- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
A šta je sa kamatama na kredite?
Sve do nedelje štednje 2011 godine, NBS je mudro ćutala i puštala banke da rade ono što im je dozvoljeno – formiraju ponudu kamatnih stopa za štednju.
Jer, treba li podsećati, veliko nepoverenje ovdašnjeg stanovništva, poljuljano je odavno kako nestabilnom domaćom valutom, tako i propadanjem banaka sa državnim udelom na teret poreznih obveznika.
Štednja je vremenom, uz puno napora i promotivnih aktivnosti, uspela da se u velikoj meri prebaci u banke.
Naravno, same banke su svojom ponudom i zaslužne za to, jer su kamate na štednju u evrima u tom periodu išle i do fantastičnih osam odsto na godišnjem nivou.
Uoči prošlogodišnje Nedelje štednje, tadašnji guverner NBS Dejan Šoškić je održao sastanak sa predstavnicima poslovnih banaka upravo na temu zaustavljanja rasta kamatnih stopa na štednju, jer, kako je tada rečeno, “oscilacija kamatnih stopa može uticati na poskupljenje izvora finansiranja u bankarskom sistemu i stvaranje likvidnosnih debalansa“.
U saopštenjima „u rukavicama“, sada već bivši guverner je izjavio kako se nada “džentlmenskom sporazumu” sa bankama, koji ipak građanima ne bi trebalo da pošalje poruku da ne štede jer kamatne stope u Srbiji su ipak najviše u odnosu i na region i na Evropu.
I tu je gospodin Šoškić potpuno bio u pravu. Istina je, kamatne stope na depozite i dalje su najviše baš u Srbiji. Evo i nekih primera za to.
Ipak, guverner Šoškić je zaboravio i jednu bitniju činjenicu – u Srbiji su najveće i kamatne stope na kredite!
Džentlmenski dogovor ili ne, tek većina banaka je prošle godine u zvaničnoj ponudi zadržala postojeći nivo kamatnih stopa na štednju – prosečno pet odsto na štednju u evrima, odnosno 11 odsto na štednju u dinarima.
I bez obzira na „ograničenje“ kamatnih stopa, prikupljena štednja u Nedelji štednje prošle godine je bila oko 500 miliona dinara za dinarsku štednju, odnosno 100 miliona evra za štednju u evrima.
Samo one uporne štediše sa malo većim iznosima štednog uloga su u pregovorima sa bankama uspele da izdejstvuju veće kamatne stope od zvanično ponuđenih.
Obični građani su se nadali se da će taj „džentlmenski sporazum“ rezultirati konačno i jeftinijim kreditima, što bi znatno olakšalo stanje u njihovim već dobrano ispražnjenim novčanicima.
Uostalom, to je i bio i proklamovani rezultat te ideje.
Međutim, od najavljenog rezultata u međuvremenu se nije ništa desilo.
Naime, iako kamatne stopa - kako aktivne (one koje banke obračunavaju na plasmane), tako i pasivne (one koje se daju na depozite) - imaju samo blagu tendenciju pada (prosečno oko 1 odsto godišnje), efekat očekivanog smanjenja kamatnih stopa na plasmane fizičkim i pravnim licima je izostao.
A Centralna banke je i ove godine, ovaj put na čelu sa novom guvernerkom Jorgovankom Tabaković, nastavila politiku bivšeg guvernera.
Istina, ove godine NBS nije ni pokušala da postigne dogovor sa bankama, već je samo izdala upozorenje da banke ne vode nerazumnu utakmicu u trci za privlačenje štednje kako bi se predupredile posledice eventualnog urušavanja finansijskog sistema.
Bez obzira na tendenciju NBS da iz godine u godinu pod kontrolom drži kamatne stope na depozite,građani Srbije i dalje plaćaju najskuplje kredite, najskuplje kreditne kartice, najskuplje dozvoljene pozajmice, a o nedozvoljenim kategorijama (nedozvoljeni minus, docnja po karticama, kreditima) ne treba ni govoriti.
Kad je već tako, zašto onda banke građanima ne bi plaćale veće kamate na sredstva koja ovi ulože kod njih.
Jasno je da razlika koju banka ostvari na kamatama koje daje na depozite i one koje uzimaju na kredite i ostale plasmane, ide upravo u korist banke, a ne u našu korist.
Naime, ukoliko jedna banka na depozite u evrima daje prosečnu kamatnu stopu od 2,60 odsto, a kredite u evrima plasira sa prosečnom kamatnom stopom od 12,35 odsto, onda je zarada u razlici kamatnih stopa od 9,75 odsto i više nego očigledna.
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Prosečne kamate[/TD]
[TD]Evropska unija[/TD]
[TD]Srbija (dinar)[/TD]
[TD]Srbija (evro)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit do 1 godine[/TD]
[TD]2.66 %[/TD]
[TD]4.28 %[/TD]
[TD]9.95 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit od 1 do 2 god.[/TD]
[TD]2.76 %[/TD]
[TD]3.96 %[/TD]
[TD]10.11 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit više od 2 god[/TD]
[TD]2.51 %[/TD]
[TD]4.63 %[/TD]
[TD]8.05 %[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Prosečne kamatne stope[/TD]
[TD]Hrvatska (evro)[/TD]
[TD]Hrvatska (kuna)[/TD]
[TD]Makedonija (evro)[/TD]
[TD]Makedonija (denar)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Kratkoročni depoziti[/TD]
[TD]2.90 %[/TD]
[TD]3.48 %[/TD]
[TD]2.4 %[/TD]
[TD]3.4 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Dugoročni depoziti[/TD]
[TD]3.81 %[/TD]
[TD]4.71 %[/TD]
[TD]3.7 %[/TD]
[TD]6.5 %[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izvor:
B92.net
Sve do nedelje štednje 2011 godine, NBS je mudro ćutala i puštala banke da rade ono što im je dozvoljeno – formiraju ponudu kamatnih stopa za štednju.
Jer, treba li podsećati, veliko nepoverenje ovdašnjeg stanovništva, poljuljano je odavno kako nestabilnom domaćom valutom, tako i propadanjem banaka sa državnim udelom na teret poreznih obveznika.
Štednja je vremenom, uz puno napora i promotivnih aktivnosti, uspela da se u velikoj meri prebaci u banke.
Naravno, same banke su svojom ponudom i zaslužne za to, jer su kamate na štednju u evrima u tom periodu išle i do fantastičnih osam odsto na godišnjem nivou.
Uoči prošlogodišnje Nedelje štednje, tadašnji guverner NBS Dejan Šoškić je održao sastanak sa predstavnicima poslovnih banaka upravo na temu zaustavljanja rasta kamatnih stopa na štednju, jer, kako je tada rečeno, “oscilacija kamatnih stopa može uticati na poskupljenje izvora finansiranja u bankarskom sistemu i stvaranje likvidnosnih debalansa“.
U saopštenjima „u rukavicama“, sada već bivši guverner je izjavio kako se nada “džentlmenskom sporazumu” sa bankama, koji ipak građanima ne bi trebalo da pošalje poruku da ne štede jer kamatne stope u Srbiji su ipak najviše u odnosu i na region i na Evropu.
I tu je gospodin Šoškić potpuno bio u pravu. Istina je, kamatne stope na depozite i dalje su najviše baš u Srbiji. Evo i nekih primera za to.
Ipak, guverner Šoškić je zaboravio i jednu bitniju činjenicu – u Srbiji su najveće i kamatne stope na kredite!
Džentlmenski dogovor ili ne, tek većina banaka je prošle godine u zvaničnoj ponudi zadržala postojeći nivo kamatnih stopa na štednju – prosečno pet odsto na štednju u evrima, odnosno 11 odsto na štednju u dinarima.
I bez obzira na „ograničenje“ kamatnih stopa, prikupljena štednja u Nedelji štednje prošle godine je bila oko 500 miliona dinara za dinarsku štednju, odnosno 100 miliona evra za štednju u evrima.
Samo one uporne štediše sa malo većim iznosima štednog uloga su u pregovorima sa bankama uspele da izdejstvuju veće kamatne stope od zvanično ponuđenih.
Obični građani su se nadali se da će taj „džentlmenski sporazum“ rezultirati konačno i jeftinijim kreditima, što bi znatno olakšalo stanje u njihovim već dobrano ispražnjenim novčanicima.
Uostalom, to je i bio i proklamovani rezultat te ideje.
Međutim, od najavljenog rezultata u međuvremenu se nije ništa desilo.
Naime, iako kamatne stopa - kako aktivne (one koje banke obračunavaju na plasmane), tako i pasivne (one koje se daju na depozite) - imaju samo blagu tendenciju pada (prosečno oko 1 odsto godišnje), efekat očekivanog smanjenja kamatnih stopa na plasmane fizičkim i pravnim licima je izostao.
A Centralna banke je i ove godine, ovaj put na čelu sa novom guvernerkom Jorgovankom Tabaković, nastavila politiku bivšeg guvernera.
Istina, ove godine NBS nije ni pokušala da postigne dogovor sa bankama, već je samo izdala upozorenje da banke ne vode nerazumnu utakmicu u trci za privlačenje štednje kako bi se predupredile posledice eventualnog urušavanja finansijskog sistema.
Bez obzira na tendenciju NBS da iz godine u godinu pod kontrolom drži kamatne stope na depozite,građani Srbije i dalje plaćaju najskuplje kredite, najskuplje kreditne kartice, najskuplje dozvoljene pozajmice, a o nedozvoljenim kategorijama (nedozvoljeni minus, docnja po karticama, kreditima) ne treba ni govoriti.
Kad je već tako, zašto onda banke građanima ne bi plaćale veće kamate na sredstva koja ovi ulože kod njih.
Jasno je da razlika koju banka ostvari na kamatama koje daje na depozite i one koje uzimaju na kredite i ostale plasmane, ide upravo u korist banke, a ne u našu korist.
Naime, ukoliko jedna banka na depozite u evrima daje prosečnu kamatnu stopu od 2,60 odsto, a kredite u evrima plasira sa prosečnom kamatnom stopom od 12,35 odsto, onda je zarada u razlici kamatnih stopa od 9,75 odsto i više nego očigledna.
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Prosečne kamate[/TD]
[TD]Evropska unija[/TD]
[TD]Srbija (dinar)[/TD]
[TD]Srbija (evro)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit do 1 godine[/TD]
[TD]2.66 %[/TD]
[TD]4.28 %[/TD]
[TD]9.95 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit od 1 do 2 god.[/TD]
[TD]2.76 %[/TD]
[TD]3.96 %[/TD]
[TD]10.11 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Depozit više od 2 god[/TD]
[TD]2.51 %[/TD]
[TD]4.63 %[/TD]
[TD]8.05 %[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Prosečne kamatne stope[/TD]
[TD]Hrvatska (evro)[/TD]
[TD]Hrvatska (kuna)[/TD]
[TD]Makedonija (evro)[/TD]
[TD]Makedonija (denar)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Kratkoročni depoziti[/TD]
[TD]2.90 %[/TD]
[TD]3.48 %[/TD]
[TD]2.4 %[/TD]
[TD]3.4 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Dugoročni depoziti[/TD]
[TD]3.81 %[/TD]
[TD]4.71 %[/TD]
[TD]3.7 %[/TD]
[TD]6.5 %[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izvor:
B92.net