa. Medjutim, s pravom moze da se kaze da je Cubrilo bio zrtva trenerske nepromisljenosti i tada aktuelne doktrine u sportskoj medicini. Naime, Muta Nikolic odlucio
je da od Cubrila pravi kosarkasa-specijalca zaduzenog za odbranu, usled cega je ovaj imao zadatke da cuva najbolje protivnicke sutere. Cubi je to dobro radio, ali je nonsens bio da onako atraktivnog igraca, dobrog trojkasa, coveka koji je godinama uzimao trofeje za najbolja zakucavanja, trener odluci da pretvori u Peru Bozica (uz sav naklon aktuelnom kapitenu voljene mi ekipe). S druge strane, Brkic i Beric imali su mnogo, mnoogoo vise kredita za igru u napadu, te su se tako razvijali, usavrsavali i sticali samopouzdanje. Druga stvar, povredu ukrstenih ligamenata tada su odlucili da operisu, a danas preporucuju i neoperativno lecenje. Nakon te povrede u polufinalu sa Crvenom Zvezdom, on naprosto vise nije bio isti igrac (znam da je bezuspesno pokusavao da se vrati kosarci, igrajuci u Avali Adi), a cinilo se da je doslo njegovih pet minuta.
Gde je danas, ne znam, ali sudeci po tome gde su sada, sta rade i kako igraju njegovi ispisnici i drugovi iz Partizana (Drobnjak, Tomasevic, Beric - ova dvojica su nesto stariji), ne bi me cudilo da je kosarkaski dres ostavio za svagda.
Kako god, Cubrilo, ako ikada naletis na ovaj forum i ovaj post, znaj da te Grobari i danas
pamte, vole i postuju.