LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]77 godina od Pupinove smrti[/h] B92
"Priča Pupinovog života, kako ju je sam ispričao u svojoj autobiografiji, uzbudljiva je kao i bilo koje od njegovih naučnih otrića i otkriva nam jednu od najšarmantnijih i najljubaznijih ličnosti XX veka…", piše Vašington Post povodom smrti ovog velikog naučnika, 12. marta 1935. godine.
Mural sa Pupinom u Narodnom domu u Idvoru
Povodom smrti velikog naučnika Lajon Fels, je tog dana u Vašington postu napisao: "Priča Pupinovog života, kako ju je sam ispričao u svojoj autobiografiji, uzbudljiva je kao i bilo koje od njegovih naučnih otrića i otkriva nam jednu od najšarmantnijih i najljubaznijih ličnosti XX veka…"
"Njegov karakter zračio je jednostavnošću, skromnošću i iznad svega saosećanjem punim ljubavi. Ja sam ga dobro poznavao i bilo je nemoguće da pričate pet minuta sa njim, a da ne osetite njegovu zračeću dobronamernost.", kaže dalje Fels.
Mihajlo Idvorski Pupin patentirao je 35 pronalazaka. Najpoznatiji su njegovi kalemovi, ali je možda još značajniji podatak da je od tri komponente na kojima se baziraju informacione tehnologije i koje sadrže svi elektronski uređaji: ispravljač, oscilator i pojačavač, naš naučnik patentirao dve. Takođe je značajan njegov doprinos Rentgenovom otkriću. A jedna činjenica gotovo i da se ne spominje: za primenu ultrazvuka u otkrivanju podmornica Pupin je dobio najviše priznanje američkog predsednika. Pored ovog dobio je još devet izuzetnih medalja i nagrada, primio je 20 počasnih doktorata, objavio je 36 naučnih radova u najpoznatijim naučnim časopisima, kao i na desetine govora i ekspozea za naučne skupove instituta i akademija.
Uz obiman naučni rad bio je profesor preko tri decenije na Univerzitetu Kolumbija. Jedan od četiri nobelovca kojima je Pupin bio učitelj i mentor, Edvin Armstrong, istakao je da "samo oni njegovi učenici koji su odabrali obeshrabrujući put koji je sudbina dodelila svima koji se bave istraživanjem, mogu doznati kakvu je svetlost inspiracije bacio na taj put. Olakšao im je da ga prate. Pupinova sposobnost da jasno uoči osnovu problema, njegova hrabrost pri suočavanju sa velikim teškoćama i njegovo potpuno odbijanje da prizna poraz i pored novih i novih neuspeha, bili su primer koji je morao da stimuliše energiju i maštu onih oko njega."
Bio je predsednik Njujorške akademije nauka, ali i američkog društva za unapređenja nauke, kao i Instituta radio inženjera Amerike i Američkog instituta inženjera elektrotehnike.
Nadgrobni spomenik Osnovao je Srpsku narodnu odbranu u Americi, organizovao je Kolo srpskih sestara, kao i Savez zajedničkih Srba Sloga. Takođe osniva i fondove kojima je pomagao i finansirao na desetine projekata, izdanja, đaka, umetnika: Fond "Pijade Aleksić Pupin", Fond "Mihajla Pupina" i Zadužbinu "Mihajla Pupina" pri Narodnom istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu.
"Prvi cilj nauke", piše Mihajlo Pupin, "jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode. To vodi razumevanju koje nam pruža uvid u večitu istinu, a istina nas čini slobodnim."
Idvor se svake godine uz pomen seti Mihajla Pupina. Njegova zadužbina, škola u koju je išao, kuća u kojoj je rođen, crkva u kojoj je kršten, grob njegovih roditelja, kao i stari krst u kome je video simbol vere i znanja i danas su snažni podsetnik na izuzetnog naučnika i čoveka.
"Priča Pupinovog života, kako ju je sam ispričao u svojoj autobiografiji, uzbudljiva je kao i bilo koje od njegovih naučnih otrića i otkriva nam jednu od najšarmantnijih i najljubaznijih ličnosti XX veka…", piše Vašington Post povodom smrti ovog velikog naučnika, 12. marta 1935. godine.
Mural sa Pupinom u Narodnom domu u Idvoru
"Njegov karakter zračio je jednostavnošću, skromnošću i iznad svega saosećanjem punim ljubavi. Ja sam ga dobro poznavao i bilo je nemoguće da pričate pet minuta sa njim, a da ne osetite njegovu zračeću dobronamernost.", kaže dalje Fels.
Mihajlo Idvorski Pupin patentirao je 35 pronalazaka. Najpoznatiji su njegovi kalemovi, ali je možda još značajniji podatak da je od tri komponente na kojima se baziraju informacione tehnologije i koje sadrže svi elektronski uređaji: ispravljač, oscilator i pojačavač, naš naučnik patentirao dve. Takođe je značajan njegov doprinos Rentgenovom otkriću. A jedna činjenica gotovo i da se ne spominje: za primenu ultrazvuka u otkrivanju podmornica Pupin je dobio najviše priznanje američkog predsednika. Pored ovog dobio je još devet izuzetnih medalja i nagrada, primio je 20 počasnih doktorata, objavio je 36 naučnih radova u najpoznatijim naučnim časopisima, kao i na desetine govora i ekspozea za naučne skupove instituta i akademija.
Uz obiman naučni rad bio je profesor preko tri decenije na Univerzitetu Kolumbija. Jedan od četiri nobelovca kojima je Pupin bio učitelj i mentor, Edvin Armstrong, istakao je da "samo oni njegovi učenici koji su odabrali obeshrabrujući put koji je sudbina dodelila svima koji se bave istraživanjem, mogu doznati kakvu je svetlost inspiracije bacio na taj put. Olakšao im je da ga prate. Pupinova sposobnost da jasno uoči osnovu problema, njegova hrabrost pri suočavanju sa velikim teškoćama i njegovo potpuno odbijanje da prizna poraz i pored novih i novih neuspeha, bili su primer koji je morao da stimuliše energiju i maštu onih oko njega."
Bio je predsednik Njujorške akademije nauka, ali i američkog društva za unapređenja nauke, kao i Instituta radio inženjera Amerike i Američkog instituta inženjera elektrotehnike.
Nadgrobni spomenik
"Prvi cilj nauke", piše Mihajlo Pupin, "jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode. To vodi razumevanju koje nam pruža uvid u večitu istinu, a istina nas čini slobodnim."
Idvor se svake godine uz pomen seti Mihajla Pupina. Njegova zadužbina, škola u koju je išao, kuća u kojoj je rođen, crkva u kojoj je kršten, grob njegovih roditelja, kao i stari krst u kome je video simbol vere i znanja i danas su snažni podsetnik na izuzetnog naučnika i čoveka.