LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Ako Nemci vrate marku EU je spašena[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Umesto izbacivanja Grčke, Nemačka treba dobrovoljno da napusti evrozonu i vrati svoju marku, smatraju dvojica međunarodno poznatih ekonomista.
(denisboss/sxc)
Oni smatraju da bi izlazak Grčke iz zone evra, za šta postoje sve veći izgledi, značio za evropsku i svetsku ekonomiju pravu katastrofu, ali evropski lideri imaju vremena da otklone tu destruktivnu pretnju jednostvnim rešenjem.
Klajd Prestovic, predsednik Ekonomskog strateškog instituta, i Džon Prut, bivši predsednik pariske banke "Kredi komersijal de Frans", navode da su analize problema evrozone i Evropske unije često rađene iz pogrešnog ugla.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Sve dok su ostale članice evrozone povezane evrom sa Nemačkom, jedini način da povećaju konkurentnost za njih je da postanu "nemačkije" putem sprovođenja strogih mera štednje i kresanja vladinih izdataka, smanjenja socijalnih davanja i plata i povećanja nezaposlenosti, a to je sve ono što one i čine u poslednje dve godine, ali bezuspešno. Cilj tih država je da ostvare rast, zasnovan na izvozu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
One su, naime, bile usmerene na dugove i slabljenje konkurentnosti tzv. perifernih zemalja-članica - Grčke, Italije, Španije, Portugalije i Irske.
Ti problemi su, međutim, postojali i davno pre uvođenja evra i bili relativno lako rešavani uz pomoć povremene devalvacije valuta manje konkurentnih zemalja u odnosu na valute konkurentnijih ekonomija, pre svega u odnosu na nemačku marku.
Sadašnji problem nije povezan sa slabošću tih rubnih članica, već sa prevelikom konkurentnom snagom Nemačke.
Nemačka ekonomija, pri tom, nije tako snažna samo zahvaljujući visokoj produktivnosti njene radne snage, već i zbog potcenjene vrednosti evra, bar kad je reč o toj zemlji.
Kako je evro zajednička valuta svih članica evrozone, njegova vrednost je odraz prosečne konkurentnosti svih tih zemalja.
Konkurentna snaga Nemačke je, međutim, daleko iznad tog proseka, zbog čega je evro, za Nemačku, previše slab, a to je i razlog zbog čega Nemačka nagomilava ogroman trgovinski suficit koji se može meriti sa kineskim.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Pravo pitanje je: da li je cena sporijeg rasta i povećanja nezaposlenosti manja od one koju plaćaju Grčka, Španija i drugi. Nekako je 'nepoznati' rizik nemačkog izlaska iz evrozone prihvatljiviji, merljiviji i na neki način prihvatljiviji izazov nego bezgranična štednja, socijalna nestabilnost i politička polarizacija", zaključuje se u ekonomskoj analizi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Zbog toga je alternativa da Nemačka vrati svoju dojče marku, smatraju dvojica ekonomista. To bi odmah rezultiralo aprecijacijom nemačke valute i konkurentnom devalvacijom evra u ostalim članicama evrozone.
Nemačka bi na taj način revalvacijom marke automatski mogla da kupuje više i povećala bi domaću potrošnju.
Cena koju bi Nemačka platila za spasavanje Evrope odrazila bi se na njen izvoz i privremeni rast nezaposlenosti ali, zauzvrat, nemačka marka privukla bi ogroman kapital u Nemačku, a time i pospešila investicije, dok bi kamatne stope i inflacija ostale na niskom nivou.
Vraćanje marke uklonilo bi i glavnu prepreku za uvođenje jedinstvenih obveznica evrozone, tzv. evroobveznica, jer više ne bi bilo protivljenja Nemačke koja ne želi da garantuje otplatu tog duga u korist ostalih slabijih članica, zaključili su autori članka.
Umesto izbacivanja Grčke, Nemačka treba dobrovoljno da napusti evrozonu i vrati svoju marku, smatraju dvojica međunarodno poznatih ekonomista.
(denisboss/sxc)
Klajd Prestovic, predsednik Ekonomskog strateškog instituta, i Džon Prut, bivši predsednik pariske banke "Kredi komersijal de Frans", navode da su analize problema evrozone i Evropske unije često rađene iz pogrešnog ugla.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Sve dok su ostale članice evrozone povezane evrom sa Nemačkom, jedini način da povećaju konkurentnost za njih je da postanu "nemačkije" putem sprovođenja strogih mera štednje i kresanja vladinih izdataka, smanjenja socijalnih davanja i plata i povećanja nezaposlenosti, a to je sve ono što one i čine u poslednje dve godine, ali bezuspešno. Cilj tih država je da ostvare rast, zasnovan na izvozu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
One su, naime, bile usmerene na dugove i slabljenje konkurentnosti tzv. perifernih zemalja-članica - Grčke, Italije, Španije, Portugalije i Irske.
Ti problemi su, međutim, postojali i davno pre uvođenja evra i bili relativno lako rešavani uz pomoć povremene devalvacije valuta manje konkurentnih zemalja u odnosu na valute konkurentnijih ekonomija, pre svega u odnosu na nemačku marku.
Sadašnji problem nije povezan sa slabošću tih rubnih članica, već sa prevelikom konkurentnom snagom Nemačke.
Nemačka ekonomija, pri tom, nije tako snažna samo zahvaljujući visokoj produktivnosti njene radne snage, već i zbog potcenjene vrednosti evra, bar kad je reč o toj zemlji.
Kako je evro zajednička valuta svih članica evrozone, njegova vrednost je odraz prosečne konkurentnosti svih tih zemalja.
Konkurentna snaga Nemačke je, međutim, daleko iznad tog proseka, zbog čega je evro, za Nemačku, previše slab, a to je i razlog zbog čega Nemačka nagomilava ogroman trgovinski suficit koji se može meriti sa kineskim.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Pravo pitanje je: da li je cena sporijeg rasta i povećanja nezaposlenosti manja od one koju plaćaju Grčka, Španija i drugi. Nekako je 'nepoznati' rizik nemačkog izlaska iz evrozone prihvatljiviji, merljiviji i na neki način prihvatljiviji izazov nego bezgranična štednja, socijalna nestabilnost i politička polarizacija", zaključuje se u ekonomskoj analizi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Zbog toga je alternativa da Nemačka vrati svoju dojče marku, smatraju dvojica ekonomista. To bi odmah rezultiralo aprecijacijom nemačke valute i konkurentnom devalvacijom evra u ostalim članicama evrozone.
Nemačka bi na taj način revalvacijom marke automatski mogla da kupuje više i povećala bi domaću potrošnju.
Cena koju bi Nemačka platila za spasavanje Evrope odrazila bi se na njen izvoz i privremeni rast nezaposlenosti ali, zauzvrat, nemačka marka privukla bi ogroman kapital u Nemačku, a time i pospešila investicije, dok bi kamatne stope i inflacija ostale na niskom nivou.
Vraćanje marke uklonilo bi i glavnu prepreku za uvođenje jedinstvenih obveznica evrozone, tzv. evroobveznica, jer više ne bi bilo protivljenja Nemačke koja ne želi da garantuje otplatu tog duga u korist ostalih slabijih članica, zaključili su autori članka.