LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]2011. mačji kašalj za ono što sledi
[/h] Izvor: business.hr, vijesti.me
London -- Najbolja stvar u vezi sa 2011. je ta što će se verovatno pokazati boljom od 2012. godine”, kaže nobelovac Džozef Štiglic u analizi za Gulf Tajms.
Štiglic navodi da je kolaps koje su izazavale političke odluke u SAD, ali i ekonomska kriza u Evropi, mačji kašalj za ono šta bi nas moglo čekati naredne godine.
Kako kaže, najviše će tome doprintei nesposobni političari koji umesto da povuku prave poteze, veštački održavaju status kvo.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Petina anketiranih ekonomista smatra da euvozona neće preživeti u svom trenutnom obliku, odnosno sa svih 17 članica, dok većina ocjenjuje da verojatnost raspada eurozone iznosi između 30 i 40 posto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Neke su stvari prilično jasne. Evropski vođe konstantno tvrde da su posvećeni spasavanju evra, ali uporno rade sve kako do toga ne bi došlo. I sami su shvatili da mere štednje znače usporen rast i verovatnu krizu" , objašnjava Štiglic.
On dodaje da su evropski političari svesni da zadužene zemlje bez rasta neće moći otplatiti dugove ali i da nisu učinili ništa kako bi promovisali rast, već su zalpeli u spirali koja vodi ka propasti.
“Nadam se da se varam i da će naredna godina pokazati da je moj pesimizam bio preteran. Međutim, realni faktori sugerišu da bi to mogla biti zadnja godina eura – simbola pedesetogodišnjeg procesa evropske integracije. U tom slučaj, 2012. neće biti godina okončanja krize, već početak nove i još strašnije faze najveće ekonomske katastrofe koju je svet video”, zaključuje Štiglic.
Još jedna potvrda da iduća godina za globalnu ekonomiju neće biti lagana stigla je od ekonomista koje je anketirao BBC. Gotovo jednoglasno predviđaju da će se u Evropu iduće godine vratiti recesija.
Ekonomisti mogućnost da Evropa u 2012. zapadne u recesiju direktno povezuju s daljim razvojem dužničke krize u evrozoni te veruju da je verojatnost zapadanja Starog kontinenta u novu recesiju veća ako se dužnička kriza nastavi razvijati i ne "stvore" se načini za neno rešavanje.
[/h] Izvor: business.hr, vijesti.me
London -- Najbolja stvar u vezi sa 2011. je ta što će se verovatno pokazati boljom od 2012. godine”, kaže nobelovac Džozef Štiglic u analizi za Gulf Tajms.
Kako kaže, najviše će tome doprintei nesposobni političari koji umesto da povuku prave poteze, veštački održavaju status kvo.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Petina anketiranih ekonomista smatra da euvozona neće preživeti u svom trenutnom obliku, odnosno sa svih 17 članica, dok većina ocjenjuje da verojatnost raspada eurozone iznosi između 30 i 40 posto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Neke su stvari prilično jasne. Evropski vođe konstantno tvrde da su posvećeni spasavanju evra, ali uporno rade sve kako do toga ne bi došlo. I sami su shvatili da mere štednje znače usporen rast i verovatnu krizu" , objašnjava Štiglic.
On dodaje da su evropski političari svesni da zadužene zemlje bez rasta neće moći otplatiti dugove ali i da nisu učinili ništa kako bi promovisali rast, već su zalpeli u spirali koja vodi ka propasti.
“Nadam se da se varam i da će naredna godina pokazati da je moj pesimizam bio preteran. Međutim, realni faktori sugerišu da bi to mogla biti zadnja godina eura – simbola pedesetogodišnjeg procesa evropske integracije. U tom slučaj, 2012. neće biti godina okončanja krize, već početak nove i još strašnije faze najveće ekonomske katastrofe koju je svet video”, zaključuje Štiglic.
Još jedna potvrda da iduća godina za globalnu ekonomiju neće biti lagana stigla je od ekonomista koje je anketirao BBC. Gotovo jednoglasno predviđaju da će se u Evropu iduće godine vratiti recesija.
Ekonomisti mogućnost da Evropa u 2012. zapadne u recesiju direktno povezuju s daljim razvojem dužničke krize u evrozoni te veruju da je verojatnost zapadanja Starog kontinenta u novu recesiju veća ako se dužnička kriza nastavi razvijati i ne "stvore" se načini za neno rešavanje.