Šta je novo?
Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
:: Adolescencija ::

IZVODI IZ OBJAVLJENIH I PREZENTOVANIH RADOVA

• TATTOO I BODY PIERCING U ADOLESCENCIJI, X Simpozijum DZ SCG sa medjunarodnim učešćem, Beograd 2005, Zbornik radova

• BODY BUILDING U ADOLESCENCIJI, Pedijatrijski dani SCG, Niš 2005, Zbornik radova

• NARKOMANIJA KAO MASOVNA NEZARAZNA BOLEST, Dani preventivne medicine, Niš 2005, Zbornik radova

• ULOGA RODITELJA U DEVIJANTNO - DELINKVENTNOM PONAŠANJU ADOLESCENATA, XXVI Konferencija opšte medicine sa međunarodnim učešćem, Zlatibor 2005, Zbornik radova

Autori:
Dr B. Ugrinić-Sklopić,
Dr Vesna Bogdanović


ADOLESCENCIJA

Prema određenju SZO iz 1980 god. adolescencija je proces biološkog i psihosocijalnog sazrevanja koji se odvija između 10 i 19 godine.Ista organizacija je 1985 god. predložila da se gornja granica adolescencije pomeri na 24 god. kao i dodatnu podelu na ranu (10 do 14 god.), srednju (15 do 19 god.) i poznu (20 do 24 god.) adolescenciju.U razdoblju od 15 godina postoje značajne razlike u emocijonalnom, saznajnom, socijalnom i fizičkom razvoju kako u uzrasnim grupama tako i pojedinačno.
Adolescencija (lat. adolescere znači "postati zreo, sazreti"), počinje sa postizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta, dok se za gornju granicu uzima vreme postizanja emocionalne i socijalne zrelosti koji podrazumevaju iskustvo, spremnost i sposobnost da se preuzme uloga odraslog.
Prema psihoanalitičkoj teoriji adolescencije u genitalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja koji se poklapa sa pubertetom, očigledna je povezanost fizioloških promena sa psihičkim procesima..Promene na fizičkom i fiziološkom planu utiču na emocionalno stanje, formiranje identiteta i socijalnih kontakta.
Prelaz iz detinjstva u adolescenciju praćen je značajnim promenama u socijalnom životu mlade osobe.Veze sa vršnjacima postaju brojnije i intenzivnije, kvalitet odnosa sa roditeljima se menja a zahtevi i očekivanja društvene sredine postavljaju zadatke adaptacije.
U periodu detinjstva odnos roditelj~dete zasniva se na principu autoriteta i poslušnosti. Roditelj pruža pomoć, brigu, zaštitu a dete uzvraća poslušnošću.U vezu sa roditeljima adolescent unosi svoja iskustva stečena kroz kontakte sa vršnjacima. Odnos sve više ima karakter jednakih ili skoro jednakih. Poslušnost više nije automatska i bespogovorna već više voljna uz spremnost poštovanja statusa roditelja ali i transformaciju odnosa i odredjenje uslova u kojima će se dalje sam razvijati. Roditelji koji su više spremni da se adaptiraju na ove promene u odnosima i načinu komunikacije imaće manje konfliktnih situacija i čitav tok adolescencije biće mirniji.
Dok je u periodu detinjstva roditelj autoritet, figura, koja ima snagu i moć da uradi i postigne mnogo, posebno ono što je detetu nedostižno, ulaskom u adolescenciju dete roditelja vidi kao ličnost, osobu sa svim dobrim i lošim osobinama koje više ili manje ceni, sa neujednačenim sposobnostima u različitim oblastima, osobu koja nešto i ne zna i ne može. Majke brže i u većem stepenu postaju "ličnosti" za svoju adolescentnu decu, one češće razgovaraju i ulaze u emocionalne i socijalne sfere života svoje dece, i pre prelaze na odnos ravnopravnih, odnos saradnje i dogovora, što čini da majke pre u očima svoje dece dobijaju sve atribute ličnosti.Odnos sa ocem je manje složen i nije sasvim jasno kad to očevi izgube prisan odnos sa decom, ali se po pravilu zajedničke igre izlasci, sportska nadmetanja, izlivi nežnosti gube ulaskom deteta u adolescenciju. Ipak, različite uloge roditelja se medjusobno dopunjuju. U dezorganizovanim ,nepotpunim porodicama, ili onima gde je kontakt sa jednim od roditelja smanjen razvoj adolescenta će biti poremećen posebno, u periodu odvajanja (separacija ), u kome je uloga svakog od roditelja specifična
Proces odvajanja od roditelja i osamostaljenja odvija se kroz nekoliko faza, od kojih je prva diferencijacija, u kojoj adolescent zauzima kritički stav prema roditeljima, odbacuje njihove stavove, predloge i savete što ponekad ide do jakih otpora i odbacivanja svega što podseća ili dolazi od njih.U fazi uvežbavanja sopstvene nezavisnosti, adolescent isprobava lične odluke i ponašanja, oseća se nepogrešivim, sveznajućim. Namerno nerviranje i izazivanje roditelja predstavlja cilj za sebe.U fazi konsolidacije, adolescent gradi osećanje identiteta koje mu pruža osnovu za nezavisnost i individualnost ali i strah od novostečene samostalnosti i gubitka roditelja.
Priroda i značaj odnosa sa vršnjacima dobija sve složenije forme uključujući i seksualnost.Suštinu novog kvaliteta odnosa sa vršnjacima čine medjusobno razumevanje, poštovanje razlika medju ličnostima, intimnost i lojalnost. Razvoj u adolescenciji se odvija u socijalnom kontaktu uz angažovanje same individue, kroz kontakte sa ostalima, u okviru kojih bliska prijateljska veza ima posebno važno mesto. Kroz kontakte sa prijateljima uči da se uklapa u zahteve drugih, da modifikuje ponašanje prema drugima, da usvaja tudja mišljenja čime se osposobljava za samostalno funkcionisanje u svetu odraslih, kao odrasla ličnost. Uspostavljanje heteroseksualnih veza obezbeđuje novu vrstu zabave, potvrdjivanje na planu društvenih kontakata, dokazivanje nezavisnosti i izlazak iz porodičnog kruga prva seksualna iskustva i iskustvo u izboru partnera.
Glavni psihosocijalni zadatak adolescencije je formiranje čvrstog ličnog identiteta koji je uslovljen biološkim, psihičkim i socijalnim sazrevanjem. Formiranje identiteta je proces nalaženja odgovora na pitanje"ko sam","gde pripadam", "gde želim da stignem", "šta želim da postignem", "kakav želim da budem".To je proces pokušaja i isprobavanja, eksperimentisanja sa mnogobrojnim mogućnostima. Identitet je uspostavljen kada osoba sebe doživljava kao izdvojenu individuu, različitu, sa jedinstvenim sklopom potreba, motiva, sistema vrednosti, stila ponašanja,a što je sve integrisano u jedan čvrst i povezan sistem.
Nepovoljni psihosocijalni uslovi u vulnerabilnim fazama razvoja dece mogu uticati na formiranje neprilagodjene strukture i dinamike ličnosti. Psihičke traume , ozbiljnije emocionalne krize i trajnije konfliktne situacije nepovoljno utiču na emocionalnu stabilnost i ravnotežu ličnosti.Takve okolnosti u periodu adolescencije stvaraju nesigurnost koja se ispoljava u neurotičnim i psihopatskim oblicima ponašanja i reagovanja U kontekstu porodične problematike kao što su nasilje, razvod roditelja, gubitak roditelja ili bliske osobe, alkoholizam, česte konfliktne situacije, prenaglašen zaštitnički stav roditelja, identifikacija sa negativnim primerima vršnjaka ili junaka iz kriminalnih filmova , dovodi do različitih oblika devijantnog ponašanja koja su kasnije praćena. mentalnim oboljenjima. Ovi poremećaji ponašanja se mogu različito ispoljavati u obliku delinkventnih radnji, alkoholizma, narkomanije, neurotičnih manifestacija, depresija, suicidnih ideja. Preventivne mere, rehabilitacija i resocijalizacija ličnosti ove populacije ne može biti uspešna ako se na vreme ne otkriju i mentalni poremećaji kao uzročnici izmenjenog ponašanja. Zato suzbijanje delinkventnog ponašanja treba da sadrži ne samo otkrivanje uzročnih činilaca, opisivanje fenomena i primenu sankcija već i primenu zaštite mentalnog zdravlja. U sistemu mera resocijalizacije neophodna je opservacija njihovog ponašanja u različitim uslovima i socijalnim sredinama. U praktičnom rešavanju ove problematike veoma je značajna psihološka procena i utvrdjivanje tipičnih struktura ličnosti, kao i oblika izmenjenog, delinkventnog ponašanja, kako bi uticaj socijalne sredine u procesu rehabilitacije bio što uspešniji.
 
Top