Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
A od zemljaka – tri milijarde evra
Građani zaposleni u inostranstvu su u prvih 11 meseci prošle godine poslali u Srbiju više od tri milijarde evra, podatak je Narodne banke Srbije (NBS).
U poređenju sa 2008. godinom priliv je bio veći za oko 700 miliona evra ili oko 27 odsto, piše "Politika".
Podatke o deviznom prilivu po osnovu doznaka fizičkih lica NBS dobija od poslonih banaka, ali mnogi novac ne šalju preko banke, nego donose, tako da je suma možda i veća, navode analitičari.
Po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.
"To što smo proteklih godina za oko petinu više trošili nego što smo proizvodili, dobrim delom se pokrivalo obilnom pomoći Srba iz dijaspore", ukazuje magistar Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
"Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF, čiji se krediti smatraju veoma povoljnim”, rekao je on.
Nikolić podseća da su doznake bitan činilac i povećanja devizne štednje (s jedne milijarde 2003. na više od šest milijardi evra na kraju 2009).
Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i višestruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.
"Ipak, samo mali procenat deviznih doznaka je korišćen za štednju i za ono što se naziva produktivnim investicijama, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta", kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Izvor: Politika
Građani zaposleni u inostranstvu su u prvih 11 meseci prošle godine poslali u Srbiju više od tri milijarde evra, podatak je Narodne banke Srbije (NBS).
U poređenju sa 2008. godinom priliv je bio veći za oko 700 miliona evra ili oko 27 odsto, piše "Politika".
Podatke o deviznom prilivu po osnovu doznaka fizičkih lica NBS dobija od poslonih banaka, ali mnogi novac ne šalju preko banke, nego donose, tako da je suma možda i veća, navode analitičari.
Po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.
"To što smo proteklih godina za oko petinu više trošili nego što smo proizvodili, dobrim delom se pokrivalo obilnom pomoći Srba iz dijaspore", ukazuje magistar Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
"Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF, čiji se krediti smatraju veoma povoljnim”, rekao je on.
Nikolić podseća da su doznake bitan činilac i povećanja devizne štednje (s jedne milijarde 2003. na više od šest milijardi evra na kraju 2009).
Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i višestruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.
"Ipak, samo mali procenat deviznih doznaka je korišćen za štednju i za ono što se naziva produktivnim investicijama, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta", kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Izvor: Politika