Adolescencija – prelaz iz detinjstva u svet odraslih

[Andjela 7]

Adolescencija – prelaz iz detinjstva u svet odraslih

Adolescencija počinje sa početkom puberteta i traje još mnogo godina sve dok dete ne počne da živi život nezavisne odrasle osobe. Treba znati da pubertet predstavlja fizički i seksualni razvoj, a adolescencija, osim puberteta, obuhvata i emotivni, socijalni, mentalni i psihološki razvoj. U ovom periodu je moguće da ćete vi kao roditelji biti „testirani“ na načine o kojima niste ni sanjali.

​

Adolescencija je razdoblje "bura i oluja", karakterišu je vidljiv telesni razvoj, brze promene raspoloženja, sukobi sa okolinom, ispitivanje granica i istraživanje sveta. Ovaj period završava se postizanjem socijalne i emocionalne zrelosti ali i finansijske nezavisnosti i obuhvata čitav niz promena: bioloških, kognitivnih, socijalnih i emocionalnih, praćenih nizom novih potreba, interesa i problema.

Vreme adolescencije obuhvata razdoblje od 11. do 25. godine života, a razlikuju se rana, srednja i kasna adolescencija. Međutim, treba imati na umu da ako devojčica uđe u pubertet u 8-oj godini onda se to može smatrati i početkom njene adolescencije.

Bitan je imidž

Imajte na umu da su neka deca spremna na sve kako bi se pronašla u određenom društvu, čak i kada ono nije za pohvalu.U prvoj fazi adolescencije deca su jako osetljiva na svoj fizički izgled. Kako se ovaj period poklapa sa dolaskom puberteta u kome se telo učestalo razvija, onda je sasvim razumljivo da će vaše dete šizeti po kući i zbog najmanje bubuljice na licu. Imidž i način oblačenja će biti jako bitni u svakoj fazi, a vrhunac će dostići negde oko 15-te godine, kada dete krene u srednju školu. Upravo tada vas očekaju najveći izazovi.

Doslednost i moral

Deca su najviše spremna da slušaju roditelje koji znaju da pokažu svoju doslednost. Iz ovog razloga, ako uspostavite neko pravilo, ono mora uvek da se poštuje a ne da zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja. Takođe, vaše mišljenje, ponašanje, priča i postupci moraju biti usklađeni i koordinirani. Ukoliko tinejdžeri vide licemerje kod svojih roditelja to im daje osećaj nestabilnosti i nesigurnosti. Kod takve dece razvoj morala može da zapadne u krizu. Najbolje ćete na svom primeru decu naučiti šta znači imati čvrst karakter, biti visokog morala i dosledan.

Sigurnost i sloboda

Kako nivo hormona počinje da raste, vaše dete će početi postepeno emotivno da se odvaja od vas i da veći značaj daje odnosima sa svojim vršnjacima. Za njih će mnogo veću važnost imati ono što kažu i misle njihovi prijatelji nego vi. Ali zapamtite, iako vas sa jedne strane deca guraju u stranu, sa druge im je neophodno da znaju da imaju vašu bezuslovnu ljubav i podršku, kao i sigurnost roditeljskog doma. U žustrim svađama i prepirkama, ma koliko ste besni, bolje je da ne izgovarate čuvenu rečenicu: „ Ukoliko ti ovde ne odgovara, možeš slobodno da ideš“.

Prijateljstva sa vršnjacima jesu važna ali roditelji još uvek više utiču na stavove od vršnjaka i važan su izvor podrške kada je reč o velikim životnim odlukama (kao izbor zanimanja, odlazak na studije u drugi grad i sl.). Mladi traže odobravanje roditelja, ali ne žele da se prema njima odnose kao prema deci.

Ponekad će roditelji morati da naprave korak u nazad, pruže deci slobodu i pokažu da im veruju da su sposobni da sami donesu ispravnu odluku. Iako će u tim odlukama vaše dete sigurno grešiti, pustite ga da samo „lupi glavom o zid“, onda mu pomozite da se opet „ uzdigne“ i po mogućstvu ga diskretno uputite na bolje izbore. Pridikovanje nikada ne pomaže i sva rešenja leže u roditeljskoj suptilnosti.

Na putu ka samostalnosti neizbežno je emocionalno udaljavanje od roditelja. Osim toga, javlja se i otpor prema odraslima i njihovim zahtevima. Kada dete odbacuje autoritet, kućne zadatke, izbegava roditeljska druženja i izlaske sa roditeljima ono želi da dokaže okolini da nije više dete. Ima roditelja koji u ovakvim situacijama popuštaju i dozvoljavaju mladima da rade šta žele i onih koji vrše pritisak u želji da adolescenta prilagode sopstvenim standardima. Važno je imati na umu da deca ovog uzrasta još uvek nemaju dovoljno znanja i iskustva za donošenje pravih odluka u svim vidovima života i potreban im je nadzor. Kako bi pomogli mladima u procesu osamostaljivanja dobro je kontrolu popustiti u onim područjima u kojima je adolescent sposoban da donese odluku, a mirnim razgovorom usmeriti ga u području u kojem pokazuje manju zrelost.

Potpuna zrelost

U poznoj fazi adolescencije vaše dete bi trebalo da „liči“ na zrelu osobu i da ima razvijen lični identitet. Mladi ljudi, iako to teško kada priznaju, u stvari se plaše odrastanja. Razlog je njihova podsvesna sumlja u ličnu sposobnost i iskustvo. Sasvim je uobičajeno da deca krive roditelje za svoje neuspehe. Međutim, ukoliko to nameravaju da čine i posle 25-te godine, onda ih definitivno treba posavetovati da se konsultuju sa psihologom. Posle 25-te godine mlada osoba treba da ima razvijen svoj identitet u svakom smislu i da zna kako da se nosi sa sopstvenim problemima i socijalnim konfliktima.


Izvor:najboljamamanasvetu

 

[belja91]

Kako preživeti adolescenta?

Kako preživeti adolescenta?

Sistemski pristup kaže da promena u jednom delu obavezno izaziva promenu u čitavom sistemu. Zato je, s obzirom na to da jedan član proživljava burnu promenu iz deteta u mladu odraslu osobu, potpuno opravdana tvrdnja da se porodica sa adolescentom nalazi se u najburnijoj fazi svog životnog ciklusa.

Najmlađi članovi porodice u fazi adolescencije prolaze kroz veoma značajan razvojni proces, praćen brojnim psihofizičkim promenama, a odnos roditelja prema tim promenama jedan je od ključnih faktora uspešnosti čitavog procesa. Porodica je dakle pred velikim izazovom, a na roditeljima je velika odgovornost.

Zato dragi roditelji, evo nekoliko informacija o vašem tinejdžeru, koje ste možda i sami znali, ali ste u buri dešavanja i osećanja, malo na njih zaboravili.

”Totalno drukčiji od drugih”…

Adolescencija je period koji ne odlikuje strpljenje i stoga, u svojoj potrebi za instant identifikacijom tj određivanju onog što autentično jesu, vaši adolescenti se pre svega određuju na osnovu onog što nisu. Prva tačka za poređenje ste naravno i na žalost vi, njihovi roditelji. Dakle, biti potpuno drugačiji od roditelja, kontrirati, negirati, izbegavati sugestije i savete, osnovni su principi kojima su u svojoj borbi za nezavisnost tinejdžeri vođeni.

Za vas je zato važno da se ne osetite ugroženim kada vaše dete odjednom počne da odgovara na nešto agresivniji način, kada odbija porodične rituale ili osporava neke osnovne porodične vrednosti i uverenja. Pustite adolescenta da kontrira i uvažite njegovo/njeno mišljenje. On/a najčešće samo testira sopstvene stavove na vama, a kontriranje nije izraz najdubljeg neslaganja kako vam često deluje, već samo nevešto izneta poruka ”ja imam mišljenje, poštuj to!”.

Ja i moja ekipa…

Drugi korak u identifikaciji jeste prihvatanje od strane određene izabrane grupe. Osećanje pripadnosti, nad kojim je porodica navikla da ima monopol, adolescentu sada u mnogo većoj meri uliva vršnjačka grupa, čijim normama i pravilima ponašanja se rado povinuje. Što je grupa specifičnija i drugačija od svih ostalih, više će samopouzdanja ulivati svojim mladim članovima. Oni se jedni drugima dive, pružaju podršku ali se i odmeravaju i takmiče, i sve je to veoma značajno za njihov razvoj.

Za roditelje, koji žele da održe dobar odnos sa svojim adolescentom, važno je da prihvate zlatno pravilo kada su u pitanju vršnjačke grupe: ”nemojte kritikovati drugare i drugarice svog deteta, jer će on/a to doživeti kao direktan atak na sebe”. To naravno ne znači da nećete registrovati i komentarisati ponašanja koja smatrate neadekvatnim ili opasnim, ali ako su u pitanju benigne stvari kao što je stil oblačenja, frizura, pirsinzi ili tetovaže, bolje se uzdržite od komentara.

Sam u svom svetu…

Adolescentima je jako važno da imaju prostor u kome mogu da se osame i slušajući muziku, ili obavljajući neke druge individualne aktivnosti kontempliraju o životu, smislu, i sebi u svetu. Njih prosto proganjaju misli o budućnosti, svetu odraslih i njihovoj misliji na ovoj zemlji.

Roditeljima je u taj njihov čarobni svet ulaz uglavnom zabranjen, i oni ne bi trebalo da pokušavaju da bez poziva uđu.

Uvažite potrebu za privatnošću svog deteta, imajte razumevanja za to da je njemu/njoj zanimljivije da satima ostane sam/a u sobi nego da ide na izlet sa vama i mlađom sestrom. Odolite iskušenju da saznate šta se dešava i ne čačkajte po sveskama, crtežima ili diskovima. Imajte poverenja u svoje dete, i napravite kontakt onda kada ste pozvani, ne pre.

Sam protiv svih…

Adolescenti ponekad veoma burno osvajaju pravo na samostalno odlučivanje i upravljanje sopstvenim vremenom. To se često ogleda kroz kašnjenja iz večernjih izlazaka i namerno kršenje nekih drugih porodičnih pravila.

Ovakva ponašanja su iritirajuća i roditelji na njih burno reaguju, ulazeći na taj način u začarani krug konflikata i nerazumevanja. Ono što ne vide je da kršenje pravila zapravo predstavlja test koji mlada osoba postavlja pred porodični sistem, iskušavajući na taj način njegovu fleksibilnost i sposobnost da se adaptira na promenu.

Zato je, pre nego što burno odreagujete i izreknete kaznu, veoma važno da oslušnete šta je to protiv čega ili za šta se vaš adolescent bori, i da se zapitate da li su pravila koja su napravljena za dečaka ili devojčicu od 10 godina podjednako primenjiva za mladića/devojku od 17?

Revidirajte pravila zajedno sa vašim detetom a onda očekujte da ih poštuje. To što se menjate i dozvoljavate promenu ne znači da gubite autoritet, već da se zdravo prilagođavate i samim tim povećavate verovatnoću da autoritet zadržite.

”Sasvim sam, prokleto sam…”

Iako su i sami prošli kroz period odrastanja, roditelji adolescenata kao da se sećaju ili samo lepih ili samo opasnih stvari. Kao da je adolescencija samo period bezbrižnosti, slobode i zabave s jedne, i rizični period u kome je jedino značajno izbeći opasne kandže droge i alkohola, s druge strane.

Osećanje neizvesnosti i nesigurnosti u sopstveni identitet se izgleda jako brzo zaboravi; ili borba za društveni status u okruženju koje visoko vrednuje neke kvalitete koje prosto nemamo, kao što su novac ili izuzetna fizička lepota. Zar ste zaista zaboravili tegobe razmatranja i shvatanja društvenih konstrukata kao što su religija i politika? A zatim i teškoće otkrivanja i razvijanja seksualnosti i muke uspostavljanja partnerskih odnosa?

Dugačka je lista dilema i nedoumica sa kojima se adolescenti suočavaju i koje predstavljaju prepreke na njihovom putu.

S druge strane, s obzirom na to da oni pre svega žele da budu odrasli, i da za to dobiju potvrdu okoline, nalaze se u poziciji iz koje je veoma teško tražiti pomoć i podršku. Zar je onda iznenađujuće što se češće nego što je uobičajeno osećaju krajnje usamljeno i neshvaćeno? I zar je onda čudno što ponekad izgledaju kao da nose ceo svet na svojim ramenima, i na vaše pitanje šta nije u redu odgovaraju odsečno – ”ništa”, i odlaze u svoju sobu?

Zato dragi roditelji, budite hrabri i imajte razumevanja. Znam, i pred vama su zbunjujući zahtevi – budite konzistentni ali fleksibilni, budite prisutni ali se ne mešajte, budite nežni ali nenametljivi, i još hiljadu slličnih. Naravno da vam sve to ponekad deluje preteško. Ali kada se osetite potpuno bespomoćno setite se najvažnijeg saveta – imajte poverenja.

Ta mlada osoba koju više ne razumete, nije tamo neki stranac. To je dete koje ste odgajali najbolje što ste umeli, i u koje ste pokušali da ulijete sve najbolje što znate. Sve to on/a nosi, samo sada mora sam/a da preispita i proveri. A ako na tom putu bude imao/la vas za pratioca i saradnika punog ljubavi i poverenja, provera će teći glatko i bez trzavica. Veoma uskoro vi ćete ispred sebe imati potpuno odraslu mladu osobu na koju ćete biti ponosni.

psihološki kutak