- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Mesta na kojima ne biste želeli da se zateknete: 13 najopasnijih granica na svetu
Svet bez granica, u kome vlada mir, još, nažalost, predstavlja samo dalek san. U svetu postoje stotine nacionalnih granica - od kojih su neke sporne, dok su druge smrtonosne. Mada svaki sukob ima duboke korene - dok su neki sukobi trenutno zamrznuti i samo čekaju iskru pa da planu, najopasnijim svetskim granicama zajedničko je jedno: ne bi vam bilo drago da se tamo zateknete.
1. Sudan i Južni Sudan
(dužina: 2.117km)
Zašto je opasna: Od početka juna 2011. u pograničnoj sudanskoj pokrajini Južni Kordofan desetine ljudi su poginule u bombardovanjima, dok je 113.000 izbeglo.
Pozadina: Sudan i Južni Sudan su 22 godine vodili građanski rat, u kom je poginulo 1,5 miliona ljudi. Mirovnim sporazumom Južni Sudan je dobio pravo na otcepljenje. U januaru je održan referendum, a u julu 2011. je trebalo zvanično da se odvoji. Predsednik Sudana Omar Hasan al-Bašir je, međutim, izjavio da neće priznati odvajanje Južnog Sudana i izneo je pretenziju na oblast Abjei, koja je deo južnog Kordofana.
2. Indija i Pakistan
(dužina: 2. 896km)
Zašto je opasna: Tri rata, više od 115.000 poginulih, obe strane grade nuklearno oružje.
Pozadina: Od kako je 1947. u krvi nastao Pakistan, što je bilo praćeno izbeglištvom miliona i pogibijom skoro milion ljudi, granica između Indije i Pakistana opterećena je nasiljem. Ratovi između dve države odneli su milion i po ljudskih života, dok je samo u spornom regionu Kašmir ubijeno njih 100.000. Linija primirja, poznata i kao Linija kontrole, i dalje je na snazi, pri čemu su tri oblasti Kašmira pod indijskom upravom, a dve pod upravom Pakistana. Ni jedna od dveju strana ne priznaje pripajanje oblasti na koje ona druga pretenduje. Mada su borbe velikih razmera oko Kašmira prestale pre više godina, stalno dolazi do razmene vatre između indijskih i pakistanskih vojnika, kao i do uzajamnih terorističkih napada.
3. Avganistan i Pakistan
(dužina: 2414 km )
Zašto je opasna: Bezakonje, Al Kaida i druge militantne grupacije, udari bespilotnih letelica
Pozadina: Ova granica je već dugo jedno od najopasnijih mesta na sveu, i jedno od mesta na kojima vlada najveće bezakonje. Kabul odbija da 2.400 kilometara dugu liju Durand organizuje kao međunarodnu granicu sa Pakistanom, već sa svoje strane pretenduje na paštunske teritorije u severozapadnom Pakistanu. Prema UN, u Pakistanu živi više od 1,7 miliona registrovanih avganistanskih izbeglica. Pogranična trvenja velikim delom predstavljaju deo plemenskih sporova duž vekovima stare granice. Nasilni incidenti s obeju strana granice učestali su od američke invazije na Avganistan. Pogranični region se pokazao kao utočište za šarolike militantne grupe koje se bore protiv američkih snaga i protiv pakistanske države, dok je Obamina administracija pojačala napade bespilotnih letelice na snage Al Kaide duž granice.
4. SAD i Meksiko
(dužina: 3.138km)
Zbog čega je opasna: U Meksiku je od 2007. poginulo skoro 40.000 ljudi, pri čemu skoro polovina ovog broja u pograničnim državama.
Pozadina: Ubrzo nakon stupanja na vlast 2006, predsednik Meksika Felipe Kalderon poslao je desetine hiljada vojnika i policiajaca u borbu protiv kartela droge. Nasilje je eksplodiralo na obema stranama, a surova ubistva iz osvete postala su skoro svakodnevna u opasnim pograničnim državama, u kojima karteli droge operišu. U proteklih pet godina život je izgubilo 50.000 ljudi, pre svega u 6 mesksičkih saveznih država uz samu granicu.
5. Kambodža i Tajland
(dužina: 804km)
Zbog čega je opasna: Desetine ubijenih i desetine hiljada izbelica sa obeju strana granice, zbog teritorijalnih sporova koji sežu još iz kolonijalnih vremena.
Pozadina: Kambodža i Tajland se već godinama spore oko hrama Preah Vihear, smeštenog uz samu granicu. Nakon dugotrajnog spora, Međunarodni sud pravde je 1962. ovaj hinduistički hram dodelio Kambodži, ali spor oko područja oko hrama, od oko 2,5 kvadratna kilometra, nikada nije rezrešen. Tenzije su delimično eskalirale tokom proteklih godina, a od 2008. pogranične čarke predstavljaju uobičajenu pojavu.
6. Demokratska Republika Kongo i Angola
(dužina: 2.510km)
Zbog čega je opasna: Hiljade kongoanskih žena i devojaka proteranih iz Angole bile su žrtve silovanja i seksualnog zlostavljanja od strane kongoanskih i angolskih snaga bezednsoti.
Pozadina: Angola je vladi Demokratske Republike Kongo pomogla u borbi protiv pobunjenika koje su podržavale Uganda i Ruanda, u krvavim ratovima 1998-2003. Nakon toga je, međutim, usledilo pogoršanje odnosa između dveju zemalja, uključujući i sporove oko granica, vlasništva nad naftom na morskom dnu i približavanja Konga svojim istočnim susedima, Ruandi i Ugandi. Rezultat je predstavljao niz kaznenih progona stanovništva sa obeju strana, zbog čega je oko 211.000 ljudi 2009. moralo da ode u izbeglištvo. Ove ranjive izbeglice postale su žrtve nesređenih prilika, što naročito važi za žene, koje su duž granice bile izložene sistematskim seksualnim napadima šokantnih razmera.
7. Indija i Bangladeš
(dužina: 4.023km)
Zbog čega je opasna: U proteklih 10 godina ubijeno je skoro 1.000 građana Bangladeša.
Pozadina: Indiju i Bangladeš vezuju istorija i geografija. Bagladeš, bivši istočni Pakistan, stekao je nazavisnost od zapadnog Pakistana nakon krvavog građanskog rata 1971, uz podršku Indije - sukob u kom je preko milion ljudi poginulo, dok su privreda i infrastruktura Bangladeša ozbiljno narušene. Procenjuje se da u Indiji živi 10 do 20 miliona ilegalnih imigranata iz Bangladeša. Uz tvrdnje da mora da se zaštiti od terorizma, ilegalnih imigranata koji Indijcima oduzimaju radna mesta i potencijalne izbegličke krize, Indija je pre 25 godina duž granice počela da diže ogradu, koja bi ove godine trebalo da bude završena. Od 2000. Indijske snage bezbednosti ubile su skoro 1.000 građana Bangladeša koji su pokušali da je pređu.
8. Sevena Koreja i Južna Koreja
(dužina: 241km)
Zbog čega je opasna: Duž čitave granice nalaze se vojna utvrđenja sa skoro dva miliona vojnika, a tu je i severnokorejsko nukelarno oružje.
Pozadina: Od 1948, 38. paralela deli Severnu i Južnu Koreju. Po okončanju Korejskog rata, 1953, dve strane su se složile da povuku svoje snage s linije fronta, stvorivši 2,5km široku tampon zonu, poznatu kao demilitarizovana zona (DMZ). Nikakav mirovni sporazum nije potpisan, pa su stoga dve strane praktično još uvek u ratu. Mada je DMZ tokom proteklih šest decenija uglavnom mirna, to je jedna od najmilitarizovanijih granica na svetu, a u odnosima između dveju zemalja neprestano tinja napetost.
9. Venecuela i Kolumbija
(dužina: 2.051km)
Zbog čega je opasna: Stotine levičarskih pobunjenika napuštaju Venecuelu i vraćaju se u Kolumbiju.
Pozadina: međusobni odnosi su se pogoršali kada je kolumbijski predsednik Alvaro Uribe pred Organizacijom američkih država optužio predsednika venecuele Uga Čaveza da podržava Revolucionarne oružane sange Kolumbije (FARC)i Nacionalnu oslobodilačku armiju u njihovoj 47 godina dugoj borbi za rušenje kolumbijske države. Novi Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos pomirio se sa Čavesom, što je za rezultat imalo pogoršanje uslova za kolumbijske gerilce, koj su počeli da se vraćaju u svoju zemlju i da šire nasilje sa kolumbijske strane granice.
10. Čad i Sudan
(dužina: 1.367 km)
Zbog čega je opasna: Naoružane grupe napadaju stotine hiljada izbeglica iz Darfura.
Pozadina: Odnosi između Čada i Sudana postali su napeti zbog sukoba u sudanskom regionu Darfur i zbog građanskog rata u Čadu. U januaru 2010. potpisan je sporazum o normalizaciji odnosa i suzbijanju oružanih grupa. Granica, koja je od 2003. bila zatvorena, ponovo je otvorena, a 48.000 stanovnika Darfura vratilo se u kući. Uprkos tome, većina i dalje okleva da se vrati, a duž granice je učestalo i praktično nekažnjivo nasilje - silovanja, regrutovanje dece-vojnika, kidnapovanje radnika humanitarnih oganizacija i ubijanje civila.
11. Saudijska Arabija i Jemen
(dužina: 1.448km)
Zašto je opasna: Pobunjeni Houti na severu Jemena, Al Kaida na Arapskom poluostrvu i potencijal za masovni priliv izbeglica zbog nemira u Jemenu.
Pozadina: Saudijska Arabija je 2003. počela da gradi bezbednosnu barijeru, ali 2004. je prekinula gradnju. Nakon kratkog rata između saudijske vojske i jemenskih pobunjenika 2009, Rijad je uložio milijarde dolara u dovršenje započete ograde. Intenzitet borbei je uplašio Rijad da bi Iran mogao biti spreman da podrži ponjene Houte, koji su šiiti. Svake godine granicu ka Saudijskoj Arabiji pokušavaju da pređu hiljade ilegalnih imigranata, koji beže od rata i gladi. Većina biva uhvaćena i vraćana u Jemen.
12. Kina i Severna Koreja
(dužina: 1.416km)
Zbog čega je opasna: Masovna izbeglička kriza, nestabilnost Severne Koreje.
Pozadina: Mada dve zemlje već dugo gaje prijateljske odnose, ova slabo čuvana granica sve više brine Peking, zbog hiljada severnokorejskih izbeglica koje pokušavaju ilegalno da uđu u Kinu. Procenjuje se da je u vreme velike gladi u Severnoj Koreji 90-tih godina to učinilo 100. 000 do 300. 000 ljudi. Od 2010. Kina nastoji da pojača čuvanje granice.
13. Izrael i Sirija
(dužina: 80km)
Zbog čega je opasana: Nestabilnost u Siriji pothranjuje bojazni da bi tamošnji režim mogao da iskoristi pogranični sukob sa Izraelom da bi odvratio pažnju od unutrašnjih problema.
Pozadina: Tokom 37 godina, de facto granica između Sirije i Izaela, koji su formalno još u ratu, bila je mirna. Izraelske funkcioneri optužuju Asada da ohrabruje demonstrante da prelaze granicu, kako bi skrenuo pažnju sa krvavog obračunavanja s protivnicima režima u Siriji. U ovakvim situacijama, izraelski vojnici su pucali i više destina ljudi je poginulo.
Izvor:
Blic.rs
Svet bez granica, u kome vlada mir, još, nažalost, predstavlja samo dalek san. U svetu postoje stotine nacionalnih granica - od kojih su neke sporne, dok su druge smrtonosne. Mada svaki sukob ima duboke korene - dok su neki sukobi trenutno zamrznuti i samo čekaju iskru pa da planu, najopasnijim svetskim granicama zajedničko je jedno: ne bi vam bilo drago da se tamo zateknete.
1. Sudan i Južni Sudan
(dužina: 2.117km)
Zašto je opasna: Od početka juna 2011. u pograničnoj sudanskoj pokrajini Južni Kordofan desetine ljudi su poginule u bombardovanjima, dok je 113.000 izbeglo.
Pozadina: Sudan i Južni Sudan su 22 godine vodili građanski rat, u kom je poginulo 1,5 miliona ljudi. Mirovnim sporazumom Južni Sudan je dobio pravo na otcepljenje. U januaru je održan referendum, a u julu 2011. je trebalo zvanično da se odvoji. Predsednik Sudana Omar Hasan al-Bašir je, međutim, izjavio da neće priznati odvajanje Južnog Sudana i izneo je pretenziju na oblast Abjei, koja je deo južnog Kordofana.
2. Indija i Pakistan
(dužina: 2. 896km)
Zašto je opasna: Tri rata, više od 115.000 poginulih, obe strane grade nuklearno oružje.
Pozadina: Od kako je 1947. u krvi nastao Pakistan, što je bilo praćeno izbeglištvom miliona i pogibijom skoro milion ljudi, granica između Indije i Pakistana opterećena je nasiljem. Ratovi između dve države odneli su milion i po ljudskih života, dok je samo u spornom regionu Kašmir ubijeno njih 100.000. Linija primirja, poznata i kao Linija kontrole, i dalje je na snazi, pri čemu su tri oblasti Kašmira pod indijskom upravom, a dve pod upravom Pakistana. Ni jedna od dveju strana ne priznaje pripajanje oblasti na koje ona druga pretenduje. Mada su borbe velikih razmera oko Kašmira prestale pre više godina, stalno dolazi do razmene vatre između indijskih i pakistanskih vojnika, kao i do uzajamnih terorističkih napada.
3. Avganistan i Pakistan
(dužina: 2414 km )
Zašto je opasna: Bezakonje, Al Kaida i druge militantne grupacije, udari bespilotnih letelica
Pozadina: Ova granica je već dugo jedno od najopasnijih mesta na sveu, i jedno od mesta na kojima vlada najveće bezakonje. Kabul odbija da 2.400 kilometara dugu liju Durand organizuje kao međunarodnu granicu sa Pakistanom, već sa svoje strane pretenduje na paštunske teritorije u severozapadnom Pakistanu. Prema UN, u Pakistanu živi više od 1,7 miliona registrovanih avganistanskih izbeglica. Pogranična trvenja velikim delom predstavljaju deo plemenskih sporova duž vekovima stare granice. Nasilni incidenti s obeju strana granice učestali su od američke invazije na Avganistan. Pogranični region se pokazao kao utočište za šarolike militantne grupe koje se bore protiv američkih snaga i protiv pakistanske države, dok je Obamina administracija pojačala napade bespilotnih letelice na snage Al Kaide duž granice.
4. SAD i Meksiko
(dužina: 3.138km)
Zbog čega je opasna: U Meksiku je od 2007. poginulo skoro 40.000 ljudi, pri čemu skoro polovina ovog broja u pograničnim državama.
Pozadina: Ubrzo nakon stupanja na vlast 2006, predsednik Meksika Felipe Kalderon poslao je desetine hiljada vojnika i policiajaca u borbu protiv kartela droge. Nasilje je eksplodiralo na obema stranama, a surova ubistva iz osvete postala su skoro svakodnevna u opasnim pograničnim državama, u kojima karteli droge operišu. U proteklih pet godina život je izgubilo 50.000 ljudi, pre svega u 6 mesksičkih saveznih država uz samu granicu.
5. Kambodža i Tajland
(dužina: 804km)
Zbog čega je opasna: Desetine ubijenih i desetine hiljada izbelica sa obeju strana granice, zbog teritorijalnih sporova koji sežu još iz kolonijalnih vremena.
Pozadina: Kambodža i Tajland se već godinama spore oko hrama Preah Vihear, smeštenog uz samu granicu. Nakon dugotrajnog spora, Međunarodni sud pravde je 1962. ovaj hinduistički hram dodelio Kambodži, ali spor oko područja oko hrama, od oko 2,5 kvadratna kilometra, nikada nije rezrešen. Tenzije su delimično eskalirale tokom proteklih godina, a od 2008. pogranične čarke predstavljaju uobičajenu pojavu.
6. Demokratska Republika Kongo i Angola
(dužina: 2.510km)
Zbog čega je opasna: Hiljade kongoanskih žena i devojaka proteranih iz Angole bile su žrtve silovanja i seksualnog zlostavljanja od strane kongoanskih i angolskih snaga bezednsoti.
Pozadina: Angola je vladi Demokratske Republike Kongo pomogla u borbi protiv pobunjenika koje su podržavale Uganda i Ruanda, u krvavim ratovima 1998-2003. Nakon toga je, međutim, usledilo pogoršanje odnosa između dveju zemalja, uključujući i sporove oko granica, vlasništva nad naftom na morskom dnu i približavanja Konga svojim istočnim susedima, Ruandi i Ugandi. Rezultat je predstavljao niz kaznenih progona stanovništva sa obeju strana, zbog čega je oko 211.000 ljudi 2009. moralo da ode u izbeglištvo. Ove ranjive izbeglice postale su žrtve nesređenih prilika, što naročito važi za žene, koje su duž granice bile izložene sistematskim seksualnim napadima šokantnih razmera.
7. Indija i Bangladeš
(dužina: 4.023km)
Zbog čega je opasna: U proteklih 10 godina ubijeno je skoro 1.000 građana Bangladeša.
Pozadina: Indiju i Bangladeš vezuju istorija i geografija. Bagladeš, bivši istočni Pakistan, stekao je nazavisnost od zapadnog Pakistana nakon krvavog građanskog rata 1971, uz podršku Indije - sukob u kom je preko milion ljudi poginulo, dok su privreda i infrastruktura Bangladeša ozbiljno narušene. Procenjuje se da u Indiji živi 10 do 20 miliona ilegalnih imigranata iz Bangladeša. Uz tvrdnje da mora da se zaštiti od terorizma, ilegalnih imigranata koji Indijcima oduzimaju radna mesta i potencijalne izbegličke krize, Indija je pre 25 godina duž granice počela da diže ogradu, koja bi ove godine trebalo da bude završena. Od 2000. Indijske snage bezbednosti ubile su skoro 1.000 građana Bangladeša koji su pokušali da je pređu.
8. Sevena Koreja i Južna Koreja
(dužina: 241km)
Zbog čega je opasna: Duž čitave granice nalaze se vojna utvrđenja sa skoro dva miliona vojnika, a tu je i severnokorejsko nukelarno oružje.
Pozadina: Od 1948, 38. paralela deli Severnu i Južnu Koreju. Po okončanju Korejskog rata, 1953, dve strane su se složile da povuku svoje snage s linije fronta, stvorivši 2,5km široku tampon zonu, poznatu kao demilitarizovana zona (DMZ). Nikakav mirovni sporazum nije potpisan, pa su stoga dve strane praktično još uvek u ratu. Mada je DMZ tokom proteklih šest decenija uglavnom mirna, to je jedna od najmilitarizovanijih granica na svetu, a u odnosima između dveju zemalja neprestano tinja napetost.
9. Venecuela i Kolumbija
(dužina: 2.051km)
Zbog čega je opasna: Stotine levičarskih pobunjenika napuštaju Venecuelu i vraćaju se u Kolumbiju.
Pozadina: međusobni odnosi su se pogoršali kada je kolumbijski predsednik Alvaro Uribe pred Organizacijom američkih država optužio predsednika venecuele Uga Čaveza da podržava Revolucionarne oružane sange Kolumbije (FARC)i Nacionalnu oslobodilačku armiju u njihovoj 47 godina dugoj borbi za rušenje kolumbijske države. Novi Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos pomirio se sa Čavesom, što je za rezultat imalo pogoršanje uslova za kolumbijske gerilce, koj su počeli da se vraćaju u svoju zemlju i da šire nasilje sa kolumbijske strane granice.
10. Čad i Sudan
(dužina: 1.367 km)
Zbog čega je opasna: Naoružane grupe napadaju stotine hiljada izbeglica iz Darfura.
Pozadina: Odnosi između Čada i Sudana postali su napeti zbog sukoba u sudanskom regionu Darfur i zbog građanskog rata u Čadu. U januaru 2010. potpisan je sporazum o normalizaciji odnosa i suzbijanju oružanih grupa. Granica, koja je od 2003. bila zatvorena, ponovo je otvorena, a 48.000 stanovnika Darfura vratilo se u kući. Uprkos tome, većina i dalje okleva da se vrati, a duž granice je učestalo i praktično nekažnjivo nasilje - silovanja, regrutovanje dece-vojnika, kidnapovanje radnika humanitarnih oganizacija i ubijanje civila.
11. Saudijska Arabija i Jemen
(dužina: 1.448km)
Zašto je opasna: Pobunjeni Houti na severu Jemena, Al Kaida na Arapskom poluostrvu i potencijal za masovni priliv izbeglica zbog nemira u Jemenu.
Pozadina: Saudijska Arabija je 2003. počela da gradi bezbednosnu barijeru, ali 2004. je prekinula gradnju. Nakon kratkog rata između saudijske vojske i jemenskih pobunjenika 2009, Rijad je uložio milijarde dolara u dovršenje započete ograde. Intenzitet borbei je uplašio Rijad da bi Iran mogao biti spreman da podrži ponjene Houte, koji su šiiti. Svake godine granicu ka Saudijskoj Arabiji pokušavaju da pređu hiljade ilegalnih imigranata, koji beže od rata i gladi. Većina biva uhvaćena i vraćana u Jemen.
12. Kina i Severna Koreja
(dužina: 1.416km)
Zbog čega je opasna: Masovna izbeglička kriza, nestabilnost Severne Koreje.
Pozadina: Mada dve zemlje već dugo gaje prijateljske odnose, ova slabo čuvana granica sve više brine Peking, zbog hiljada severnokorejskih izbeglica koje pokušavaju ilegalno da uđu u Kinu. Procenjuje se da je u vreme velike gladi u Severnoj Koreji 90-tih godina to učinilo 100. 000 do 300. 000 ljudi. Od 2010. Kina nastoji da pojača čuvanje granice.
13. Izrael i Sirija
(dužina: 80km)
Zbog čega je opasana: Nestabilnost u Siriji pothranjuje bojazni da bi tamošnji režim mogao da iskoristi pogranični sukob sa Izraelom da bi odvratio pažnju od unutrašnjih problema.
Pozadina: Tokom 37 godina, de facto granica između Sirije i Izaela, koji su formalno još u ratu, bila je mirna. Izraelske funkcioneri optužuju Asada da ohrabruje demonstrante da prelaze granicu, kako bi skrenuo pažnju sa krvavog obračunavanja s protivnicima režima u Siriji. U ovakvim situacijama, izraelski vojnici su pucali i više destina ljudi je poginulo.
Izvor:
Blic.rs