- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Agonija Novakovića: Suđenje traje devet godina
Izvor:
Novosti.rs
Ustavni sud potvrdio da postupak zbog smrti Zorana Novakovića traje predugo. Porodica: Sudija se, umesto da ubrza proces - ljuti što smo se žalili.
PORODICA Novaković, koja već devet godina traži pravdu za svog Zorana (25) koji je preminuo od posledica komplikacije zapaljenja zuba, još jednom je dobila potvrdu da je u pravu. I još jednom se srela sa gorkim saznanjem da tokom svih ovih godina, osim tih potvrda i povremenog tapšanja po ramenu - nisu dobili ništa.
Ustavni sud usvojio je žalbu Marije i Dragane Novaković i utvrdio da je u parničnom postupku koji su one pokrenule pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu protiv Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta, zbog propusta lekara u Zoranovom lečenju, povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku.
- Trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku - stoji u ustavnoj žalbi koja je usvojena.
Devet godina od smrti njihovog brata i sina nema prvostepenih presuda ni u krivičnom postupku protiv odgovornih lekara ni u parnici koju su one pokrenule.
Zoran Novaković otišao je u Dom zdravlja zbog bola u zubu, odakle su ga poslali u Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Sledećih dana infekcija se proširila na vrat i pluća, a Zoran je išao od lekara do lekara i, uz različite dijagnoze, uvek dobijao - antibiotike. Dobio je visoku temperaturu koji nije mogao da spusti. Hirurzi su napravili rezove na vratu kako bi drenirali gnoj, ali je obdukcijom utvrđeno da su rezovi bili suviše mali i plitki da bi mu pomogli. Kada je bilo jasno da Zoran odbrojava poslednje trenutke, prebačen je na Infektivnu kliniku, i tu je sutradan umro.
Tada je počela agonija - ljudska, zbog smrti voljenog brata i sina, i sudska, zbog procesa kojima se ne vidi kraj. Sve je stiglo i do Komiteta za ljudska prava UN koji je utvrdio da je „Srbija odgovorna što nije sprovedena efikasna istraga o smrti Zorana Novakovića“. Sada je i Ustavni sud usvojio njihovu žalbu.
- Odluka Ustavnog suda samo je potvrdila ono što znamo od početka - da smo u pravu - kaže Zoranova sestra Dragana Novaković. - Ali to na postupke koji se vode pred sudovima nema nikakav uticaj. Jedini zahtev Komiteta za ljudska prava koji je Srbija ispunila je to što su njihovu odluku objavili u „Službenom glasniku“. Ustavni sud je odlučio da proces predugo traje, a sudija se, umesto da ubrza proces - ljuti što smo se žalili.
Dragana kaže da ona i majka nikada neće odustati, iako se sve odugovlači već devet godina.
- Ne mogu da opišem kako se osećamo zbog svega toga - priča Zoranova sestra. - Svi koji to ne razumeju imaju sreće i ne treba nikada da shvate koliko je to strašno. Gore je od svake fizičke torture. To je psihičko uništavanje koje traje godinama.
Izvor:
Novosti.rs
Ustavni sud potvrdio da postupak zbog smrti Zorana Novakovića traje predugo. Porodica: Sudija se, umesto da ubrza proces - ljuti što smo se žalili.
PORODICA Novaković, koja već devet godina traži pravdu za svog Zorana (25) koji je preminuo od posledica komplikacije zapaljenja zuba, još jednom je dobila potvrdu da je u pravu. I još jednom se srela sa gorkim saznanjem da tokom svih ovih godina, osim tih potvrda i povremenog tapšanja po ramenu - nisu dobili ništa.
Ustavni sud usvojio je žalbu Marije i Dragane Novaković i utvrdio da je u parničnom postupku koji su one pokrenule pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu protiv Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta, zbog propusta lekara u Zoranovom lečenju, povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku.
- Trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku - stoji u ustavnoj žalbi koja je usvojena.
Devet godina od smrti njihovog brata i sina nema prvostepenih presuda ni u krivičnom postupku protiv odgovornih lekara ni u parnici koju su one pokrenule.
Zoran Novaković otišao je u Dom zdravlja zbog bola u zubu, odakle su ga poslali u Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Sledećih dana infekcija se proširila na vrat i pluća, a Zoran je išao od lekara do lekara i, uz različite dijagnoze, uvek dobijao - antibiotike. Dobio je visoku temperaturu koji nije mogao da spusti. Hirurzi su napravili rezove na vratu kako bi drenirali gnoj, ali je obdukcijom utvrđeno da su rezovi bili suviše mali i plitki da bi mu pomogli. Kada je bilo jasno da Zoran odbrojava poslednje trenutke, prebačen je na Infektivnu kliniku, i tu je sutradan umro.
Tada je počela agonija - ljudska, zbog smrti voljenog brata i sina, i sudska, zbog procesa kojima se ne vidi kraj. Sve je stiglo i do Komiteta za ljudska prava UN koji je utvrdio da je „Srbija odgovorna što nije sprovedena efikasna istraga o smrti Zorana Novakovića“. Sada je i Ustavni sud usvojio njihovu žalbu.
- Odluka Ustavnog suda samo je potvrdila ono što znamo od početka - da smo u pravu - kaže Zoranova sestra Dragana Novaković. - Ali to na postupke koji se vode pred sudovima nema nikakav uticaj. Jedini zahtev Komiteta za ljudska prava koji je Srbija ispunila je to što su njihovu odluku objavili u „Službenom glasniku“. Ustavni sud je odlučio da proces predugo traje, a sudija se, umesto da ubrza proces - ljuti što smo se žalili.
Dragana kaže da ona i majka nikada neće odustati, iako se sve odugovlači već devet godina.
- Ne mogu da opišem kako se osećamo zbog svega toga - priča Zoranova sestra. - Svi koji to ne razumeju imaju sreće i ne treba nikada da shvate koliko je to strašno. Gore je od svake fizičke torture. To je psihičko uništavanje koje traje godinama.