- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
BEOGRAD 21. 03. 2010
PRESS
A koju pastu za zube vi koristite?
Građani na meti neželjnih reklamnih flajera, SMS poruka, telefonskih poziva i akvizitera. Iako postoje mogućnosti da tome stanu na put, u praksi trpe teror neumesnosti
Građani svakodnevno zatiču reklamne poruke ispred stanova, u poštanskim sandučićima i na šoferšajbnama. Uz to idu i gomile komercijalnih SMS poruka, telefonski pozivi anketara, akviziteri koji zvone na vrata, što već prerasta u uznemiravanje i narušavanje privatnosti. Teoretski, postoje mogućnosti da se svemu tome stane na put, ali u praksi većina trpi teror tuđe neumesnosti.
SMS odbrana
Sva tri mobilna operatera u Srbiji korisnicima omogućavaju da stopiraju SMS poruke komercijalnog ili reklamnog tipa.
TELEKOM Ima opciju deaktiviranja komercijalnih poruka kojom se automatski stopiraju sve vrste ovakvih „SMS spamova".
TELENOR Ova opcija je moguća ako navedete sa kog broja ili korisničkog servisa ne želite da vam stižu poruke.
VIP Ovu opciju korisnici podešavaju sami, prateći uputstvo operatera.
Horor počinje već kada krenete od kuće. Na kvakama i otiračima vas dočekuju flajeri nove picerije, u prepunom sandučetu je brdo reklama frizera, zubara, salona lepote, veterinara, promotivnih akcija u prodavnicama... Dođete do kola, a tamo se šarene ponude agencija za registraciju vozila, alarma i sigurnosnih sistema, novih guma i akumulatora, vizitke „ozbiljnog kupca"... U toku dana stižu vam raznorazne SMS poruke u kojima vas obaveštavaju o sniženjima, rasprodajama, nagradnim igrama.
Najgore je nedeljom
Dolazite kući posle napornog radnog dana i taman ste legli, ali zvoni vam fiksni telefon. Glas sa druge strane vas pita koji prašak za veš koristite, da li ste zainteresovani za prezentaciju lonaca, da li znate nekoga ko želi posao... A hit je vikendom, kada su svi kod kuće pa je i navala najveća. Kucaju vam prodavci zavesa i posteljina, istraživači tržišta, razni anketari, sektaši, ljudi koji nude „čudo od usisivača".
Zato ne čudi što skoro svaka zgrada uvodi interfone i video-nadzor. Ne čudi ni to što mnogi na ulazima ističu upozorenje da je zabranjeno ubacivanje letaka u sandučiće. Kolika je vajda od te zabrane vidi se po brdima šarenih papira raskupusanih po celom holu. Kako se onda zaštititi od tolike količine nepoželjnih reklama i usluga?
- Teško! Jer da je lako ne bismo svakog dana nailazili na gomilu papira u poštanskim sandučićima, dobijali gomilu SMS poruka i imali raznorazne ponude od raznih ljudi. Propisi su u tom delu jasni i obavezuju drugu stranu da takve informacije može da šalje potrošačima samo uz njihovu saglasnost. Trebalo bi da prethodno postoji upitnik iz kojeg bi se videlo da li vi kao potrošač želite da primite neke informaciju. Nažalost, to niko ne poštuje. Problem sa neetičkim reklamiranjem proizvoda je zaista velik - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
Zakon samo na papiru
On dodaje da bi građane od agresivnih reklama trebalo da štiti Zakon o oglašavanju, a delimično i Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti privatnosti. Zakon o zaštiti privatnosti se odnosi na to kako je neko mogao da dođe do vaših podataka, kućne adrese ili broja telefona kada vam se lično obraća, ako vi vaše podatke niste ostavili nekome da bi on mogao da vam se obrati. Bogosavljević otkriva da je pokret zbog problema sa ličnim podacima imao mnogo pritužbi potrošača.
Ivan Stanković, direktor agencije „Komunis" i stručnjak za advertajzing, kaže da Zakon o oglašavanju reguliše polje reklama i određuje šta je ono što se sme, a šta je ono što ne sme da se radi. Međutim, ni ovog, kao ni Zakona o zaštiti privatnosti, skoro niko se ne pridražava.
- Zakoni treba da se sprovode. Slažem se da bez izričite saglasnosti ne smete da dobijete SMS komercijalnu poruku. Ja poludim kad mi stigne takva poruka jer je to zalaženje u privatnost! U normalnom svetu ne mogu da se šalju takve poruke bez pisanog pristanka. Kada radimo sa klijentima SMS kampanje, tražimo od osobe koja je u pitanju da pismeno da saglasnost da hoće da prima takve poruke - priča Stanković.
On objašnjava da je ubacivanje flajera i ostavljanje reklama pod brisač automobila nešto što može da se prijavi nadležnoj inspekciji. Međutim, problem je u tome što oni koji se na ovaj način oglašavaju građanima ne ostavljaju izbor.
Zaštitnik građana se zaštitio od sms poruka
Zaštitnik građana Saša Janković priznaje da su i njega nervirale SMS reklame, pa je od mobilnog operatera tražio da mu više ne stižu.
- Pri zaključivanju ugovora o bilo kojim uslugama, pa i sa mobilnim operaterom, može se tražiti da se ne primaju poruke reklamne sadržine. Ako operater tu opciju ne omogućava, postoje i drugi operateri. Ta opcija bi trebalo da postoji. Ja sam kao građanin od „Telenora" tražio da ne dobijam reklame i prestale su da mi stižu. Ne znam da li je to zato što sam ja u pitanju ili zato što sam građanin - kaže Janković.
- Kod telefonskog anketiranja mi možemo reći „Neću, hvala" i završiti razgovor. Međutim, ako vam neko ostavlja flajere u sanduče ili pod brisač, vi tu ne možete ništa jer vas to čeka. Protiv sam zadiranja u privatnost na takav način. Mislim da je to loše i može da ima vrlo negativne posledice po onoga ko to tako radi, jer budi agresivnost kod primaoca i tako se postiže potpuno suprotan efekat od željenog. To rade prilično neuki ljudi i to ne treba podržavati - smatra Stanković.
Žrtve i na ulici
Saša Janković, zaštitnik građana, koga smo pitali da li on može nešto da učini da se spreči maltretiranje građana, kaže da je i sam žrtva reklamiranja. On smatra da su građani bombardovani reklamama sa svih strana, uključujući i ulicu gde samo još treba da se saginjemo da bismo mogli da prođemo.
- Moj posao je da kontrolišem rad državnih organa i ukoliko u bilo kom zakonu ima neka odredba koja štiti građane od reklama, onda treba tražiti od onoga ko tu odredbu sprovodi da radi svoj posao. Znam da u Zakonu o radiodifuziji postoje takve odredbe za koje je i sam radiodifuzni savet rekao da se ne poštuju. Očekujem od radiodifuznog saveta da prema televizijama počne da sprovodi te propise koji se tiču trajanja reklama. Ali, postoji još niz propisa koji se tiču reklama. Voleo bih da reklama ima manje i da ne budu tako nametljive. Ali ja mogu da reagujem tek ako neki državni organ ne uradi svoj posao i ako se onda neko obrati zaštitniku građana - objašnjava Janković.
ANA MITIĆ
PRESS
A koju pastu za zube vi koristite?
Građani na meti neželjnih reklamnih flajera, SMS poruka, telefonskih poziva i akvizitera. Iako postoje mogućnosti da tome stanu na put, u praksi trpe teror neumesnosti
Građani svakodnevno zatiču reklamne poruke ispred stanova, u poštanskim sandučićima i na šoferšajbnama. Uz to idu i gomile komercijalnih SMS poruka, telefonski pozivi anketara, akviziteri koji zvone na vrata, što već prerasta u uznemiravanje i narušavanje privatnosti. Teoretski, postoje mogućnosti da se svemu tome stane na put, ali u praksi većina trpi teror tuđe neumesnosti.
SMS odbrana
Sva tri mobilna operatera u Srbiji korisnicima omogućavaju da stopiraju SMS poruke komercijalnog ili reklamnog tipa.
TELEKOM Ima opciju deaktiviranja komercijalnih poruka kojom se automatski stopiraju sve vrste ovakvih „SMS spamova".
TELENOR Ova opcija je moguća ako navedete sa kog broja ili korisničkog servisa ne želite da vam stižu poruke.
VIP Ovu opciju korisnici podešavaju sami, prateći uputstvo operatera.
Horor počinje već kada krenete od kuće. Na kvakama i otiračima vas dočekuju flajeri nove picerije, u prepunom sandučetu je brdo reklama frizera, zubara, salona lepote, veterinara, promotivnih akcija u prodavnicama... Dođete do kola, a tamo se šarene ponude agencija za registraciju vozila, alarma i sigurnosnih sistema, novih guma i akumulatora, vizitke „ozbiljnog kupca"... U toku dana stižu vam raznorazne SMS poruke u kojima vas obaveštavaju o sniženjima, rasprodajama, nagradnim igrama.
Najgore je nedeljom
Dolazite kući posle napornog radnog dana i taman ste legli, ali zvoni vam fiksni telefon. Glas sa druge strane vas pita koji prašak za veš koristite, da li ste zainteresovani za prezentaciju lonaca, da li znate nekoga ko želi posao... A hit je vikendom, kada su svi kod kuće pa je i navala najveća. Kucaju vam prodavci zavesa i posteljina, istraživači tržišta, razni anketari, sektaši, ljudi koji nude „čudo od usisivača".
Zato ne čudi što skoro svaka zgrada uvodi interfone i video-nadzor. Ne čudi ni to što mnogi na ulazima ističu upozorenje da je zabranjeno ubacivanje letaka u sandučiće. Kolika je vajda od te zabrane vidi se po brdima šarenih papira raskupusanih po celom holu. Kako se onda zaštititi od tolike količine nepoželjnih reklama i usluga?
- Teško! Jer da je lako ne bismo svakog dana nailazili na gomilu papira u poštanskim sandučićima, dobijali gomilu SMS poruka i imali raznorazne ponude od raznih ljudi. Propisi su u tom delu jasni i obavezuju drugu stranu da takve informacije može da šalje potrošačima samo uz njihovu saglasnost. Trebalo bi da prethodno postoji upitnik iz kojeg bi se videlo da li vi kao potrošač želite da primite neke informaciju. Nažalost, to niko ne poštuje. Problem sa neetičkim reklamiranjem proizvoda je zaista velik - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
Zakon samo na papiru
On dodaje da bi građane od agresivnih reklama trebalo da štiti Zakon o oglašavanju, a delimično i Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti privatnosti. Zakon o zaštiti privatnosti se odnosi na to kako je neko mogao da dođe do vaših podataka, kućne adrese ili broja telefona kada vam se lično obraća, ako vi vaše podatke niste ostavili nekome da bi on mogao da vam se obrati. Bogosavljević otkriva da je pokret zbog problema sa ličnim podacima imao mnogo pritužbi potrošača.
Ivan Stanković, direktor agencije „Komunis" i stručnjak za advertajzing, kaže da Zakon o oglašavanju reguliše polje reklama i određuje šta je ono što se sme, a šta je ono što ne sme da se radi. Međutim, ni ovog, kao ni Zakona o zaštiti privatnosti, skoro niko se ne pridražava.
- Zakoni treba da se sprovode. Slažem se da bez izričite saglasnosti ne smete da dobijete SMS komercijalnu poruku. Ja poludim kad mi stigne takva poruka jer je to zalaženje u privatnost! U normalnom svetu ne mogu da se šalju takve poruke bez pisanog pristanka. Kada radimo sa klijentima SMS kampanje, tražimo od osobe koja je u pitanju da pismeno da saglasnost da hoće da prima takve poruke - priča Stanković.
On objašnjava da je ubacivanje flajera i ostavljanje reklama pod brisač automobila nešto što može da se prijavi nadležnoj inspekciji. Međutim, problem je u tome što oni koji se na ovaj način oglašavaju građanima ne ostavljaju izbor.
Zaštitnik građana se zaštitio od sms poruka
Zaštitnik građana Saša Janković priznaje da su i njega nervirale SMS reklame, pa je od mobilnog operatera tražio da mu više ne stižu.
- Pri zaključivanju ugovora o bilo kojim uslugama, pa i sa mobilnim operaterom, može se tražiti da se ne primaju poruke reklamne sadržine. Ako operater tu opciju ne omogućava, postoje i drugi operateri. Ta opcija bi trebalo da postoji. Ja sam kao građanin od „Telenora" tražio da ne dobijam reklame i prestale su da mi stižu. Ne znam da li je to zato što sam ja u pitanju ili zato što sam građanin - kaže Janković.
- Kod telefonskog anketiranja mi možemo reći „Neću, hvala" i završiti razgovor. Međutim, ako vam neko ostavlja flajere u sanduče ili pod brisač, vi tu ne možete ništa jer vas to čeka. Protiv sam zadiranja u privatnost na takav način. Mislim da je to loše i može da ima vrlo negativne posledice po onoga ko to tako radi, jer budi agresivnost kod primaoca i tako se postiže potpuno suprotan efekat od željenog. To rade prilično neuki ljudi i to ne treba podržavati - smatra Stanković.
Žrtve i na ulici
Saša Janković, zaštitnik građana, koga smo pitali da li on može nešto da učini da se spreči maltretiranje građana, kaže da je i sam žrtva reklamiranja. On smatra da su građani bombardovani reklamama sa svih strana, uključujući i ulicu gde samo još treba da se saginjemo da bismo mogli da prođemo.
- Moj posao je da kontrolišem rad državnih organa i ukoliko u bilo kom zakonu ima neka odredba koja štiti građane od reklama, onda treba tražiti od onoga ko tu odredbu sprovodi da radi svoj posao. Znam da u Zakonu o radiodifuziji postoje takve odredbe za koje je i sam radiodifuzni savet rekao da se ne poštuju. Očekujem od radiodifuznog saveta da prema televizijama počne da sprovodi te propise koji se tiču trajanja reklama. Ali, postoji još niz propisa koji se tiču reklama. Voleo bih da reklama ima manje i da ne budu tako nametljive. Ali ja mogu da reagujem tek ako neki državni organ ne uradi svoj posao i ako se onda neko obrati zaštitniku građana - objašnjava Janković.
ANA MITIĆ