Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

100 senki nad Beogradom

  • Začetnik teme vragolancica
  • Datum pokretanja
vragolancica

vragolancica

UREDNIK

"Glavni junaci" ovog serijala su ličnosti iz antičkog i rimskog perioda Singidunuma - do novije istorije grada Beograda. Naši "domaćini su": srednjovekovni heroji i vojskovođe, osmanski sultani, austrijski carevi, feldmaršali i generali, ustaničke vođe, patriote koje su omogućile obnavljanje srpske države. Junaci ovog serijala su i pesnici, naučnici, velikani srpskog oružija i kulture, ali i austrougarski i nacistički zlikovci, koji su ostavili krvavi trag u istoriji Beograda.
Jedinstven pristup svakoj ličnosti, pruža širu sliku vremena u kojem je svaka od zastupljenih "senki", dejstvovala na povest Beograda.
Autor je, kao i u slučaju serijala BEOGRAD VEČITI GRAD, želeo, da od zaborava odbrani manje poznate ličnosti, ali i da gledaocima pruži obilje malo poznatih i u istoriji "zagubljenih" detalja, legendi i povesnih činjenica.

Priča o Keltima - Skordiscima
Nijedna istorijska priča, nije u stanju da objedini povest antičke Evrope, kao što to čini-storija o mističnom narodu, nosiocu takozvane Latenske ili kulture "mlađeg gvozdenog doba".

Zaista! Koja priča može da poveže Aleksandra Velikog, kralja Artura, Cezara, Herodota, Strabona i Marcelina, šta ili ko istovremeno povezuje proročište u Delfima, biblijske Galate, sa osnivanjem stotina gradova Evrope pa i drevnim Beogradom?

Kao u mnogim pitanjima starog kontinenta, neki nas odgovori čekaju pod senkom Beograda, njegovog antičkog doba, doba Kelta i Singidunuma! Postoje brojne pretpostavke o postojbini Kelta, među kojima su i teze o njihovom indoevropskom poreklu.

Međutim, savremeni naučnici tvrde, da je najznačajnija etnička grupa antičke Evrope, nastala u samom srcu našeg kontinenta. Naime, još u VI veku p.n.e., teritorija Kelta, prostirala se od Francuske do jugozapadnih delova Nemačke i Švajcarske.

Ova činjenica, doprinela je da se pomenuti region proglasi postojbinom keltske kulture.
Iz mnogo razloga, ratničkih ali i kulturoloških, Kelti su dugo bili najsnažniji narod Evrope. Podunavski Skordisci, naravno, nisu mirovali, podelili su se, deo naroda je ostao na ušću Save, dok su najjače snage krenule prema proročištu u Delfima.

Predvodili su ih kneževi Belgios, Brenus, Akihorius, Kertrius i Batanat. Rat je otpočeo 279 godine p.n.e.. Pohod na jug, Skordisci su pokrenuli sa područija grada Beograda.



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Skordisku Batanatu

Kelti Skordisci su živeli na teritoriji današnje severne Srbije, a glavna naselja behu lokaliteti u okolini današnje Inđije, Slankamena, Krčedina, Novih Banovaca, Vršca, Zrenjanjina i naravno Beograda.
Kad je reč o glavnom gradu Srbije, izvesno je da su ga Skordisci zvali "Singidun", pri čemu postoje bar dve verzije koje objašnjavaju - prvo poznato ime grada. Po oba tumačenja, nesporan je deo reči "dun" koji označava naseobinu, mesto, dok reč "Singi" potiče od reči "kružno", što nas navodi na zaključak da Singidun, beše ime za "okruglo utvrđenje".

Druga pretpostavka je da reč "Singi", koja otključava ovu misteriju, vuče koren od tračkog plemena Singi, koje je naseljavalo lokalitet pre dolaska Kelta. Ono što obeležava život, pa i nestanak Skordiska, je važna istorijska konstanta. Naime, Kelti su oduvek stremili ka jugu, helenskim zemljama i bogatstvu.

Međutim, desilo se da su Kelti, bili iznenađeni pojavom Aleksandra Velikog na sopstvenoj teritoriji. Mladi Makedonac je predvideo komšijske namere, i pre pokreta na istok, pozabavio se divljacima na severu, prignječio ih uz Dunav i onemogućio svako dejstvo.

Zgroženi ali i zadivljeni Skordisci, kao znak večite odanosti, Aleksandru prinose čuvenu zakletvu o miru: "Ako prekršimo svoju reč, neka nas nebo zgromi i uništi, neka nas zemlja proguta i neka nas more svojim talasima potopi."

Aleksandar je sa simpatijama primio izjavu vernosti i posvetio se svom snu - Persiji.



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Mustafi Golubiću, 1. deo

"Enigma Golubić", je storija o najmisterioznijioj ličnosti novije istorije Beograda, Srbije i Jugoslavije. Ovo je teška priča za pripovedanje, jer nema važnijeg političkog događaja u prvoj polovini dvadesetog veka, u kojem Mustafa Golubić nije učestvovao, a životni mozaik ovog čoveka, ukoliko ikada bude sklopljen do kraja, biće dragocen za razumevanje, naizgled nepovezanih tema.

Iako je prošlo više od sedam decenija od njegove smrti, čini se da još uvek ne znamo dovoljno, ni o Golubiću, ni o događajima koji su opredelili sudbinu srpskog naroda i države. Iz ovih razloga je primereno da najpre navedemo ono što znamo o Mustafi Golubiću, muslimanu i srpskom patrioti, hajduku, revolucionaru, komunističkom operativcu i čoveku sa stotinu lica i pseudonima.

Mustafa je rođen oktobra 1889. ili jula 1891. godine u Hercegovini, u mestu Stolac. Otac mu beše Muhamed, a majka Nura Golubić. Mladić se školuje u Sarajevu gde postaje pripadnik "Mlade Bosne", a zbog svojih ideala, Mustafa je izbačen iz škole. Poput desetina zemljaka, Golubić dolazi u Beograd, gde desetine odvažnih mladića planira oslobođenje i ujedinjenje svih južnih Slovena.

Mustafa, jak fizički i umno, stupa u četnički odred Vojislava Tankosića i ističe se u borbi na Merdaru. Iako mlad, Golubić je kao Komita oguglao na smrt i ratne strahote, ideološki prihvatajući "nužne žrtve".

Zanimljivo je da je Mustafa, u vreme Prvog svetskog rata, u specijalnoj misiji, u Rusiji regrutovao i u Srbiju uputio 3500 dobrovoljaca. Sa srpskom vojskom, prelazi Albaniju na stradalnom putu za Grčku, u kojoj se desila prva u nizu kontroverzi u vezi sa Golubićem...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Mustafi Golubiću, 2. deo

U današnjoj epizodi, nastavljamo priču o Mustafi Golubiću, jednom od najmisterioznijih ličnosti u istoriji Beograda.
Veliki rat je završen, vođe "Crne ruke" su likvidirane, ali je preživela mreža agenata, kojom će manipulisati Golubić, koji se razočaran, stavio u službu Kominterne. Izmičući ubicama, koje je za njim po Evropi slao kralj Aleksandar, Mustafa je, kad bi doputovao u Beograd, poručivao monarhu, "kako je stigao i da je tu".

Javno je pripovedao o navodnoj homoseksualnoj vezi kralja i generala Petra Živkovića, izazivajući bes na dvoru. Na zahtev beogradske policije, proterivan je iz evropskih gradova, a najbezbednije se osećao u Beču, centru raznoraznih anarhističkih organizacija. Bečke kafane "Alzerhof", "Šleselholf" i "Muzeum", behu kominternini regrutni centri, stecište nezadovoljnika, "crnorukaca", hrvatskih i bugarskih nacionalista i VMRO-ovaca.

Mustafa koji je Aleksandru Karađorđeviću obećao osvetu i smrt, stiče moć, a kasniji marseljski atentat, neki povezuju sa ovom činjenicom. Nedavno otvoreni arhivi Kominterne o Golubiću ne odaju mnogo, ali je u fondu, pronađeno zapanjujućih 2500 dosijea jugoslovenskih komunista.

U Staljinovoj "Velikoj čistki", pobijeno je oko sedamsto ljudi, kompletno rukovodstvo KPJ, svi dotadašnji generalni sekretari uključujući i Milana Gorkića, dva sekretara SKOJ-a, članovi CeKa i Politbiroa, a senka agenta Golubića, nadvija se nad zastrašujućim egzekucijama.

Interesantno je pomenuti i sledeće podatke. Mustafa je navodno bio u ljubavnoj vezi sa Gretom Garbo, ali po zadatku i sa Fridom Kalo, preko čijeg se kreveta, približio njenom mužu, slikaru i komunisti, Dijegu Riveri.

Naime, predsednik Meksika Kardenas, prihvatio je Trockog, drugog čoveka Sovjetskog režima ali i Staljinovog neprijatelja broj jedan. Lav je gonjen po Evropi pre nego što se skrasio u Kojokanu, gde ga je navodno locirao Golubić i okružio agentima...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o akrobati Dragoljubu Aleksiću

Beograd je grad istinskih i izmišljenih heroja, neobičnih građana među kojima posebno mesto pripada Dragoljubu Aleksiću, čoveku koji je decenijama oduševljavao građane svojim akrobatskim predstavama.

Čini se da ovaj čovek nije mario za svakodnevicu, pa ni za režime, već je svoje akrobacije demonstrirao bez obzira na doba rata ili mira, sa istim onim žarom sa kojim su ljudi živeli i umirali za različite ideologije.

Prvi pravi beogradski "super heroj" rođen je u selu Vina kod Knjaževca 9. avgusta 1910. godine, otac mu beše Vojislav, a majka Leposava. Nakon osnovne škole i kovačkog zanata napušta rodno selo i odlazi u Beograd gde formira sopstvenu artističku trupu i ubrzo postaje jedna od najslavnijih domaćih ličnosti svog doba.

U Boru i Beogradu Dragoljub uči za preciznog mehaničara, a zanat će mu biti od velike pomoći prilikom izrade raznoraznih rekvizita, sprava pa i topova kojima je sebe i druge ispaljivao na oduševljenje publikuma. Glavna tačka, ali ne i najekstremjija bila je vožnja bicikla na visini od 20 metara, uz dodatni tovar od 150 kilograma.

Aleksića od detinjstva, privlače akrobatske tačke, a interesanto je da je prve anganžmane imao u češkom cirkusu. Nećemo pogrešiti ako predpostavimo da je idole tražio u mešavini Vajsmilera i Hudinija, naravno na srpski način. Dragoljub je stremio sve slobodnijim i smelijim programima, tako da je u Splitu 1930. i kasnije u Sarajevu, prilikom predstave, umalo izgubio glavu.

Neumorni Aleksić mašta o slavi i sa grupom entuzijasta u sred okupiranog Beograda 1942. godine snima film "Nevinost bez zaštite". Tragikomično za ratne uslove je to, što je filmski materijal nabavio crnoberzijanskom razmenom: slanine i šunke u zamenu za filmsku traku koju je dobio od izvesnog nemačkog oficira.

Pa ipak, snimalo se u strahu od Gestapoa koji bi glumca sigurno, da ga je zatekao u preskakanju zgrada, zajedno sa trupom, zatočio u banjički logor...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.

 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Arčibaldu Rajsu

Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu, koje se u njoj nataložilo naročito posle rata.
Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik - ne treba da dopušta- da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša."

Ove reči, poput iskrenih i dobronamernih poslanica, zapisao je veliki čovek, dr Rudolf Arčibald Rajs u delu: "Čujte Srbi- čuvajte se sebe".

Samo neko ko je duboko i istinski voleo Srbe, mogao je da uroni u samu srž duše i mentaliteta našeg naroda. Rudolf Arčibald Rajs je rođen 1875. godine u Hehcbergu u Nemačkoj, kao osmo od desetoro dece zemljoposedničke porodice, nemačko-jevrejskog porekla.

Kao devetnaestogodišnjak, zbog zdravstvenih problema, odlazi na studije u Švajcarsku, gde za samo dve godine, stiče zvanje doktora hemije. Ubrzo je postao asistent na katedri za fotografiju, potom uvaženi docent kriminalistike, a zatim, već u 31. godini, i redovni profesor Univerziteta u Lozani.

Rajsov naučni rad mu donosi renome svetskog glasa, a mnoštvo značajnih publikacija i knjiga, naročito iz oblasti kriminologije, prevođeni su na više evropskih jezika. Na poziv vlade, 1914. Arčibald dolazi u Srbiju, sa ciljem da istraži, austrougarske, nemačke i bugarske zločine nad civilnim stanovništvom.

Zgrožen bestijalnošću prevashodno austrougarskih trupa, Rajs piše brojne depeše i izveštaje, koje objavljuju novine Evrope, a ugledna švajcarska Gazeta, navodi da se u Srbiji vodi "istrebljivački rat".

Svedočio je da su ljudi likvidirani na najsurovije načine: razapinjani konjima, ubijani bajonetima, spaljivani u školama, pečeni na ražnju... Rajs je zabeležio i monstruozni slučaj tromesečne bebe, bačene izgladnelim svinjama...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Ivi Andriću

Danas, kada s' pravom žalimo za lepim pismom i govorom, sa posebnim duhovnim zadovoljstvom čitamo dela, nastala iz pera književnika, kadrih da nam otvore vrata literarnog sveta i novih vidika.
Tamo, na horizontu srpske književnosti, sjaji besmrtni lik Ive Andrića, čije se pisanje, smatra delom svetske kulturne baštine. Zaista, često se pitamo, otkud tolika moć darovana piscu, koji nizanjem svakodnevnih i nama poznatih reči, postigne da osetimo, snažnu imagiranu sliku i ideju, osmišljenu u duši i misli samog autora.

U pogledu veštine pisanja, dela Ive Andrića deluju moćno i lekovito, a čitanje njegovih knjiga, pretvara se u putovanje, besprekoran ansambl naših ličnih umnih doživljaja i slika. Niko u povesti srpske književnosti nije umeo, da sa tako malo biranih reči, kaže toliko mnogo kao Andrić.

Ali, ko je bio ovaj čovek?

Bila je 1892. godina, svet je ugledao Aleksandar Aljehin, potonji svetski vladar šaha, osnovan je fudbalski klub Liverpul, rođen je i Manfred fon Rihthofen, avijatičar, legendarni "Crveni baron"!

Iste je godine, verovatno rođen i Josip Broz, grad Beograd je uveo tramvaj na konjsku vuču, a u Travniku se, prilikom posete rodbini, iznenada porodila Katarina Andrić, donoseći na svet sinčića Ivana.

Roditelji Ive Andrića behu Sarajlije, tako da je igrom slučaja, umesto u Sarajevu, velikan rođen u živopisnom bosanskom gradiću. Ivo je imao dve godine, kad je preminuo njegov tuberkulozni tata, a majka Katarina, jedinca odvodi u Višegrad i predaje na odgajanje muževljevoj sestri Ani i teči Ivanu Matkovšiku...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Žanki Stokić

Beograd, godina 1929, u drevnoj skadarlijskoj kafani "Dva Jelena", velika glumica, Žanka Stokić, satima prima čestitke i poklone povodom dvadesetpetogodišnjice svog rada.


Sem mnoštva darova, a Žankini prijatelji i poštovaoci, prikupili su i darovali joj i prilično veliku sumu novca, što joj je pomoglo da glumica kupi solidnu kuću na Topčiderskom brdu, koja se nalazila na mestu na kojem danas vidimo restoran "Šeher".

Živana Žanka Stokić je, kako pronalazimo, rođena 24. januara 1887. godine u selu Rabrovu kod Požarevca. Neuobičajeno jeste, ali nije sasvim poznato, da li je njen otac Bogosav bio pekar ili policijski pisar, ali se zna da je preminuo kada je Žanka imala svega pet godina.

Udovica, majka Julka, se ubrzo preudala za sveštenika, izvesnog Aleksandra Nikolajeviča - "Sandu". Želeći da je se nekako reše, majka i očuh udaju Žanku u njenoj četrnaestoj godini, za znatno starijeg čoveka, nekavog zaječarskog abadžiju. Buduća diva je patila u ovakvom braku i sanjala je sasvim dugačiji životni put. Šansa se ukazala veoma brzo.

U Zaječaru se pridružila putujućoj pozorišnoj trupi Ljubomira Rajevića Čvrge radeći kao pralja. Nešto kasnije počela je da statira u predstavama trupe, a ubrzo dobija i prve uloge.
To se nije dopalo njenom mužu, pa je trupu pronašao, a Žanku doslovce pretukao i odvukao kući.

Međutim, glumica se ponovo vraća u Rajićevu trupu, a kada je muž i drugi put pokušao da je odvede kući, u zaštitu je uzeo pančevački glumac, markantni Aleksandar Gavrilović, koji je vremenom postao glumačka legenda ali i Žankina životna ljubav.



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Gotfridu Bujonskom

Istorijsku knjigu krstaških ratova i vojnih maršruta koje su vodile kroz Beograd, otvorio je: Lord od Bujona, vojvoda Donje Lorene, kasnije i prvi vladar "Jerusalimskog kraljevstva": Gotfrid Bujonski.

Daleke 1088. kardinal Odo De Lažeri, izabran je za papu, uzevši ime: Urban II, a kao poglavar će, sedam godina kasnije, povući potez sa nesagledivim posledicama po istoriju sveta. Papa je hrišćansku Evropu poslao u rat.
Naime, na koncilu u Klermonu daleke 1095. preuzvišeni Urban izgovara nesvakidašnju budalaštinu: "Jerusalim drže neprijatelji Hristovi. On žudi za oslobođenjem i ne prestaje da vas preklinje kako biste mu pritekli u pomoć. Bog je vama Francima, podario slavu po oružiju veću no što je u drugih naroda. Stoga s revnošću preduzmite ovo putovanje da biste se oslobodili svojih greha, sa izvesnošću nagrade, neprolazne slave u carstvu nebeskom".
Ubrzo su čitave armije takozvanih krstaša, kretale put Palestine, kao po pravilu, čineći nesaglediva zlodela i demografske promene značajnog dela sveta.
Istini za volju, ideja o krstaškom pohodu nije bila Urbanova izmišljotina, jer je pre ovoga, voljom pape Aleksandra II, došlo do takozvane "Rekonkviste", svetog rata za oslobođenje Španije od muslimana.
Urban II je međutim zapalio religioznu vatru, požar, koji se širio kontinentom, a pojedini istoričari tvrde kako se rat, uvaženom papi "izmakao kontroli", od samog početka...



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
vragolancica

vragolancica

UREDNIK
Priča o Lazaru Pačuu

U političkoj istoriji Beograda, uistinu beše mnogo nečasnih vlastodržaca, korupcionaša pa i nepodobnih vladara, a opšte mišljenje građana svih generacija, moglo bi se opisati kao konstantno osećanje gadosti prema funkcionerima i političarima.
Iako ovaj fenomen, naravno, nije isključivo "Srpski slučaj", zanimljivo je zaviriti u biografije moćnih ljudi, koji su sa državnim autoritetom, upražnjavali vlast i određivali sudbinu svog naroda.

Pa ipak, čini se da su prohujala vremena, sa sobom u povest odnela dostojanstvene ljude, koji su svojim darom, državničkim umećem, uspevali da čine poteze za opšte dobro, a ironičan je utisak, da su srpski državnici, bili na nivou poverenih funkcija, isključivo u kriznim vremenima.
Zato današnju priču posvećujemo jednom, neobičnom čoveku, koji na političare i funkcionere baca drugačije svetlo, svetlo dobroljublja, sposobnosti pa i samožrtvovanja. Uostalom, ovo je priča o čoveku koji traženi novac nije dao ni sopstvenom kralju.
Doktor Lazar Paču važi za verovatno najboljeg ministra finansija i jednog od najčestitijih i najvisprenijih političara u istoriji Srbije. Vanredno inteligentan i obrazovan, Paču je, opozitno mišljenjima, bio zanimljiv i živopisan čovek.
Rođen je u Čurugu, marta meseca 1885. godine u svešteničkoj porodici. Cincarska familija Paču, doselila se iz južne Srbije u Bačku, još u doba patrijarha Arsenija Čarnojevića. Lazar Paču je u Cirihu studirao medicinu, gde upoznaje Svetozara Markovića i Vasu Pelagića i priključuje se takozvanom "bakunjističkom" krugu.

Student je privremeno zanesen revolucionarno anarhističkim idejama, koje vremenom napušta, jer upoznaje ličnosti vodećih srpskih radikala i buduće stranačke kolege: Nikolu Pašića i Peru Todorovića.

Paču je u Švajcarskoj upoznao i bogatu raspuštenicu, Beograđanku, Lenku Zaho, sa kojom se oženio. Zaho je od Beča do Soluna bila čuvena po svom bogatstvu, a brak sa ne baš privlačnom i nešto starijom damom, naravno, nije bio iz ljubavi, nego iz računice, jer je ova, sa sobom nosila miraz od 5000 dukata.



Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
Top