LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
16.000 bolesnika 13 aparata
Srbiji potrebno duplo više centara za radioterapiju da bi svi pacijenti bili blagovremeno lečeni, jer se čeka mesecima
U Srbiji se radioterapijom godišnje leči oko 16.000 pacijenata. Svi oni zrače se na samo 13 aparata, koliko ih ukupno ima u našim zdravstvenim ustanovama, pa je bolest često ”brža” od terapije.
- Kod nas se dnevno ozrači do 350 pacijenata. Imamo četiri linearna akceleratora, a liste čekanja pravimo na osnovu hitnosti. Tako, pacijenti koji ne mogu da čekaju na terapiju zračenjem, na red dođu najkasnije za sedam dana. Za razliku od njih imamo bolesnike koji čekaju nekoliko meseci - objašnjava dr Slavko Vučićević, direktor službe za radiologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Kako kaže dr Vučićević, skoro 50 odsto čine pacijentikinje sa karcinomom dojke, koje imaju kombinovano lečenje. Ipak, nezavisno od toga, na listi, koja ”život znači”, trenutno se nalazi oko 200 bolesnika, od kojih je 60 završilo hemioterapiju, pa čeka nastavak lečenja.
- Problem je to što, iako se maksimalno trudimo, ne možemo sve pacijente blagovremeno da ozračimo u optimalnom vremenu - priča dr Vučićević. - Kod nas dolaze pacijenti iz Srbije, kada ih upute kolege jer se to, recimo, ne radi kod njih, ali i iz Crne Gore i RS. Naši lekari rade od sedam ujutru do posle ponoći. Svake godine imamo oko 3.300 novoregistrovanih pacijenata koji treba da se ozrače.
U Srbiji trenutno postoje centri za radioterapiju u Beogradu, Sremskoj Kamenici, Nišu, Kragujevcu i Kladovu. A, jedna od ustanova koja svoje pacijente mora da šalje na zračenje u drugu bolnicu jeste i KBC Bežanijska kosa. Iako se ovde leče oboleli od raka, za ovu terapiju moraju da čekaju na VMA.
- Na zračenje se čeka dugo, broj aparata je mali, radi se u tri smene, pa zbog toga dolazi do havarija. Zasada uspevamo nekako da organizujemo i na vreme najavimo naše pacijente na VMA. Dovoljno je da se jedan aparat pokvari pa da se broj bolesnika nagomila. Nekada je postojala ideja da grad Beograd finansira gradnju objekta, a Fond za zdravstvo kupi aparate. Od toga, međutim, ništa nije bilo - priča dr Vladimir Kovčin, direktor KBC Bežanijska kosa.
Kada bi se otvorili novi centri, kako priča dr Kovčin, liste čekanja bi se znatno smanjile, hitna stanja bi bila bolje zbrinuta, a aparati bi se manje kvarili.
Nisu samo aparati ono što nedostaje, već postoji i značajan manjak stručnjaka iz oblasti radiologije i onkologije. Problem sa nedostatkom kadra imaju i Zdravstveni centar Kladovo i Klinika za onkologiju u Nišu.
NA VMA - 1.200
NA Vojnomedicinskoj akademiji godišnje se zrači oko 1.200 pacijenata. Kako nam je rekao pukovnik dr Branislav Panić, sa VMA, na početak zračenja čeka se od mesec i po do dva.
Novosti
Srbiji potrebno duplo više centara za radioterapiju da bi svi pacijenti bili blagovremeno lečeni, jer se čeka mesecima
U Srbiji se radioterapijom godišnje leči oko 16.000 pacijenata. Svi oni zrače se na samo 13 aparata, koliko ih ukupno ima u našim zdravstvenim ustanovama, pa je bolest često ”brža” od terapije.
- Kod nas se dnevno ozrači do 350 pacijenata. Imamo četiri linearna akceleratora, a liste čekanja pravimo na osnovu hitnosti. Tako, pacijenti koji ne mogu da čekaju na terapiju zračenjem, na red dođu najkasnije za sedam dana. Za razliku od njih imamo bolesnike koji čekaju nekoliko meseci - objašnjava dr Slavko Vučićević, direktor službe za radiologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Kako kaže dr Vučićević, skoro 50 odsto čine pacijentikinje sa karcinomom dojke, koje imaju kombinovano lečenje. Ipak, nezavisno od toga, na listi, koja ”život znači”, trenutno se nalazi oko 200 bolesnika, od kojih je 60 završilo hemioterapiju, pa čeka nastavak lečenja.
- Problem je to što, iako se maksimalno trudimo, ne možemo sve pacijente blagovremeno da ozračimo u optimalnom vremenu - priča dr Vučićević. - Kod nas dolaze pacijenti iz Srbije, kada ih upute kolege jer se to, recimo, ne radi kod njih, ali i iz Crne Gore i RS. Naši lekari rade od sedam ujutru do posle ponoći. Svake godine imamo oko 3.300 novoregistrovanih pacijenata koji treba da se ozrače.
U Srbiji trenutno postoje centri za radioterapiju u Beogradu, Sremskoj Kamenici, Nišu, Kragujevcu i Kladovu. A, jedna od ustanova koja svoje pacijente mora da šalje na zračenje u drugu bolnicu jeste i KBC Bežanijska kosa. Iako se ovde leče oboleli od raka, za ovu terapiju moraju da čekaju na VMA.
- Na zračenje se čeka dugo, broj aparata je mali, radi se u tri smene, pa zbog toga dolazi do havarija. Zasada uspevamo nekako da organizujemo i na vreme najavimo naše pacijente na VMA. Dovoljno je da se jedan aparat pokvari pa da se broj bolesnika nagomila. Nekada je postojala ideja da grad Beograd finansira gradnju objekta, a Fond za zdravstvo kupi aparate. Od toga, međutim, ništa nije bilo - priča dr Vladimir Kovčin, direktor KBC Bežanijska kosa.
Kada bi se otvorili novi centri, kako priča dr Kovčin, liste čekanja bi se znatno smanjile, hitna stanja bi bila bolje zbrinuta, a aparati bi se manje kvarili.
Nisu samo aparati ono što nedostaje, već postoji i značajan manjak stručnjaka iz oblasti radiologije i onkologije. Problem sa nedostatkom kadra imaju i Zdravstveni centar Kladovo i Klinika za onkologiju u Nišu.
NA VMA - 1.200
NA Vojnomedicinskoj akademiji godišnje se zrači oko 1.200 pacijenata. Kako nam je rekao pukovnik dr Branislav Panić, sa VMA, na početak zračenja čeka se od mesec i po do dva.
Novosti