LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Abeceda krize - slovo V, W, U ili L
Izvor: Tanjug
Beograd -- Svetski i domaći ekonomisti još nemaju odgovor na pitanje koliko je duboka globalna ekonomska kriza, ali su saglasni da će potrajati duže nego što se očekivalo.
(foto: JR3/sxc.hu)
Dubina krize se skraćeno opisuje slovima, pri čemu scenario sa oznakom W podrazumeva da će ona imati "duplo dno".
Taj naziv je prvi lansirao američki ekonomista Nurijel Rubini, poznat po tome što je još sredinom prošle decenije predvideo da će se svet suočiti sa globalnom recesijom, koja je počela u SAD u decembru 2007.
Scenario "udvojenog pada", koji se obeležava slovom W, podrazumeva da će ekonomska kriza dovesti privrede zemalja do dna i do recesije, pa će zemlje brzo krenuti putem oporavka, ali će zatim njihove ekonomije ponovo krenuti "nizbrdo".
Optimisti vide kretanje krize obliku slova V - da je kriza došla do dna i da će ići na gore, dok su pesimistička mišljenja da će kriza biti u stanju L trenda, prema kome je stigla do dna, a ravna situacija, bez pomaka će trajati duži vremenski period.
Saradnik Centra za slobodna tržišta Aleksandar Stevanović kaže da to što se pojavila nova kriza ne mora da znači da je u bilo kakvoj vezi sa starom krizom koja je potekla sa američkog tla.
"Zajednička karakteristika obe je da je reč o krizi regulatora, ali ne mora da znači nužno da su te dve krize povezane", tvrdi Stevanović.
"Prva kriza je zasnovana na krahu hipotekarnog tržišta u SAD, usled sumanutih državnih programa za kupovinu stanova i stanogradnje. Druga kriza, ako se dogodi, zasnivaće se na nerealnom državnom trošenju članica EU", naveo je on.
Stevanović kaže da je zajednički imenitelj obe - kriza državne intervencije i regulacije, ali napominje da su uzroci potpuno različiti. On ističe da je rano reći da li je reč i o institucionalnoj ili političkoj krizi, ali i naglašava da je u interesu EU da što pre pronađe institucionalni odgovor na izazove sa kojima se susreće.
"Lek je, po mom mišljenju, smanjenje potrošnje, socijalnih programa, plata u javnom sektoru i otvaranje prostora za privatne investicije", zaključio je Stevanović.
Ekonomista Nikola Fabris je zagovornik stava će se kriza kretati u obliku slova U, što znači da će ekonomska aktivnost opadati, određeni duži period će biti prisutna stagnacija, a zatim će krenuti blagi i postepeni privredni rast.
Stanje prikazano slovom U "podrazumeva da se određeni vremenski period zadržavate u krizi", objasnio je Fabris i napomenuo da su u borbi sa krizom zemlje primenjivale ekspanzivne fiskalne politike, koja su dovele do problema u javnim finansijama pojedinih zemalja, odnosno do toga da im bužeti i javni dugovi postanu neodrživi.
I monetarna politika je u periodu krize bila ekstenzivna, pa je došlo do rasta inflacije, naročito krajem prošle i početkom ove godine, tvrdi Fabris i naglašava da je sada potreban potpuni zaokret ka primeni restriktivne ekonomske politike, smanjenju nivoa tražnje, što će sve imati za posledicu otežane uslove poslovanja realnog sektora.
On ističe i da kriza koja se pojavila u EU, jeste kriza pojedinih nacionalnih budžeta i zemalja i da nema oblike globalne krize, ali ocenjuje da će svakako sva dešavanja uticati na Srbiju, imajući u vidu da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner.
Na pitanje da li su Mastrihtski kriterijumi (moraju da ih ispune zemlje koje žele bili deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom - evrom) dobro postavljeni, pa i kriterijum i da budžetski deficit ne sme da premaši tri odsto BDP-a, Fabris kaže da su kriterijumi bili dobro postavljeni, ali da su pojedine zemlje, poput Grčke, netačno izveštavale i prikazivale situaciju boljom nego što jeste.
Kada se pojavi kriza ona podrazumeva i preduzimanje netipičnih mera. Te mere su značile kršenje nekih pravila, a problem pojedinih zemalja bio je taj što su u tome otišle predaleko, zaključio je Fabris.
Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Olivije Blanšar ocenio je prošle godine, nakon izbijanja krize u Grčkoj, da se "sada čini da će svetska ekonomija izbeći recesiju u obliku slova W, ali da od mnogih faktora zavisi kako će se razvijati dužnička kriza u Evropi". On je upozorio da vlade moraju da snižavaju dugove, da se fiskalno konsoliduju jer sa deficitima kakve imaju ne mogu da nastave dalje.
Sa ocenom da će se kriza kretati kao kriva u obliku slova W slaže se profesor Dragan Đuričin, koji je pre dve godine ocenio da bi "svetska ekonomska kriza mogla postati institucionalna i politička, sa velikim i nepredvidivim socijalnim posledicama". "Svetska ekonomska kriza se pojavila kao kriza likvidnosti, zatim kao kriza kvaliteta aktive, produktivnosti, proizvodnje, konkurentnosti, a mogla bi se pretvoriti u institucionalnu i političku krizu sa velikim i nepredvidivim socijalnim posledicama", izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Svetski i domaći ekonomisti još nemaju odgovor na pitanje koliko je duboka globalna ekonomska kriza, ali su saglasni da će potrajati duže nego što se očekivalo.
(foto: JR3/sxc.hu)
Taj naziv je prvi lansirao američki ekonomista Nurijel Rubini, poznat po tome što je još sredinom prošle decenije predvideo da će se svet suočiti sa globalnom recesijom, koja je počela u SAD u decembru 2007.
Scenario "udvojenog pada", koji se obeležava slovom W, podrazumeva da će ekonomska kriza dovesti privrede zemalja do dna i do recesije, pa će zemlje brzo krenuti putem oporavka, ali će zatim njihove ekonomije ponovo krenuti "nizbrdo".
Optimisti vide kretanje krize obliku slova V - da je kriza došla do dna i da će ići na gore, dok su pesimistička mišljenja da će kriza biti u stanju L trenda, prema kome je stigla do dna, a ravna situacija, bez pomaka će trajati duži vremenski period.
Saradnik Centra za slobodna tržišta Aleksandar Stevanović kaže da to što se pojavila nova kriza ne mora da znači da je u bilo kakvoj vezi sa starom krizom koja je potekla sa američkog tla.
"Zajednička karakteristika obe je da je reč o krizi regulatora, ali ne mora da znači nužno da su te dve krize povezane", tvrdi Stevanović.
"Prva kriza je zasnovana na krahu hipotekarnog tržišta u SAD, usled sumanutih državnih programa za kupovinu stanova i stanogradnje. Druga kriza, ako se dogodi, zasnivaće se na nerealnom državnom trošenju članica EU", naveo je on.
Stevanović kaže da je zajednički imenitelj obe - kriza državne intervencije i regulacije, ali napominje da su uzroci potpuno različiti. On ističe da je rano reći da li je reč i o institucionalnoj ili političkoj krizi, ali i naglašava da je u interesu EU da što pre pronađe institucionalni odgovor na izazove sa kojima se susreće.
"Lek je, po mom mišljenju, smanjenje potrošnje, socijalnih programa, plata u javnom sektoru i otvaranje prostora za privatne investicije", zaključio je Stevanović.
Stanje prikazano slovom U "podrazumeva da se određeni vremenski period zadržavate u krizi", objasnio je Fabris i napomenuo da su u borbi sa krizom zemlje primenjivale ekspanzivne fiskalne politike, koja su dovele do problema u javnim finansijama pojedinih zemalja, odnosno do toga da im bužeti i javni dugovi postanu neodrživi.
I monetarna politika je u periodu krize bila ekstenzivna, pa je došlo do rasta inflacije, naročito krajem prošle i početkom ove godine, tvrdi Fabris i naglašava da je sada potreban potpuni zaokret ka primeni restriktivne ekonomske politike, smanjenju nivoa tražnje, što će sve imati za posledicu otežane uslove poslovanja realnog sektora.
On ističe i da kriza koja se pojavila u EU, jeste kriza pojedinih nacionalnih budžeta i zemalja i da nema oblike globalne krize, ali ocenjuje da će svakako sva dešavanja uticati na Srbiju, imajući u vidu da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner.
Na pitanje da li su Mastrihtski kriterijumi (moraju da ih ispune zemlje koje žele bili deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom - evrom) dobro postavljeni, pa i kriterijum i da budžetski deficit ne sme da premaši tri odsto BDP-a, Fabris kaže da su kriterijumi bili dobro postavljeni, ali da su pojedine zemlje, poput Grčke, netačno izveštavale i prikazivale situaciju boljom nego što jeste.
Kada se pojavi kriza ona podrazumeva i preduzimanje netipičnih mera. Te mere su značile kršenje nekih pravila, a problem pojedinih zemalja bio je taj što su u tome otišle predaleko, zaključio je Fabris.
Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Olivije Blanšar ocenio je prošle godine, nakon izbijanja krize u Grčkoj, da se "sada čini da će svetska ekonomija izbeći recesiju u obliku slova W, ali da od mnogih faktora zavisi kako će se razvijati dužnička kriza u Evropi". On je upozorio da vlade moraju da snižavaju dugove, da se fiskalno konsoliduju jer sa deficitima kakve imaju ne mogu da nastave dalje.
Sa ocenom da će se kriza kretati kao kriva u obliku slova W slaže se profesor Dragan Đuričin, koji je pre dve godine ocenio da bi "svetska ekonomska kriza mogla postati institucionalna i politička, sa velikim i nepredvidivim socijalnim posledicama". "Svetska ekonomska kriza se pojavila kao kriza likvidnosti, zatim kao kriza kvaliteta aktive, produktivnosti, proizvodnje, konkurentnosti, a mogla bi se pretvoriti u institucionalnu i političku krizu sa velikim i nepredvidivim socijalnim posledicama", izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije.