LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Abortusa dvaput više od porođaja
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- U Srbiji se ne rađa dovoljno dece ni za prostu reprodukciju. Namernih abortusa duplo više od porođaja, pišu "Večernje novosti".
sxc.huDemografska slika u Srbiji deluje prilično sumorno, i bez nade da se u budućnosti popravi! Nivo rađanja je za čak 32 odsto manji od potreba proste reprodukcije stanovništva, a prosečna stopa pala je ispod evropske.
"Još tokom osamdesetih zabeležen je trend blagog porasta broja žena koje nisu rodile nijedno dete u optimalnom dobu između 20 i 35 godina. Tokom devedesetih, on je intenziviran," kaže Mirjana Rašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Skoro 75 odsto devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44 odsto onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8 odsto između 30 i 34. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90 odsto ih je udato, a gotovo 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa, pišu "!Novosti".
Stopa prekida trudnoće u našoj zemlji među najvišima je u Evropi, govore poslednja istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Posle Srbije, najniži nivo rađanja imaju zemlje koje je teško pogodila recesija: Portugalija, Grčka i Italija (30 odsto ispod potreba proste zamene generacija), dok najviši imaju Irska, Francuska i zemlje severne Evrope (10 odsto ispod proste reprodukcije).
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na sve ovo treba dodati i da je udeo starog stanovništva u našoj ukupnoj populaciji veći od 17 odsto, da je 2010. bila 19. godina zaredom otkako se beleži negativan prirodni priraštaj i da danas spadamo u demografski najstarije nacije u Evropi, s prosečnom starošću stanovništva od 40 godina.
Da bi se zaustavio ovaj trend, 2008. je usvojena nacionalna Strategija podsticanja rađanja. Ona, međutim, do danas nije zaživela.
"Strategija je i dalje zbog nedostatka para zamrznuta. Mere su pogađale cilj, ali samo za jednu od njih - jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka za svako dete - bilo je potrebno od četiri do osam milijardi dinara," kaže Predrag Petrović iz Ministarstva rada i socijalne politike.
On dodaje da će "odmrzavanjem" Strategije morati da se pozabavi nova vlada, jer, u suprotnom, Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-godišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta!
Uz sve to, procene Centra za demografska istraživanja govore da će se očekivano trajanje života u 21. veku produžavati.
"Sada nam je očekivano trajanje života za žene 77 godina, a za muškarce 71. Do kraja veka žene će sigurno preći 80, a muškarci 75," kaže Ivan Marinković iz Centra.
Tako će se broj starijih od 65 godina povećati za trećinu, a broj starijih od 80 godina će se utrostručiti, pišu "Novosti". Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija, a stariji od 65 nadmašiće populaciju mlađu od 15.
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- U Srbiji se ne rađa dovoljno dece ni za prostu reprodukciju. Namernih abortusa duplo više od porođaja, pišu "Večernje novosti".
sxc.hu
"Još tokom osamdesetih zabeležen je trend blagog porasta broja žena koje nisu rodile nijedno dete u optimalnom dobu između 20 i 35 godina. Tokom devedesetih, on je intenziviran," kaže Mirjana Rašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Skoro 75 odsto devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44 odsto onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8 odsto između 30 i 34. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90 odsto ih je udato, a gotovo 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa, pišu "!Novosti".
Stopa prekida trudnoće u našoj zemlji među najvišima je u Evropi, govore poslednja istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Posle Srbije, najniži nivo rađanja imaju zemlje koje je teško pogodila recesija: Portugalija, Grčka i Italija (30 odsto ispod potreba proste zamene generacija), dok najviši imaju Irska, Francuska i zemlje severne Evrope (10 odsto ispod proste reprodukcije).
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na sve ovo treba dodati i da je udeo starog stanovništva u našoj ukupnoj populaciji veći od 17 odsto, da je 2010. bila 19. godina zaredom otkako se beleži negativan prirodni priraštaj i da danas spadamo u demografski najstarije nacije u Evropi, s prosečnom starošću stanovništva od 40 godina.
Da bi se zaustavio ovaj trend, 2008. je usvojena nacionalna Strategija podsticanja rađanja. Ona, međutim, do danas nije zaživela.
"Strategija je i dalje zbog nedostatka para zamrznuta. Mere su pogađale cilj, ali samo za jednu od njih - jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka za svako dete - bilo je potrebno od četiri do osam milijardi dinara," kaže Predrag Petrović iz Ministarstva rada i socijalne politike.
On dodaje da će "odmrzavanjem" Strategije morati da se pozabavi nova vlada, jer, u suprotnom, Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-godišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta!
Uz sve to, procene Centra za demografska istraživanja govore da će se očekivano trajanje života u 21. veku produžavati.
"Sada nam je očekivano trajanje života za žene 77 godina, a za muškarce 71. Do kraja veka žene će sigurno preći 80, a muškarci 75," kaže Ivan Marinković iz Centra.
Tako će se broj starijih od 65 godina povećati za trećinu, a broj starijih od 80 godina će se utrostručiti, pišu "Novosti". Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija, a stariji od 65 nadmašiće populaciju mlađu od 15.