- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
10 izbačenih poglavlja koja bi, da su ostala, promenila slavne knjige
Postoji fina linija između dobre i velike knjige. Ponekad je dovoljno samo jedno poglavlje da uništi nešto što bi moglo da bude klasično delo literature. Dole je deset knjiga – nisu u pitanju samo klasici – koje su mogle da ostanu nepoznate da nije bilo mudrih odluka urednika ili teških izbora koje su napravili sami pisci. Ove knjige imaju nešto zajedničko: one nisu ispale onakve kakve su isprva zamišljene da budu.
10. „Drakula“
Legendarni roman Brema Stokera je nesumnjivo najuticajnija knjiga horor žanra. Ali ono što mnogi ne znaju, to je da je sam pisac izbacio poslednje poglavlje u zadnji čas. U izbačenom poglavlju, Drakulin dvorac se posle njegove smrti ruši, i tako skriva dokaze da su vampiri ikada postojali. Ali, ili zato što je želeo da napiše nastavak ili da bude misaon na način na koji je Edgar Alen Po završio „Pad kuće Ušer“, Stoker je izbacio takav završetak. Tako, umesto da bude poznat kao „tip koji je kopirao Poa“, Stoker je ušao u istoriju kao pisac jednog od najvećih dela horor književnosti.
9. „Slika Dorijana Greja“
Kada je Oskar Vajld pokazao ovu knjigu svom uredniku 1890. godine, izazvao je uzbunu. Naročito mnogi homoerotski delovi koji su bili društveno neprihvatljivi u viktorijanskoj Engleskoj.
Urednik je rekao Vajldu da doda sedam novih poglavlja i tako razblaži feminiziranost romana. Takođe mu je rečeno da izbaci sve delove koji aludiraju na „iskopavanje gomile gnojiva“ ‒ viktorijanski izraz za „muško-mušku akciju“. Dok se konačna verzija prodavala odlično, sam Vajld je zbog svojih seksualnih sklonosti otišao u zatvor.
„Slika Dorijana Greja“ bi možda bila jedna od prvih popularnih knjiga koja se bavi homoseksualizmom da nije prošla kroz tako strogo uredništvo. Bila je toliko čitana i voljena da je mogla, mnogo ranije u istoriji, da utre put ka toleranciji i prihvatanju homoseksualizma.
8. „Velika očekivanja“
„Velika očekivanja“, jedna od najpoznatijih knjiga Čarlsa Dikensa, priča o odrastanju i sazrevanju engleskog momka po imenu Pip. U njoj on pomaže kriminalcu, zaljubljuje se, i gleda pogibiju stare udovice u vatri. Pip ne dočeka da mu se velika očekivanja ostvare, no na kraju sreće staru ljubav. Oni prihvate jedno drugo kao prijatelja. Isprva je Dikens imao malo drugačije zamišljen kraj: ogorčeni Pip sreće svoju staru ljubav frustriranu i depresivnu. Njen suprug je nedavno umro a Pip je izgubio sav novac. Pip joj kaže da nikada nije trebalo da budu zajedno i da oboje imaju crna srca. U ovoj verziji rastaju se kao neprijatelji.
Kada je Dikens pokazao prijateljima ovu verziju, smatrali su da je suviše tužna i depresivna, pa je promenio kraj. S druge strane, prijatelji očigledno nisu smatrali da je depresivan onaj deo gde stara dama izgori na smrt, noseći na sebi venčanicu koju je imala onoga dana kada je ostavljena da stoji sama pred oltarom.
7. „Hari Poter i relikvije smrti“
Džoan Rouling je imala dva moguća završetka za roman „Hari Poter i relikvije smrti“. Na kraju se odlučila za verziju koju svi znamo: Voldemor umire i Hari spasava sve. Alternativni završetak nije bio tako srećan. Umesto toga, postojao je nagoveštaj da Voldemor nastavlja da živi kao jedna od statua na imanju Hogvortsa.
Pored toga, Hari, sada upravnik Hogvortsa i starac, briše svima sećanje na Voldemora i nagoveštava se da će Harijev praunuk biti sledeći veliki mračni čarobnjak. Roulingova nikada nije želela da za alternativni završetak sazna široka javnost, no zbog njenog prijatelja, jedinog koji je znao za to, informacija je procurela na internet.
6. „Vremeplov“
„Vremeplov“ Herberta Džordža Velsa je jedan od prvih romana naučne fantastike. U romanu, naučnik iz viktorijanske Engleske, pravi vremeplov i njime odlazi 80.000 godina u budućnost. Otkriva da su se ljudi razvili u dve različite vrste. To su mali ružičasti Eloi ‒ vladajuća klasa, i Morloci dlakavi gubitnici. Posle mnogo avantura vraća se natrag u današnjicu, što je u njegovom slučaju 1894. godina.
Dok je knjiga bila u pripremnoj fazi, Velsov urednik je želeo jači prikaz „ultimativne degeneracije čoveka“ i naručio je da napiše još jedno poglavlje. Vels je bio primoran da napiše novi zaplet u kome putnik kroz vreme odlazi u daleku budućnost u kojima su Eloi i Morloci. On nailazi na evoluiran oblik Eloia i ubija ga jer ga ne prepoznaje.
Vels nije bio zadovoljan dodatkom i nakon puno rasprave izbacuje ga iz romana. Zanimljivo je da je izbačeni tekst dostupan u štampi kao „The Grey Man“. Da nije izbačen taj deo, publika bi možda mrzela knjigu i moguće je da bi tako bio sprečen razvoj celog jednog žanra.
5. „Alisa u zemlji iza ogledala“
U ovom nastavku „Alise u zemlji čuda“, Luis Kerol je odlučio na nadmaši prvi deo i napiše još bolju knjigu. Ovaj drugi roman je baziran na igri šaha i pomogla je njegovoj popularizaciji. Takođe je uticala na ikonografiju „Alise u zemlji čuda“ koja nije bila prisutna u prvoj knjizi. Ali bilo je tu jedno poglavlje koje se moralo izbaciti.
Ilustrator za Kerolove knjige bio je naviknut na uvrnute zahteve ali je jedan crtež bio previše za njega ‒ osa sa perikom. Ma koliko pokušavao, nije bilo šanse da je nacrta. Posledica toga je bilo izbacivanje tog lika. Drugi likovi iz knjige su inspirisali mnoge pesme pop muzike, kao na primer „I am the Walrus“, malo poznate pesme Bitlsa.
4. Autobiogafija Malkolma Iksa
„Autobiografija Malkolma Iksa“ je opisivana kao jedna od najvažnijih knjiga dvadesetog veka. Zanimljivo je da su tri poglavlja izbačena i da se za njih smatra da su najupečatljivija. Napisana u poslednjih nekoliko meseci Malkolmovog života, pokazuju njegov gubitak iluzija vezanih za borbu za građanska prava kao i njegovu ličnu borbu sa depresijom. Takođe pokazuju i njegovu zabrinutost u vezi sa sopstvenom smrću.
Poglavlja su izbačena da bi knjiga imala optimističniji kraj, i da bi uprkos pretnjama koje su mu bile upućene, njegova poruka nastavila da živi. Poglavlja su ispala proročanska jer je ubrzo potom ubijen, ali da su ostala u knjizi, njegovo delo možda ne bi imalo tako veliki značaj u Americi.
3. „Picnic at Hanging Rock“ (Piknik na steni Henging)
„Picnic at Hanging Rock“ je jedan od najvećih romana australijske književnosti. U knjizi, grupa učenica nestaje prilikom uspona na stenu zvanu Henging rok. Jedna devojčica se misteriozno vraća, bez pamćenja o onome šta se dogodilo. Uskoro, ceo grad pati od tajanstvenih događaja, smrti, požara. U romanu, misterija nije razotkrivena i knjiga jednostavno opisuje događaje i propast grada.
Spisateljica Džoan Lindzi je napisala kraj u kome opisuje sudbinu devojčica, ali urednik joj je rekao da ga izbaci. Penjući se na stenu, deca su pala u trans i otkrila rupu u vremenu. Tri devojčice su ušle i pretvorile su se u krabe – da, u krabe – dok je četvrta devojčica, ona koja se vratila, zaustavljena kamenom koji je pao na nju. To je sve bilo zamišljeno kao aluzija na tenzije između belaca i Aboridžina.
„Picnic at Hanging Rock“ je smatran za istinitu priču, neka vrsta „Veštica iz Blera“ tog vremena, i mnogi čitaoci verovali su u nju. Poglavlje koje je izbačeno, otkrilo bi da je delo fikcija i tako bi uništilo njenu snagu i privlačnost.
2. „Čarli i fabrika čokolade“
„Čarli i fabrika čokolade“ je najpoznatije delo Roalda Dala, koje je iznedrilo i nastavak, jedan sjajan film i jedan užasan, uvrnut film. U priči, pet pobednika jednog takmičenja, odlaze u posetu fabrici čokolade Vilija Vonke, i njih četvoro dožive ironične kazne a jedan, najvrliji među njima, postaje pobednik. Ali originalna verzija je imala još nekoliko dece i pošto pročitate izbačeno poglavlje koje se bavi likom koji je poslednji izbačen, morate se zapitati zašto Dal nije poslat u ludnicu.
Poglavlje nazvano „Spotty Powder“ bavi se Mirandom Pikar – ćerkom direktora škole – koja je posvećena učenju. I ona i njeni roditelji su pobesneli čuvši da je Vonka izumeo mašinu za pravljenje žitarica „Spotty Powder“, koje izazivaju izbijanje crvenih tačkica na licu dece na jedan sat, i tako im omogućava da izbegnu školu. U gnevu, oni trče da unište mašinu. Tada počinje vrisak.
Vonka govori Mirandinoj majci da će biti samleveni u mašini za „Spotty Powder“. Zatim im na svoj karakterističan način, govori da se šalio i Umpa Lumpe ih prate napolje. Ali ubrzo Umpa Lumpe počinju da pevaju kako će Mirandini prijatelji u školi saznati koliko je ona ukusna.
1. Biblija
Biblija ima mnogo varijanti i neki delovi su oduzimani a neki dodavani. Ali u osnovi, sve verzije pričaju istu priču. Međutim u prošlosti, isključen je veliki broj knjiga koje bi potpuno promenile značenje poruke. To su Gnostička jevanđelja i isključena su iz prokleto dobrih razloga.
Uzmite na primer „Jevanđelje po Mariji“. Ono poziva žene da više učestvuju u aktivnostima Crkve i jedina je knjiga koja zaista označava Mariju Magdalenu prostitutkom. „Jevanđelje po Tomi“ ogovara Svetog Petra, a za Svetog Tomu kaže da je Isusov momak za sve.
Ostala izbačena jevanđelja odbacuju manje više sva verovanja iz hrišćanstva. Na vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine nove ere, Crkva ih je sve pregledala i izbacila rekavši jedno odlučno: „Ne!“ Pošto je Biblija uticala na gotovo sve, može se slobodno reći da bi ove izbačene knjige promenile istoriju kakvu poznajemo.
Autor: Ivan V. Sajmon
Izvor: Listverse.com
Postoji fina linija između dobre i velike knjige. Ponekad je dovoljno samo jedno poglavlje da uništi nešto što bi moglo da bude klasično delo literature. Dole je deset knjiga – nisu u pitanju samo klasici – koje su mogle da ostanu nepoznate da nije bilo mudrih odluka urednika ili teških izbora koje su napravili sami pisci. Ove knjige imaju nešto zajedničko: one nisu ispale onakve kakve su isprva zamišljene da budu.
10. „Drakula“
Legendarni roman Brema Stokera je nesumnjivo najuticajnija knjiga horor žanra. Ali ono što mnogi ne znaju, to je da je sam pisac izbacio poslednje poglavlje u zadnji čas. U izbačenom poglavlju, Drakulin dvorac se posle njegove smrti ruši, i tako skriva dokaze da su vampiri ikada postojali. Ali, ili zato što je želeo da napiše nastavak ili da bude misaon na način na koji je Edgar Alen Po završio „Pad kuće Ušer“, Stoker je izbacio takav završetak. Tako, umesto da bude poznat kao „tip koji je kopirao Poa“, Stoker je ušao u istoriju kao pisac jednog od najvećih dela horor književnosti.
9. „Slika Dorijana Greja“
Kada je Oskar Vajld pokazao ovu knjigu svom uredniku 1890. godine, izazvao je uzbunu. Naročito mnogi homoerotski delovi koji su bili društveno neprihvatljivi u viktorijanskoj Engleskoj.
Urednik je rekao Vajldu da doda sedam novih poglavlja i tako razblaži feminiziranost romana. Takođe mu je rečeno da izbaci sve delove koji aludiraju na „iskopavanje gomile gnojiva“ ‒ viktorijanski izraz za „muško-mušku akciju“. Dok se konačna verzija prodavala odlično, sam Vajld je zbog svojih seksualnih sklonosti otišao u zatvor.
„Slika Dorijana Greja“ bi možda bila jedna od prvih popularnih knjiga koja se bavi homoseksualizmom da nije prošla kroz tako strogo uredništvo. Bila je toliko čitana i voljena da je mogla, mnogo ranije u istoriji, da utre put ka toleranciji i prihvatanju homoseksualizma.
8. „Velika očekivanja“
„Velika očekivanja“, jedna od najpoznatijih knjiga Čarlsa Dikensa, priča o odrastanju i sazrevanju engleskog momka po imenu Pip. U njoj on pomaže kriminalcu, zaljubljuje se, i gleda pogibiju stare udovice u vatri. Pip ne dočeka da mu se velika očekivanja ostvare, no na kraju sreće staru ljubav. Oni prihvate jedno drugo kao prijatelja. Isprva je Dikens imao malo drugačije zamišljen kraj: ogorčeni Pip sreće svoju staru ljubav frustriranu i depresivnu. Njen suprug je nedavno umro a Pip je izgubio sav novac. Pip joj kaže da nikada nije trebalo da budu zajedno i da oboje imaju crna srca. U ovoj verziji rastaju se kao neprijatelji.
Kada je Dikens pokazao prijateljima ovu verziju, smatrali su da je suviše tužna i depresivna, pa je promenio kraj. S druge strane, prijatelji očigledno nisu smatrali da je depresivan onaj deo gde stara dama izgori na smrt, noseći na sebi venčanicu koju je imala onoga dana kada je ostavljena da stoji sama pred oltarom.
7. „Hari Poter i relikvije smrti“
Džoan Rouling je imala dva moguća završetka za roman „Hari Poter i relikvije smrti“. Na kraju se odlučila za verziju koju svi znamo: Voldemor umire i Hari spasava sve. Alternativni završetak nije bio tako srećan. Umesto toga, postojao je nagoveštaj da Voldemor nastavlja da živi kao jedna od statua na imanju Hogvortsa.
Pored toga, Hari, sada upravnik Hogvortsa i starac, briše svima sećanje na Voldemora i nagoveštava se da će Harijev praunuk biti sledeći veliki mračni čarobnjak. Roulingova nikada nije želela da za alternativni završetak sazna široka javnost, no zbog njenog prijatelja, jedinog koji je znao za to, informacija je procurela na internet.
6. „Vremeplov“
„Vremeplov“ Herberta Džordža Velsa je jedan od prvih romana naučne fantastike. U romanu, naučnik iz viktorijanske Engleske, pravi vremeplov i njime odlazi 80.000 godina u budućnost. Otkriva da su se ljudi razvili u dve različite vrste. To su mali ružičasti Eloi ‒ vladajuća klasa, i Morloci dlakavi gubitnici. Posle mnogo avantura vraća se natrag u današnjicu, što je u njegovom slučaju 1894. godina.
Dok je knjiga bila u pripremnoj fazi, Velsov urednik je želeo jači prikaz „ultimativne degeneracije čoveka“ i naručio je da napiše još jedno poglavlje. Vels je bio primoran da napiše novi zaplet u kome putnik kroz vreme odlazi u daleku budućnost u kojima su Eloi i Morloci. On nailazi na evoluiran oblik Eloia i ubija ga jer ga ne prepoznaje.
Vels nije bio zadovoljan dodatkom i nakon puno rasprave izbacuje ga iz romana. Zanimljivo je da je izbačeni tekst dostupan u štampi kao „The Grey Man“. Da nije izbačen taj deo, publika bi možda mrzela knjigu i moguće je da bi tako bio sprečen razvoj celog jednog žanra.
5. „Alisa u zemlji iza ogledala“
U ovom nastavku „Alise u zemlji čuda“, Luis Kerol je odlučio na nadmaši prvi deo i napiše još bolju knjigu. Ovaj drugi roman je baziran na igri šaha i pomogla je njegovoj popularizaciji. Takođe je uticala na ikonografiju „Alise u zemlji čuda“ koja nije bila prisutna u prvoj knjizi. Ali bilo je tu jedno poglavlje koje se moralo izbaciti.
Ilustrator za Kerolove knjige bio je naviknut na uvrnute zahteve ali je jedan crtež bio previše za njega ‒ osa sa perikom. Ma koliko pokušavao, nije bilo šanse da je nacrta. Posledica toga je bilo izbacivanje tog lika. Drugi likovi iz knjige su inspirisali mnoge pesme pop muzike, kao na primer „I am the Walrus“, malo poznate pesme Bitlsa.
4. Autobiogafija Malkolma Iksa
„Autobiografija Malkolma Iksa“ je opisivana kao jedna od najvažnijih knjiga dvadesetog veka. Zanimljivo je da su tri poglavlja izbačena i da se za njih smatra da su najupečatljivija. Napisana u poslednjih nekoliko meseci Malkolmovog života, pokazuju njegov gubitak iluzija vezanih za borbu za građanska prava kao i njegovu ličnu borbu sa depresijom. Takođe pokazuju i njegovu zabrinutost u vezi sa sopstvenom smrću.
Poglavlja su izbačena da bi knjiga imala optimističniji kraj, i da bi uprkos pretnjama koje su mu bile upućene, njegova poruka nastavila da živi. Poglavlja su ispala proročanska jer je ubrzo potom ubijen, ali da su ostala u knjizi, njegovo delo možda ne bi imalo tako veliki značaj u Americi.
3. „Picnic at Hanging Rock“ (Piknik na steni Henging)
„Picnic at Hanging Rock“ je jedan od najvećih romana australijske književnosti. U knjizi, grupa učenica nestaje prilikom uspona na stenu zvanu Henging rok. Jedna devojčica se misteriozno vraća, bez pamćenja o onome šta se dogodilo. Uskoro, ceo grad pati od tajanstvenih događaja, smrti, požara. U romanu, misterija nije razotkrivena i knjiga jednostavno opisuje događaje i propast grada.
Spisateljica Džoan Lindzi je napisala kraj u kome opisuje sudbinu devojčica, ali urednik joj je rekao da ga izbaci. Penjući se na stenu, deca su pala u trans i otkrila rupu u vremenu. Tri devojčice su ušle i pretvorile su se u krabe – da, u krabe – dok je četvrta devojčica, ona koja se vratila, zaustavljena kamenom koji je pao na nju. To je sve bilo zamišljeno kao aluzija na tenzije između belaca i Aboridžina.
„Picnic at Hanging Rock“ je smatran za istinitu priču, neka vrsta „Veštica iz Blera“ tog vremena, i mnogi čitaoci verovali su u nju. Poglavlje koje je izbačeno, otkrilo bi da je delo fikcija i tako bi uništilo njenu snagu i privlačnost.
2. „Čarli i fabrika čokolade“
„Čarli i fabrika čokolade“ je najpoznatije delo Roalda Dala, koje je iznedrilo i nastavak, jedan sjajan film i jedan užasan, uvrnut film. U priči, pet pobednika jednog takmičenja, odlaze u posetu fabrici čokolade Vilija Vonke, i njih četvoro dožive ironične kazne a jedan, najvrliji među njima, postaje pobednik. Ali originalna verzija je imala još nekoliko dece i pošto pročitate izbačeno poglavlje koje se bavi likom koji je poslednji izbačen, morate se zapitati zašto Dal nije poslat u ludnicu.
Poglavlje nazvano „Spotty Powder“ bavi se Mirandom Pikar – ćerkom direktora škole – koja je posvećena učenju. I ona i njeni roditelji su pobesneli čuvši da je Vonka izumeo mašinu za pravljenje žitarica „Spotty Powder“, koje izazivaju izbijanje crvenih tačkica na licu dece na jedan sat, i tako im omogućava da izbegnu školu. U gnevu, oni trče da unište mašinu. Tada počinje vrisak.
Vonka govori Mirandinoj majci da će biti samleveni u mašini za „Spotty Powder“. Zatim im na svoj karakterističan način, govori da se šalio i Umpa Lumpe ih prate napolje. Ali ubrzo Umpa Lumpe počinju da pevaju kako će Mirandini prijatelji u školi saznati koliko je ona ukusna.
1. Biblija
Biblija ima mnogo varijanti i neki delovi su oduzimani a neki dodavani. Ali u osnovi, sve verzije pričaju istu priču. Međutim u prošlosti, isključen je veliki broj knjiga koje bi potpuno promenile značenje poruke. To su Gnostička jevanđelja i isključena su iz prokleto dobrih razloga.
Uzmite na primer „Jevanđelje po Mariji“. Ono poziva žene da više učestvuju u aktivnostima Crkve i jedina je knjiga koja zaista označava Mariju Magdalenu prostitutkom. „Jevanđelje po Tomi“ ogovara Svetog Petra, a za Svetog Tomu kaže da je Isusov momak za sve.
Ostala izbačena jevanđelja odbacuju manje više sva verovanja iz hrišćanstva. Na vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine nove ere, Crkva ih je sve pregledala i izbacila rekavši jedno odlučno: „Ne!“ Pošto je Biblija uticala na gotovo sve, može se slobodno reći da bi ove izbačene knjige promenile istoriju kakvu poznajemo.
Autor: Ivan V. Sajmon
Izvor: Listverse.com