LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
10 najgorih predviđanja čovečanstva
B92
Kemping je do podatka o smaku sveta koji je trebalo da se desi 21. maja došao kombinacijom brojeva i datuma koje je pronašao u Bibliji i bio je „99,9%“ siguran da je njegova računica tačna. Do smaka sveta nije došlo ni 21. oktobra 2011. – još jednog datuma, za koji je Harold Kemping tvrdio da je poslednji dan na svetu.
Predviđanje Harolda Kempinga o kraju sveta nije njegovo prvo te vrste. Ovaj evanđelista je 1992. godine objavio knjigu pod nazivom „1994?“ koja je tvrdila da će se sredinom te godine Hrist vratiti na zemlju i doćiće do smaka sveta.
U maju ove godine (21.), Kemping je ponovo počeo da upozorava javnost da se svetu bliži kraj. “Ja sam kao dečak koji viče vuk, iznova i iznova i niko mu ne veruje,” izjavio je on 1995. godine. “Ali to me ni najmanje ne uzbuđuje.”
U čast Harolda Kempinga predstavljamo vam 10 najgorih predviđanja koje je čovečanstvo napravilo.
Milerovci
Viljam Miler je možda najpoznatiji lažni prorok u istoriji. On je 1840. počeo da pripoveda o kraju sveta, govoreći da će se Isus Hrist vratiti na zemlju i da će ona biti zahvaćena vatrom negde između 21. marta 1843. i istog dana 1844.
On je o tome javno pripovedao na raznim okupljanjima koristeći postere, štampana pisma i grafikone. Oko 100.000 Milerovaca “progutalo” je njegovu priču i krenulo na planinne da čekaju kraj, u periodu između 1840. i 1844. godine. Kada se smak sveta nije desio, Miler je promenio datum na 22. i 23. oktobar. Kada su i ti datumi prošli bez posledica po zemljinu kuglu, njegovi sledbenici su i to nekako opravdali i osnovali pokret Adventisti sedmog dana.
Zemlja je ravna
Svi znamo da je zemlja okrugla, jel tako? Ne baš. Homer je mislio da je ravna; drevna budistička kosmologija da je svet poput horizontalnog stola; hebrejske skripte su predlagale da liči na kupolu, a neki u drevnoj Kini su tvrdili da je ona nalik trgu. A kada je Kolumbo krenuo na plovidbu okeanom 1943, mnogi Evropljani su mislili da će doći do ivice sveta.
Međutim, neki naučnici smatraju da je teorija da je Zemlja okrugla starija nego što se mislilo. O tome su pričali još Platon i Pitagora.
U vreme Hrista, Azijci su verovali da je Zemlja poput žumanceta u jajetu, a muslimanski učenjaci su teoriju o okrugloj Zemlji prihvatili u 9. veku.
Zapadni svet se tom mišljenju pridružio malo kasnije, kada je Magelan 1519, svojim putovanjem potvrdio tu hipotezu. Ipak, kao što je slučaj sa mnogim čudnim predviđanjima, šačica vernika poput Flat Earth društva i dalje čvrsto veruje u svoja ubeđenja. Mi možemo samo da kažemo da nisu u pravu.
Prosperitet se nikad neće završiti
Karijere se mogu uzdići i pasti nakon samo jedne kobne izjave, kao što je to naučio ekonomista Irving Fišer 1929. godine. "Akcije su dostigle trajnu visinu,” predvideo je on samouvereno. Tri dana kasnije tržište je doživelo istorijski kolaps, koji je doveo do masovnog nezaposlenja, Velike depresije i decenije sumora.
Fišer je smatrao da je tržište racionalno i efikasno; mesecima nakon kolapsa on je nastavio da uverava investitore da je oporavak blizu. Iako je, nakon Drugog svetskog rata, do oporavka došlo, Fišerovo blebetanje bilo je daleko od onoga kroz šta su SAD prošle.
Tehnologija? Šta je to?
Sa navalom tablet računara, smart telefona, kompjutera i drugih gedžeta teško je misliti da je budućnost tehnologija crna. Međutim, nije se oduvek tako činilo. U prošlosti se svet mučio da razume meteorski uspon tehnoloških inovacija, a među njima su bili i oni koji su radili u toj industriji. “Ne znam zašto bi iko želeo da ima kompjuter kod kuće,” izjavio je Ken Olsen, osnivač Digital ekvipmenta, 1977. g. Međutim, 2009. saopšteno je da oko 80% Amerikanaca poseduje računar, bar jedan.
Deril Zanek, filmski producent, izjavio je 1946. da televizija neće potrajati jer će se ljudi “zasititi gledanja u šarenu kutiju svako veče.”
I za internet se mislilo da će poropasti, ali gle čuda, ali to ne da se nije desilo, već je internet jedna od najvećih inovacija u modernoj istoriji.
Četvoročlane grupe sa gitarama su prošlost
"Bitlsi nemaju budućnost u šou biznisu,” rekao je Brajan Epštajn menadžer benda, 1962. godine. "Ne sviđa nam se kako vi, dečaci, zvučite. Grupe su prošlost, naročito one sa 4 člana.” Koliko je samo ova procena pogrešna bila, nema potrebe ni objašnjavati.
Y2K
To je bio dan kada je konačno trebalo dokazati da će nam se računari srušiti. Mesecima pre 1. januara 2000. godine, analitičari su špekulisali kako će se cela kompjuterska mreža srušiti i uzrokovati “pad” populacije koja se u tolikoj meri oslanja na računare, čuvajući u njima dragocene informacije.
Problem je bio što su mnogi računari bili programirani da čuvaju datume koristeći samo poslednje dve cifre svake godine, što znači da će se 2000. registrovati kao 1900. godina i tako zaludeti kompjuterizovani um. Međutim, to se nije desilo. Osim par razbacanih napajanja u raznim zemljama, problema u sistemima podataka prenosa na nekoj od nuklearnih elektrana u Japanu (što nije uticalo na njihovu bezbednost) i privremenog prekida u prijemu podataka sa američkih satelita, nova godina nije donela ništa sem očekivanog mamurluka.
Titanik ne može da potone
Da je Titanik sigurno došao na svoje odredište bio bi to samo još jedan grandiozni brod u koji su mnogi polagali velika očekivanja. “Prosto ne mogu da zamislim da se nešto loše desi ovom brodu. Njegova moderna gradnja je neuništiva,” rekao je kapetan Titanika Edvard. J. Smit.
“Ne postoji nešto što bi moglo da potopi Titanik,” rekao je Filip Frenklin, potpredsednik kompanije koja je napravila brod. Nažalost, on nije živeo dovoljno dugo da proživi svoja predviđanja. Brod je udario u ledeni breg, a ostalo je istorija. Ali dobro, bar smo od toga dobili dobar film.
Onlajn kupovina će propasti
Danas je teško zamisliti život bez kupovine preko interneta. Međutim 1966. godine, pre nego što je internet i postojao “Futuristi” su zamišljali kako će izgledati 2000. godina, a njihova razmišljanja objavljena su Tajmu. Iako su dosta toga pogodili, poput društvenih, fizičkih i tehnoloških svetskih promena, Tajm je objavio da šoping preko neta neće opstati jer “žene vole da izlaze iz kuće, da probaju i dodirnu proizvode, a često i menjaju mišljenja.” Ovaj deo o ženama je možda tačan, ali ih to ne zaustavlja (a ni muškarce) da surfuju netom i pune svoje virtuelne “korpe”.
Operacije srca i mozga nikada neće biti moguće
Prosečan ljudski vek je danas mnogo duži nego što je bio u 19. veku, a na tome delom možemo zahvaliti operacijama srca i mozga.
Međutim nekada se sumnjalo da će te operacije ikad biti izvodljive. " Stomak, grudi i mozak će zauvek ostati zatvoreni za mudre i humane hirurge,” izjavio je Sir Džon Erik Erikson, britanski hirurg, 1873. godine. Ali već deset godina nakon te izjave izvršena je prva operacije mozga, kada je njegov sunarodnik, Rikman Gudli, uspešno odstranio tumor sa tog dela.
Kraj istorije je blizu
Članak Frensisa Fukujama sa Harvarda iz 1989, koji je objavljen u National Interest-u, postao je njegov najpoznatiji rad, a objavljen tri godine kasnije.
Kako je sovjetski komunizam propadao i pokret za slobodu i demokratiju u istočnoj Evropi zaokupljao ljudsku maštu, Fukujama je rekao da će uskoro svaka nacija-država postati liberalna demokratija.
Međutim, istorija se nije završila, a svet nije ni blizu da postane jedna velika Evropska unija - sa uspehom odlučno nedemokratske Kine i porastom reakcionarnih, ekstremističkih desničarskih pokreta širom Zapada, neki tvrde da je Fukujamina liberalna demokratija još vrlo, vrlo daleko.
B92
Kemping je do podatka o smaku sveta koji je trebalo da se desi 21. maja došao kombinacijom brojeva i datuma koje je pronašao u Bibliji i bio je „99,9%“ siguran da je njegova računica tačna. Do smaka sveta nije došlo ni 21. oktobra 2011. – još jednog datuma, za koji je Harold Kemping tvrdio da je poslednji dan na svetu.
Predviđanje Harolda Kempinga o kraju sveta nije njegovo prvo te vrste. Ovaj evanđelista je 1992. godine objavio knjigu pod nazivom „1994?“ koja je tvrdila da će se sredinom te godine Hrist vratiti na zemlju i doćiće do smaka sveta.
U maju ove godine (21.), Kemping je ponovo počeo da upozorava javnost da se svetu bliži kraj. “Ja sam kao dečak koji viče vuk, iznova i iznova i niko mu ne veruje,” izjavio je on 1995. godine. “Ali to me ni najmanje ne uzbuđuje.”
U čast Harolda Kempinga predstavljamo vam 10 najgorih predviđanja koje je čovečanstvo napravilo.
Milerovci
Viljam Miler je možda najpoznatiji lažni prorok u istoriji. On je 1840. počeo da pripoveda o kraju sveta, govoreći da će se Isus Hrist vratiti na zemlju i da će ona biti zahvaćena vatrom negde između 21. marta 1843. i istog dana 1844.
On je o tome javno pripovedao na raznim okupljanjima koristeći postere, štampana pisma i grafikone. Oko 100.000 Milerovaca “progutalo” je njegovu priču i krenulo na planinne da čekaju kraj, u periodu između 1840. i 1844. godine. Kada se smak sveta nije desio, Miler je promenio datum na 22. i 23. oktobar. Kada su i ti datumi prošli bez posledica po zemljinu kuglu, njegovi sledbenici su i to nekako opravdali i osnovali pokret Adventisti sedmog dana.
Zemlja je ravna
Svi znamo da je zemlja okrugla, jel tako? Ne baš. Homer je mislio da je ravna; drevna budistička kosmologija da je svet poput horizontalnog stola; hebrejske skripte su predlagale da liči na kupolu, a neki u drevnoj Kini su tvrdili da je ona nalik trgu. A kada je Kolumbo krenuo na plovidbu okeanom 1943, mnogi Evropljani su mislili da će doći do ivice sveta.
Međutim, neki naučnici smatraju da je teorija da je Zemlja okrugla starija nego što se mislilo. O tome su pričali još Platon i Pitagora.
U vreme Hrista, Azijci su verovali da je Zemlja poput žumanceta u jajetu, a muslimanski učenjaci su teoriju o okrugloj Zemlji prihvatili u 9. veku.
Zapadni svet se tom mišljenju pridružio malo kasnije, kada je Magelan 1519, svojim putovanjem potvrdio tu hipotezu. Ipak, kao što je slučaj sa mnogim čudnim predviđanjima, šačica vernika poput Flat Earth društva i dalje čvrsto veruje u svoja ubeđenja. Mi možemo samo da kažemo da nisu u pravu.
Prosperitet se nikad neće završiti
Karijere se mogu uzdići i pasti nakon samo jedne kobne izjave, kao što je to naučio ekonomista Irving Fišer 1929. godine. "Akcije su dostigle trajnu visinu,” predvideo je on samouvereno. Tri dana kasnije tržište je doživelo istorijski kolaps, koji je doveo do masovnog nezaposlenja, Velike depresije i decenije sumora.
Fišer je smatrao da je tržište racionalno i efikasno; mesecima nakon kolapsa on je nastavio da uverava investitore da je oporavak blizu. Iako je, nakon Drugog svetskog rata, do oporavka došlo, Fišerovo blebetanje bilo je daleko od onoga kroz šta su SAD prošle.
Tehnologija? Šta je to?
Sa navalom tablet računara, smart telefona, kompjutera i drugih gedžeta teško je misliti da je budućnost tehnologija crna. Međutim, nije se oduvek tako činilo. U prošlosti se svet mučio da razume meteorski uspon tehnoloških inovacija, a među njima su bili i oni koji su radili u toj industriji. “Ne znam zašto bi iko želeo da ima kompjuter kod kuće,” izjavio je Ken Olsen, osnivač Digital ekvipmenta, 1977. g. Međutim, 2009. saopšteno je da oko 80% Amerikanaca poseduje računar, bar jedan.
Deril Zanek, filmski producent, izjavio je 1946. da televizija neće potrajati jer će se ljudi “zasititi gledanja u šarenu kutiju svako veče.”
I za internet se mislilo da će poropasti, ali gle čuda, ali to ne da se nije desilo, već je internet jedna od najvećih inovacija u modernoj istoriji.
Četvoročlane grupe sa gitarama su prošlost
"Bitlsi nemaju budućnost u šou biznisu,” rekao je Brajan Epštajn menadžer benda, 1962. godine. "Ne sviđa nam se kako vi, dečaci, zvučite. Grupe su prošlost, naročito one sa 4 člana.” Koliko je samo ova procena pogrešna bila, nema potrebe ni objašnjavati.
Y2K
To je bio dan kada je konačno trebalo dokazati da će nam se računari srušiti. Mesecima pre 1. januara 2000. godine, analitičari su špekulisali kako će se cela kompjuterska mreža srušiti i uzrokovati “pad” populacije koja se u tolikoj meri oslanja na računare, čuvajući u njima dragocene informacije.
Problem je bio što su mnogi računari bili programirani da čuvaju datume koristeći samo poslednje dve cifre svake godine, što znači da će se 2000. registrovati kao 1900. godina i tako zaludeti kompjuterizovani um. Međutim, to se nije desilo. Osim par razbacanih napajanja u raznim zemljama, problema u sistemima podataka prenosa na nekoj od nuklearnih elektrana u Japanu (što nije uticalo na njihovu bezbednost) i privremenog prekida u prijemu podataka sa američkih satelita, nova godina nije donela ništa sem očekivanog mamurluka.
Titanik ne može da potone
Da je Titanik sigurno došao na svoje odredište bio bi to samo još jedan grandiozni brod u koji su mnogi polagali velika očekivanja. “Prosto ne mogu da zamislim da se nešto loše desi ovom brodu. Njegova moderna gradnja je neuništiva,” rekao je kapetan Titanika Edvard. J. Smit.
“Ne postoji nešto što bi moglo da potopi Titanik,” rekao je Filip Frenklin, potpredsednik kompanije koja je napravila brod. Nažalost, on nije živeo dovoljno dugo da proživi svoja predviđanja. Brod je udario u ledeni breg, a ostalo je istorija. Ali dobro, bar smo od toga dobili dobar film.
Onlajn kupovina će propasti
Danas je teško zamisliti život bez kupovine preko interneta. Međutim 1966. godine, pre nego što je internet i postojao “Futuristi” su zamišljali kako će izgledati 2000. godina, a njihova razmišljanja objavljena su Tajmu. Iako su dosta toga pogodili, poput društvenih, fizičkih i tehnoloških svetskih promena, Tajm je objavio da šoping preko neta neće opstati jer “žene vole da izlaze iz kuće, da probaju i dodirnu proizvode, a često i menjaju mišljenja.” Ovaj deo o ženama je možda tačan, ali ih to ne zaustavlja (a ni muškarce) da surfuju netom i pune svoje virtuelne “korpe”.
Operacije srca i mozga nikada neće biti moguće
Prosečan ljudski vek je danas mnogo duži nego što je bio u 19. veku, a na tome delom možemo zahvaliti operacijama srca i mozga.
Međutim nekada se sumnjalo da će te operacije ikad biti izvodljive. " Stomak, grudi i mozak će zauvek ostati zatvoreni za mudre i humane hirurge,” izjavio je Sir Džon Erik Erikson, britanski hirurg, 1873. godine. Ali već deset godina nakon te izjave izvršena je prva operacije mozga, kada je njegov sunarodnik, Rikman Gudli, uspešno odstranio tumor sa tog dela.
Kraj istorije je blizu
Članak Frensisa Fukujama sa Harvarda iz 1989, koji je objavljen u National Interest-u, postao je njegov najpoznatiji rad, a objavljen tri godine kasnije.
Kako je sovjetski komunizam propadao i pokret za slobodu i demokratiju u istočnoj Evropi zaokupljao ljudsku maštu, Fukujama je rekao da će uskoro svaka nacija-država postati liberalna demokratija.
Međutim, istorija se nije završila, a svet nije ni blizu da postane jedna velika Evropska unija - sa uspehom odlučno nedemokratske Kine i porastom reakcionarnih, ekstremističkih desničarskih pokreta širom Zapada, neki tvrde da je Fukujamina liberalna demokratija još vrlo, vrlo daleko.